Pinotaž (Pinotage) je hibridna sorta crnog grožđa, koju je otkrio profesor Abraham Perold sa univeziteta u Stelenbošu u Južnoafričkoj Republici, 1925. godine. Pinotaž je dobijen ukrštanjem sorti Senzo i Pino noar.
Ovo je veoma popularna sorta u Južnoj Africi, ali je svetu bila u potpunosti nepoznata sve do 1959. godine, kada prvi put dobija nagradu na izložbi vina. Osim u Južnoj Africi, velike površine pinotaža postoje i na Novom Zelandu i Kaliforniji.
Veliki deo sadnica pinotaža se nalazi na prostoru Južne Afrike, gde ova sorta obuhvata oko 6% površine vinograda, a u isto vreme se smatra simbolom duge tradicije vina, koju ova zemlja ima.
Budući da pinotaž dosta rađa, proizvođači od njega veoma često proizvode vino veoma niskog kvaliteta. U prošlosti se smatralo da je teško da se dobije kvalitetno vino od ove sorte, ali na svu sreću, tokom poslednjih godina se proizvođači ujedinjuju i usmeravaju na to da ima manje berbi pinotaža, ali da zato vino koje se proizvodi bude kvalitetnije. Takođe, počinju da koriste i bolje tehnike u proizvodnji vina.
Istorija pinotaža
Kao što smo već rekli, pinotaž kao sorta je proizvedena 1925. godine u Južnoj Africi, a proizveo ju je profesor Abraham Perold - prvi profesor vinogradarstva na univerzitetu u Stelenbošu. Perold je probao da ukrsti najbolje kvalitete Ermitaža sa Pno noarom - grožđem, od kojeg se dobija neverovatno vino, ali koje veoma sporo i teško raste. Perold je posadio nekoliko semenki u bašti svoje rezidencije, a u međuvremenu i zaboravlja na njih.
On napušta univerzitet 1927. godine, a njegova bašta postepeno biva obrasla sa svih strana. Sa univerziteta je poslato osoblje da očisti baštu, ali mladi profesor, koji je znao za sadnice svog profesora, spasava zasađenu lozu.
Mlade biljke se odnose na fakultet kod naslednika Perolda - profesora Terona. Teron ih presađuje 1935. godine. U međuvremenu, Abraham Perold posećuje svoje bivše saradnike i Teron mu pokazuje presađenu lozu. Sorta koja je odabrana za odgajanje je dobila naziv pinotaž.
Početkom 20. veka se u Južnoafričkoj Republici je primetna tendencija u proizvodnji ovog vina, koje ostavlja u senci sva druga južnoafrička vina. Kao posledica toga se tokom 1918. godine osniva asocijacija koja je zadužena da prati količinu i kvalitet vina.
Nakon pada aparhejda 1991. godine i stupanjem Mandele na vlast, 1994. godine se vinska industrija u ovoj državi okreće svetu. Menja se način gajenja loza, jer su dotad farmeri su bili skoncentrisani samo na velike berbe i proizvodnju raznih brendija. Sorte koje su se koristile za proizvodnju brendija su zamenjene tzv. aristokratskim sortama, a među kojima spada i pinotaž.
Karakteristike pinotaža
Pinotaž kao vinska sorta se kroisti za dobijanje kvalitetnog crnog vina sa voćnom aromom banane, trešnje i jagode, kao i nežnih aroma dima i katrana. Pojedina vina imaju neverovatnu aromu maline, a često se oseća i aroma crvene paprike. Širok spektar pinotaž vina mogu prijatno iznenaditi svojim ukusom - dijapazon aroma u ovom vinu se može okarakterisati aromom sušenih listova, slanine, slatko-kiselog sosa i slatkog duvana za lulu.
Pinotaž ima jake tanine, a što se tiče kiselosti samog grožđa, možemo reći da je ona niska, što ujedno tera mnoge proizvođače da sami kisele svoja vina tokom procesa fermentacije, tako da se kiselina bolje slije sa vinom.
Kada se vino poprimi kiselinu, ona se čak i ne oseća, mada neki degustatori mogu to da osete.
Pinotaž je veoma kontradiktorno vino, pa nije isključena mogućnost da se od ove nestabilne sorte dobije i loše vino.
Nekvalitetan pinotaž ima oštru aromu, koja čak može da se poredi i sa acetonom. Takav miris je jasan znak da vino obiluje isparljivim kiselinama, koje su posledica sirćetne kiseline. Pored oštrog mirisa, neka vina mogu imati i ukus izgorelog katrana.
Serviranje pinotaža
Kao i sva vina poreklom iz Južne Afrike, tako se i pinotaž može naći u različitim varijantama - neka vina mogu biti laganija i sa većim procentom voća za razliku od ostalih. Pinotaž ne poseduje neku posebnu eleganciju, ali se odlično slaže sa pačetinom i svinjetinom, a takođe se dobro slaže i sa mediteranskim jelima sa paprikom i patlidžanom. Jela od testa, poput lazanje i pice, odlično se kombinuju sa pinotažom.
Nešto laganija vina pinotaž su sve popularnija opcija u kombinaciji sa kobasicama, paštetama i zimskim paprikašima. Tvrdi sirevi, kao što je čedar, pa čak i plavi sir, dobar su izbor kada je u pitanju pinotaž. Pinotaž u kobinaciji sa plavim sirom i svežim smokvama je kombinacija koja je pravo zadovoljstvo za svačiji ukus.
Pinotaž se može kombinovati sa karijem, a dobro se slaže i sa pikantnim sosevima za roštilj i čili kon karne. Marinirana jagnjetina, pečurke na roštilju, kao i lisnatno povrće su dobro društvo uz ovo južnoafričko vino.
Komentari