Svaki somelijer u svetu zna osnovno pravilo - meso se uvek služi sa crnim vinom, a riba - sa belim. Ovo pravilo je čak i naučno dokazano pre izvesnog vremena, kada su japanski naučnici potvrdili istinitost. Oni su mesecima analizirali skoro 100 vrsta vina i ustanovili su da belo vino poboljšava ukus ribe, a crno ga suzbija i ostavlja neprijatan ukus u ustima.
Od glavnih sorti grožđa od kojih se pravi belo vino, postoje Sovinjon Blan, Traminer, Dimat, Pino gri, Šardone, Vioner, Vidal blan, Ermitaž, Pino blan, Albarinjo, Keracuda, Šenin blan, Semijon, Muskat, Aligote, Joni Blan, Rizling.
U sastav svakog vina ulazi i gvožđe, mada njegova koncentracija zavisi od sorte grožđa, godine berbe i mesta porekla.
Belo vino, za razliku od crnog, sadrži manje gvožđa, što je i uzrok zašto ono ne smeta svojim ukusom ukusu drugih namirnica koje sadrže manje gvožđa, gde spadaju riba i morski plodovi. Uprkos tome, postoje izuzeci - čileanska crna vina imaju manje količine radikala gvožđa, pa se ona mgu piti sa ribom i morskim plodovima, a da ne utiču negativno na njihov ukus. Isto važi i za roze vina.
Prema definiciji, belo vino je vino, koje se dobija kako od belih, tako i od crnih ili roze sorti grožđa. Proces dobijanja vina podrazumeva fermentaciju nakon uklanjanja kožica grozdova. Zbog nedostatka kožica, koje sadrže polifenole, dobija se svetla boja vina. To je tako jer se sok od grožđa od većine sorti, uključujući i crne, gotovo bezbojan.
Sastav belog vina
Belo vino, kao i crno, sadrži vitamine, minerale, neutralne šećere koji poboljšavaju sveukupno zdravlje čoveka. Vino sdrži vitamin B, velike količine kalijuma i malo natrijuma. Kada se umereno pije, ono poboljšava varenje, tako što stimuliše lućenje želudačnih sokova.
100 ml belog vina ima: 82 kalorije, 0.07 g proteina, 2.6 g ugljenih hidrata, 0 g masti.
Kulinarska upotreba belog vina
Belo vino se dosta koristi u kulinarstvu. Rimljani su meso potapali u vino, a danas se dodavanje vina u kulinarstvu u te svrhe ograničava na 2-3 šolje. Belo vino se uspešno koristi za pravljenje raznih soseva. Sa njim se marinira meso, riba i piletina. Samo pečenje divljači i raznih specijaliteta sa zečetinom postaje pravo uživanje ako mu se dodaju određene količine belog vina. Obično smo navikli da crveno meso pečemo sa crnim vinom, a crveno meso e veoma ukusno ako mu se doda i belo vino. Predlažemo vam jedan neverovatno ukusan recept za ribu sa belim vinom.
Recept za Pečenog šarana sa belim vinom
Potrebni sastojci: šaran - 1 komad, belo vino - 2 šolje; ulje - odokativno; beli luk - 5 čena, star; so; biber.
Način pripreme: Šaran dobro očistite i posolite, pa unutra i spolja posipajte so i biber. Neka odstoji tako sat i po. Nakon toga ribu premažite sa svih strana pastom, koju ste napravili od belog luka i soli. prelijte suncokretovim ili maslinovim uljem i preko posipajte biber. Kada đaran stavite u tepsiju, sipaje belo vino i pecite sa folijom oko sat vreena ili nešto manje.
Čuvanje i serviranje belog vina
Kako bi se na pravi način uživalo u belom vinu, veoma je važno kako se vino čuva, kao i način na koji se služi. Postoje određeni zahtevi za temperaturu vina pri serviranju - zavisno od kvaliteta vina, odgovarajuća temperatura za serviranje je od 8 do 12 stepeni. Od 8 do 10 stepeni se konzumiraju mlada vina.
Postoji opšteprihvaćeno pravilo da se visokokvalitetna i originalna flaširana vina serviraju sa temperaturom od 10 do 12 stepeni. Ako vam u restoranu ne posluže vino ove temperature, slobodno možete tražiti da vam ga stave u kiblu i pod mlaz hladne vode, kao i da dodaju nekoliko kocki leda. Za vino nije nimalo dobro da se naglo menja temperatura, tj. tzv. frapiranje (brzo hlađenje).
Kada se vino otvara, to bi trebalo da ude veoma pažljivo, tako da se zatvarač iseče približno 5 mm ispo otvora flaše. Poželjno je da to bude pomoću nožića koji se nalazi na otvaraču za piće. Skupe boce vina, koje ponekad mogu biti zatvorene voštanim pečatom, se otvaraju brisanjem voska. Sledeči korak je da se pomoću čiste krpe ili papirne salvete očisti grlo flaše.
Vadičep stavite tačno u sredinu čepa i blagim pritiskom otvarajte. Ponekada se dešava da se koladići češa nađu u vinu, a kako bi se to izbeglo, ne preporučuje se okretanje flaše ili čepa ili čak njegovo probijanje. Tačka oslonca vadičepa treba da je ivica flaše sa kojim se povlači čep.
Neretko se dešava da je čep veoma tvrd i da njegovo otvaranje predstavlja veliki problem. U takvom slučaju postoji nekoliko varijanti. To se često dešava jer je čep mnogo velik i nije obrađen voskom ili se sama flaša vina nije čuvala na pravilan način. Dešava se da se čep osuši ako se flaše belog vina ne čuvaju pravilno.
Sledi da napunimo čaše vinom i da uživamo u njemu. Obično konobari znaju da se vino puni do 3/4 čaše. Ako je letnje vreme i u prostoriji je mnogo toplo, onda se flaša vina obavezno stavlja u kiblu.
Koristi od belog vina
Belo vino sadrži velike količine antioksidanasa. Ovo vino je korisno u profilaktici kardiovaskularnih bolesti, usporava razvoj Alchajmerove bolesti. Postoje i podaci da belo vino pomaže kod nekih psihičkih problema, a i veoma je dobro u borbi protiv stresa. Čaša belog vina pred spavanje može pomoći da vaš san bude čvršći.
Dijeta sa belim vinom
Nemački naučnici tvrde da je belo vino nezamenljivo sredtsvo u brobi sa suvišnim kilogramima. Naravno, magičan efekat se ne može postići sa 200 ml belog vina dnevno, već se treba kombinovati sa umerenom ishranom. Blagotvorno dejstvo belog vina na telesnu težinu su otkrili još Grci, ali danas to otkriće već ima i naučnu osnovu.
Primer dnevnog menija:
Doručak - voće, integralni hleb sa marmeladom bez šećera, maslac, kafa bez kofeina, obrano mleko.
Ručak: paradajz, stek sa boranijom, krem karamel, 1 čaša vina.
Večera - sočivo, omlet sa pečurkama, zelena salata, beli sir + 1 čaša belog vina.
Štetnost belog vina
U lekovito dejstvo crnog i belog vina niko ne sumnja. U većini slučajeva se pod znak pitanja stavljaju količine vina. Preporučena dnevna doza je do 200 ml, iako je ona kod Francuza do 500 ml.
Veliki broj ispitivanja potkrepljuje teoriju da se vino, u poređenju sa viskijem, votkom, itd., smatra lakim alkoholnim pićem, ali poznato je da ne postoji korisno alkoholno piće i da svako piće može negativno uticati na ljudski organizam.
Kao i druge vrste alkoholnih pića, tako i belo vino može biti uzrok kardiomiopatije, česte bolesti srca. Pored toga, preterana konzumacija belog vina može dovesti do oboljenja jetre, variranja krvnog pritiska, i dobro poznate pojave - alkoholizma, koji se ne smatra oboljenjem, već zavisnošću osobe od stalne konzumacije alkoholnih pića.
Komentari