Šljiva je iz familija ruža. Poreklom su iz Kine, a u Japan su stigle pre nešto manje od 300 godina. Kako bi sačuvali ukus šljiva tokom cele goidne, sušenje šljiva su praktikovali još stari Rimljani, a zatim i ostali narodi.
Postoje više od 140 vrsta šljiva. Šljiva ima košticu u sebi, baš kao i nektarine, breskve i kajsije, ali se dosta razlikuje od nabrojanog voća iz iste porodice po svom obliku, veličini i boji. Šljive mogu biti različitog ukusa, koji variraju od slatkih do gorkih. Neke šljive su posebno selektovane, kako bi mogle da se suše i zadrže sladak ukus.
Sastav šljive
Bogate su ugljenim hidratima, imaju nizak sadržaj masti i kalorija. Ne sadrže natrijum ili holesterol. Dobar su izvor vitamina C i provitamina A. Plave šljive su bogate kalijumom - samo jedna šolja šljiva dnevno je dovoljna da namiri dnevne potrebe organizma.
Šljive sadrže velike količine vode i pektina. Šećer koji se nalazi u šljivama dostiže 9%, vlakna 0.5%, belančevine 0.8%. Što se tiče organskih kiselina, u šljivama preovladava jabukova - 1.3%. Od vitamina, najmnogobrojniji su vitamini B grupe, PP i, kao što smo već spomenuli, vitamin C. Minerali koji se preovladavaju u sastavu šljive su gvožđe, kalijum, fosfor i kalcijum.
100 g šljiva sadrži0.28 g masnoće, 0.7 g belančevina, 11.4 g ugljenih hidrata, 864 mg kalijuma, 80 g kalcijuma, 15 mg gvožđa i 83 mg fosfora. Sušene plave šljive imaju veću energetsku vrednost - 264 kcal.
Vrste šljiva
Na tržištu preovladava svega 20 sorti šljiva, od kojih su većina japanskog ili evropskog porekla. Japanske šljive su bez koštice. Većina sorti ima žuto ili crvenkasto meso, a pokožica im varira od tamnocrvene do crveno-crne boje. Najrasprostranjenije vrste šljiva su Santa Rosa i Red Cap valtod (Red delicious). Šljive poznate kao slonovo srce imaju crveno meso i dobre su za spremanje. Često se koriste za sok ili slatko.
Evropskih šljiva je manje, veće su, ali i manje sočne. Boja pokožice im je uvek plava ili ljubičasta, a koštice se lako odvajaju. Neke sorte se prodaju i sirove, a nazivaju se plavim šljivama. Najrasprostranjenije su Italian prune, President, Imperator, Stanley i Tragedy. Šljive Demson su male šljive, koje se koriste uglavnom za konzerviranje.
Sezona domaćih šljiva je od maja do oktobra, ali na tržište se prvo pojavljuju japanske, i to najviše u avgustu, a za njima slede evropske šljive tokom jeseni.
Odabir i čuvanje šljiva
Šljive bi trebalo da su okrugle i da imaju jarku boju. Veličina im je obično od 3 - 6 cm. Ako su meške kada ih stisnete, znači da se mogu jesti. Možete kupiti i šljive kje nis toliko meke i ostaviti ih da omekšaju kod kuće. Međutim, na taj način neće biti i slađe. Zrele šljive nisu mnogo meke spolja ni iznuta. Vodite računa ako primetite razne mrlje, rupe ili oguljenu pokožicu na šljivi.
Kako bi tvrde šljive omekšale, zavijte ih u papir i neka stoje na sobnoj temperaturi dan - dva. Kada omekšaju, možete ih staviti u frižider. Zrele šljive mogu sajati u frižideru do 3 dana, nikako više.
Šljiva u kulinarstvu
Šljive su se pokazale kao najsočnije ako borave na sobnoj temperaturi, ali uvek pre nego što ih jedete ili kuvate, operite ih. kad uklanjate košticu, šljivu isecite na pola i sklonite košticu, tako što obe polovine okrenete. Da sečenje šljiva koristite oštar i tanak nož i secite uvek prema koštici.
Evrposke vrste šljiva su bolje za pripremanje u poređenju sa japanskim. Primpremljene šljive se obično jedu sa pokožicom, ali kao je potrebno da ih ljuštite, stavite ih u kipuću vodu pola minuta.
Pečenje šljiva
Polovine šljiva stavite u tepsiju i posipajte ih šećerom i začinima po izboru. Možete dodati i nekoliko kašičica voćnog soka po izboru umesto vode i pokrijte. Pecite ih dok ne omekšaju, pa dodajte još tečnosti, ako bude imalo potrebe. Pecite na 200 stepeni oko 20 minuta.
Kuvane šljive
Šljive se mogu kuvati cele (prvo ih probušite viljuškom), ili podeljene na pola ili na komadiće. Ako hoćete da ih poslužite cele, kuvajte ih sa pokožicom, kako bi im se sačuvao oblik. Možete ih kuvati u soku, vinu ili vodi sa šećerom, sve dok ne omekšaju. Kuvaju se 3 - 8 minuta (evropske šljive se kuvaju mnogo manje od japanskih).
Uključite šljive u plan "Pet na dan"
- Isecite šljive i ubacite ih u voćnu salatu
- Komadići šljive doprinose boljem ukusu pečene ribe
- Ukrasite kiselo mleko ili sladoled komadićima šljive ili drugim omiljenim voćem
- Koristite kašice za bebe od šljive kao podlogu za kuvanje
- Pomešajte iseckane šljive, borovnice, nektarine i jagode i posipajte ih preko bakinog kolača ili palačinki. Dobićete raznobojan i zdrav doručak.
Koristi od šljiva
Šljive stimulišu rad creva. Koriste se i za probleme sa zatvorom. Kožica šljive sadrži materije koje podstiču pražnjenje creva, pa ako je ogulite, izbeći ćete taj efekat.
Plave šljive su izuzetno korisne kod stanja anemije ili avitaminoze, pogotovo ako je reč o anemiji sa deficitom gvožđa. One se preporučuju i u dijetama za mršavljenje, imaju jako antibakterijsko dejstvo, a pomažu organizmu da se brže oporavi nakon psihičkih i fizičkih napora. Naučnici tvrde da samo jedna šljiva sadrži toliko antioksindanata koliko ih ima u 100 bobica borovnice.
Šljive su poznate po svojim diuretičkim svojstvima, ali i kao sredstvo za pročišćenje žuči, protiv dijabetesa, skleroze. Kompot od plavih šljiva pomaže kod bolesti srca i jetre, a sušene šljive pomažu kod skleroze.
Šljive otvaraju apetit, dezinfijuju creva i poboljšavaju varenje. Pokazale su se neverovatno korisnim u borbi protiv ateroskleroze. Voda gde su bili listovi šljive pomaže kod stomatitisa i afti.
Štetnost šljive
Šljive sadrže oksalate, zbog kojih se konzumiranje šljiva ne preporučuje osobama koji pate od obolenja bubrega.
