Žavornjak /Delphinium consolida/ predstavlja jednogodišnju biljku iz porodice ljutića, poznat još kao žavornak, samorotka, kokotić, vranini nokti, ajdovsko zelje itd. Žavornjak ima tanko razdvojeno stablo koje dostiže i do 50 cm. Listovi biljke su uzastopni, donji i srednji na dršci, gornji u sedećem položaju, svi u obliku dlana, više puta dihtomno obdareni.
Cvetovi žavornjaka su krupne, plave čašice. Cvetni omotač je prost, plav ili plavo-ljubičast, peteljkast, najviši gornji listić sa proširenom horizontalnom bodljom. Plod je otečen mehurić, raspuknut po šavovima sa mnogobrojnim tamnobraon hrapavim semenkama. Žavornjak cveta tokom leta. Cvet je rasprostanjen u Evropi, Rusiji itd. Kod na se može sresti kao korov u usevima i suvim travnatim mestima.
Istorija žavornjaka
Grčka legenda kaže da je nekada, mnogo davno u drevnoj Grčkoj, talentovani momak izvajao svoju preminulu dragu i u izvajanu figuru udahnuo život. Za tu drskost su ga bogovi kaznili i pretvorili ga u delfina.
Oživljena devojka je otišla na obalu mora i videla u talasima delfina koji je doplivao do obale i stavio na noge svoje drage nežno cveće, koje je isijavao azurnom svetlošću. To je bio cvet delfiniuma, žavornjaka. Grci su poredili cveće delfiniuma sa glavom delfina.
U Rusiji se ovo lepo cveće zove "šopornik", u nemačkoj "vitezova mamuza", u Engleskoj - "zabavna mamuza"- Šekspir ga takođe pomilje pod imenom Larkova ševa.
Sastav žavornjaka
Cvetovi žavornjaka sadrže alkaloide kalkatripin i delfinin, akinitonsku kiselinu, žuto sredstvo za bojenje, glikozif, kempferol, plavi pigment od tipa antiociana itd. U semenkama su otkriveni alkaloidi delsonin i delkozin, masno ulje itd.
Gajenje žavornjaka
Žavornjak se sreće kao korov u žitaricama, po poljima i napuštenim njivama. Međutim, ako se zasadi na odgovarajuće mesto on je lep i koristan. Žavornjak je odličan cvet za pravljenje buketa. Voli vlagu, dobro podnosi velike hladnoće. Ovo prefinjeno cveće počinje da cveta krajem juna i cveta u toku meseca. Ako sklonite precvetalo cveće, on može ponovo cvetati početkom jeseni.
Biljka izdržava mrazeve do minus 50 stepeni ispod snežnog pokrivača. Na jednom mestu može da raste 6-8 godina. Voli vlagu, ali ukoliko stoji na vodi može uginuti. Posebno je važno obilno zalivanje u periodu kada se oblikuju pupoljci. Na svaki zbun je potrebno 2-3 kofice vode na nedelju dana. U rastu žabornjaka pomažu i mineralna i tečna žubriva tokom proleća i jeseni.
Cvetovima je potrebna fizička podrška. Visok rast, teško cveće i lomljiva stabla pokazuju da je biljci potrebna potpora, koja je iste visine kao biljka. Vezanje je u nekoliko etapa, na različioj visini - na 50 cm, 100 cm i kod samog cveta ako je mnogo veliki - na dva mesta.
Žavornjaku je vremenom postrebno rasađivanje. Ostavljaju se 3-4 jaka izdanka, a ostali se odstranjuju kako bi biljka oživela i da bi cvetovi bili veći. Nažalost, žavornjak je podložan i nekim bolestima. One mogu biti zbog klimatskih uslova, insekata ili nepoštovanja poljoprivredne tehnike.
Semenke biljke ne mogu sa čuvaju svojstva matične biljke kao što su boja i raskošno cveće. Zato vegetativno razmnožavanje potpuno kopira originalnu sortu. Deljenje korenja je dozvoljeno tokom proleća, ali i u ranu jesen.
Kada biljka dostigne 3-4 godine, iskopa se i stara stabla se dele tako da svaki odvojeni deo ima po 1-2 izdanka ili pupoljka i malo zdravog korena. Na taj način se može odvojiti na desetinu delova. Pre presađivanja zemlja se kopa do dubine 30-40 cm, dodaje se stajsko đubrivo, 50 g mineralnog đubriva, pepeo i kreč i sve se dobro promeša.
Sakupljanje i čuvanje žavornjaka
U medicinke svrhe od žavornjaka se koriste semenke, cvetovi i nadzemni deo. Strukovi se beru od juna do avgusta. Poseče se nadzemni deo biljke i odvajaju se cvetovi. Nakon što se očisti od primesa, materijal se suši u odgovarajućim prostorijama ili u sušarama na temperaturi do 45 stepeni.
Biljka sa rasporedi u tankom sloju da bi mogla brzo da se suši. Tokom vosačne zdrelosti smenki, stabla se odseču i povežu u snopove. Ostavljaju se na podlogu od cimenta da uzru, nakon toga se izlome, a seme se proseva i suši, meša se s vremena na vreme.
Koristi žavornjaka
Cvetovi žavornjaka se upotrebljavaju za pravljenje tinkture, sa kojom se uspešno trebe vaške i gnjide. On se prvi put koristio za vreme Prvog svetskog rata u rovovima i imao je dobar efekat. Osim toga biljka može da se priloži kod bolesti kao što je astma i ascit.
Sok od listova leči hemoroide koji krvare. Semenke žavornjaka, izmrvljene na prah je narodni insekticidni lek. Od njih se prave melemi protiv krasta. Masno ulje iz semenki se može upotrebljavati u proizvodnji sapuna. Sa cvetovima biljke se boje vuna i svila.
Narodna medicina sa žavornjakom
Narodna medicina žavornjak preporučuje kod glavobolje, neredovne i bolne menstruacije, kod upala i peska u bubrezima i bešici, upale creva, gušenja, očnih bolesti itd. Spoljašnje - semenke, izgnječene i pomešane sa svinjskom mašću 1:10 se mogu upotrebiti za mazanje krasti i kod vaški.
Jednu kašičicu cvetova pomešamo sa 0, 5 l vrele vode i ostavljamo 1 sat. Uzimamo po jednu čašicu za rakiju pre jela 3 puta na dan. Žavornjak takođe prekida dotok krvi u genitalnim delovima. Normalizuje libido kod ljudi koji imaju problema sa seksualnošću.
Pet zrna kuvamo u 1 l vode. Uzimamo po 1 čašu ujutro i nakon ručka. Za smanjenje prostate se stavlja topla obloga na stomak.
Naša narodna medicina predlaže sledeći recept za ispiranje materice. Iseckajte i pomešajte sa 50 g suvog peršuna, 50 g pitomog pelina, 35 g žavornjaka i 50 g krupnije kamilice. Od dobijene smese uzimajte 3 supene kašike i stavite u 1 litar vode, nakon toga kuvajte 15 minuta. Nakon toga procedite, dobijeni napitak koristite za ispiranje 2 puta dnevno.
Štete od žavornjaka
Žavornjak je otrovna biljka. Ukoliko je uzimate u velikim količinama razvija se intoksikacija, koja se izražava tako što imate opštu slabost i umor, u lakšim slučajevima grčeve, prekomerno lučenje pljuvačke i paraliza disajnog i vaskularnog centra (u težim slučajevima).
Prilikom lečenja intoksikacije, pored opštih mera trovanja i simptomskih sredstava uzima se u obzir korišćenje antiholinesteraznih sredstava kao što je nivalin, respektivno prostigmin u kombinaciji sa atropinom, koji antangonizuju mišićni efekat na biljku.
