Arnika

Planinska arnika

Lepi i aromatični cvetovi arnike ne bi trebalo da vas zavedu - ova planinska biljka dosta podseća na belu radu, ali za razliku od nje, ona sadrži toksična jedinjenja koja mogu naglo povećati krvni pritisak i mogu dovesti do trajnih oštećenja srca.

To je uzrok zašto su rafinisana ulja i čajevi arnike štetni za peroralnu upotrebu. Što se tiče spoljašnje upotrebe, arnika je veoma efikasan lek za bolove u mišićima, povreda i modrica.

Arnika (Arnica Montana) je samonikla, divlja biljka, poreklom iz Evrope, ali se gaji i u SAD, gde je prema spoljašnjim karakteristikama slična planinskoj arnici, koja raste kod nas.

Postoji i takozvana lažna arnika (Heterotheca inuloides), koja raste u Meksiku i po spoljašnjem izgledu liči na planinku arniku, koja raste kod nas.

Jaka i prijatna aroma arnike se može osetiti na mestima koja se nalaze na nadmorskoj visini od 600 do 3000 m, jer ova biljka voli vlažno zemljište i bogato mineralnim materijama.

Arnika je višegodišnja biljka koja ima kratko, cilindrično, crvenkastobraon korenje. Na korenju se formira veliki broj manjih korenčića. Stabiljka biljke je visoka i prekrivena dlačicama, a na kraju stabiljke se nalaze žuto - narandžasti cvetovi.

Suva arnika

Arnika cveta od maja do septembra, a najviše u junu i julu. Ponekad se dešava da se ova biljka pomeša sa nevenom, iako nema ništa zajedničko sa ovom biljkom. Delovi arnike koji se mogu koristiti su pre svega cvetovi, a nešto ređe nadzemni deo. Što se tiče korena, on se gotovo nikako ne koristi.

Vekovima je arnika bila veoma cenjena u trradicionalnoj evropskoj medicini. Prvi podaci koji svedoče da se arnika koristila u lekovite svrhe datiraju još od 16. veka. Postoje i tvrdnje da je nemački filozof i pesnik Johan Volfgang Gete (1749-1832) pio čaj od arnike kako bi ublažio stenokardiju koju je imao.

Naši klimatski uslovi su veoma povoljni za gajenje arnike kao lekovite, medonosne i eterične biljke, ali, na žalost, veliki interes za ovu vrstu kultivisanja ne postoji. Arnika je jedna od najpoznatijih biljaka u homeopatiji, gde se maksimalno iskorišćavaju njeni efekti u ublažavanju bolova i sprečavanju upala.

Sastav arnike

Velika lekovita moć arnike se krije u njenim sastojcima. Lepi cvetovi ove biljke sadrže čak 150 aktivnih materija. Najvažnija od njih je silicijumova kiselina i upravo ona daje veliku lekovitu moć ovoj biljci.

Silicijumova kiselna reguliše unutrašnje i spoljašnje regenerativne procese u telu čoveka. Ova kiselina je veoma važna za obnavljanje i oporavljanje mišića i mišićnog tkiva, jer pomenuta kiselina daje moć organizmu da se izleči.

Arnika sadrži i veliki broj flavonoida, polisaharida, seskviterpen laktona, a osim sluznih materija, sadrži i eterična ulja, uključujući i timol. Arnika sadrži fruktozu, tanine, smolu, inulin, karotenoide, itd. Dve materije koje se nalaze u arnici imaju antiupalno i umirujuće dejstvo kada se apsorbuju putem kože - helenalin i dihidrohelenalin.

Upotreba arnike

Spa peškiri

Već vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini, a danas je arnika od strane nemačke državne agencije za bezbednost lekovitih biljaka sertifikovana kao sredstvo za spoljašnje lečenje kod povreda, modrica i bolova u mišićima, a treba pomenuti da se ova agencija smatra jednom od vodećih svetskih institucija u oblasti fitoterapije.

Arnika se u apoteci može naći u raznim oblicima - u vidu gela, kreme, melema, tinkture. Često se koristi i za obloge. Za to je potrebno napraviti jak čaj od 2 kašičice cvetova arnike i 1 šolje proključale vode. Kada se ohladi, u dobijeni čaj stavite krpu, da se natopi i stavite je na obolelo mesto.

Koristi od arnike

Arnika je biljka koja je veoma delotvorna kod modrica, uganuća, bolova u stopalima, raznih povreda, burzitisa i tendonitisa i sindroma karpalnog tunela. Ova biljka se koristi kao homeopatski lek za povrede i bolove.

Nekada se arnika koristila u lečenju stenokardije i srčane insufijencije, ali danas se veoma retko koristi u te svrhe zbog mogućeg rizika od trovanja. U celom svetu se arnika uspešno koristi za lečenje hemoroida, uganuća, zubobolje, bolova u mišićima, bronhitisa, bolova u želucu, dijareje i menstrualnih bolova. Neke trudnice konzumiraju arniku za bezbolniji porođaj.

U ruskoj narodnoj medicini se arnika koristi za lečenje krvarenja materice, miokarditisa, ateroskleroze, stenokardije, umora, a takođe i za lečenje srčane insufijencije, opadanja kose na nervnoj bazi.

Arnika ima veliku moć da otklanja podlive i unutrašnje povrede i na taj način pomaže organizmu da apsorbuje krv koja se skupila u povređenim tkivima. Krema ili melem koji sadrži 5 - 25% ekstrakta arnike se maže nekoliko puta dnevno i ublažava bolove i smanjuje otoke i modrice. Ako više volite tinkture, onda pomešajte tinkturu sa 3 do 10 puta vode, pa krpu potopite u rastvor i stavite je na povređeno mesto.

Arnika cvet

Da ublažite podlive ili da ih ograničite, konzumirajte 1 - 2 tablete homeopatskog preparata arnike što je brže moguće nakon povrede. Obavezno pratite uputstva o doziranju leka.

Lečenje blagih uganuća arnikom je veoma popularan način za ublažavanje bolova. Ova biljka poboljšava cirkulaciju, tako što povećava dotok hranljivih materija do mišića, a istovremeno stimuliše razgradnju određenih materija, kao što to može biti mlečna kiselina koja se nakupi tokom povrede.

Ako su vam noge na kraju radnog dana veoma umorne i osećate kako vam pulsiraju, stavite ih u toplu vodu gde ste dodali 1 kašiku tinkture od arnike. Veoma brzo ćete osetiti olakšanje zbog poboljšane cirkulacije u stopalima. Arnika blagotvorno deluje i kod ujeda insekata koji su propraćeni bolom ili svrabom.

Štetnost arnike

Unutrašnja upotreba arnike je veoma štetna, osim ako se ne koristi kao homeopatsko sredstvo, kada je dosta razređena i nije opasna po zdravlje. Arniku ne treba nanositi blizu očiju, usta i otvorenih rana, jer je veoma toksična biljka. Nikako ne treba tretirati otvorene rane uljem od arnike - u najboljem slučaju se mogu pojaviti samo iritacije. Čak i male doze ove biljke su toksične, pa se zato ona treba konzumirati isključivo pod nadzorom lekara.

Ako ste alergični na helenalin koji se nalazi u arnici, redovna upotreba arnike može izazvati kontaktni dermatitis - bezopasan, ali veoma neprijatan osip kože. Arnika je takođe štetna za osobe koje su alergične na hrizanteme ili druge članove porodice Asteraceae. Najveći rizik je ako arniku koristite sistemski, posebno kada je u pitanju tinktura.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas