Način pripreme
Cvet od zove se temeljno opere u đevđiru pod tekućim mlazom hladne vode.
Voda se lagano kuva koliko je potrebno da se limunska kiselina rastvori, nakon čega se hladi.
Limunove natopimo na 30 minuta u toploj vodi i kašičici sode za hleb. Dobro ih operemo četkom i sečemo ih sa korom na kockice.
Cveće i kriškice limuna stavljamo u emajliranu ili staklenu posudu, tako što ih zalivamo prokuvanom vodom.
Ovde ja dodajem i sveže listiće matočine. Ona dodatno obogaćuje sirup aromama i lekovitim svojstvima.
Posudu stavljamo na 24 sata u frižider, tako što s vremena na vreme mešamo i pritišćemo sadržaj, kako bi oslobodio svoje božanstvene arome.
Narednog dana ponovo iznječimo masu od voća i cveća.
Procedimo tečnost kroz đevđir, dobro istiskajući preostalu tečnost.
Kada se odvarak temperira, dodajemo šećer i mešamo dok se ne istopi.
Filtriramo sirup kroz gazu i sipamo u flaše koje čuvamo u hladnoj prostoriji.
Sirup od bele zove rastvaramo kako sa izvorskom, tako i sa gaziranom vodom. Aranžiramo listićima mente ili matočine.
Poslužujemo sok od zove sa kockicama leda i kriškicama limete za svež priukus citrusa.
Ukoliko pripremate veću količinu sirupa od bele zove, možete da ga konzervišete u bocama. Tada nije potrebno dodavati limunsku kiselinu. Sterilizujte na 5 minuta. Tako ćete uživati u domaćem sirupu od bele zove po receptu Petra Dimkova do narednog proleća.
U bugarskoj narodnoj medicini cvet bele zove se koristi kod visokog krvnog pritiska, upaljenih bubrega i mokraćne bešike, otežanog disanja i gojaznosti.
Primenjuje se za regulisanje metabolizma.
Biljka se primenjuje i kod prehlada, tako što se koristi kao sredstvo za spuštanje temperature kod bronhitisa, tuberkuloze i kašlja. Ova akcija je pre svega posledica glikozidnih materija.