Način pripreme
Tradicija u našoj familiji je bila da se Đurđevdansko jagnje napuni bulgurom u blago zaprženom mladom luku i pirinču, skuvanim iznutricama i mnogo nane i da se celo ispeče u babinoj pećnici... i prvu porciju gotovog jagnjeta i struk maldog belog luka se davao komšijama za zdravlje i blagoslov...
Eh, uspomene, uspomene! ...pomešane sa aromom najukusnijeg jagnjeta... Sada živim u gradu, peć nemam, jagnje je još na selu. Spremam ga, pridržavajući se starog porodičnog recepta, prilagođenog za moju gradsku rernu! Delim ga sa zadovoljstvom sa vama i nadam se da vam se sviđa :)
Porcije jagnjetine se skuvaju. Izvade se i dobro se uvaljaju u smesu, napravljenu za tu svrhu, a bujon se procedi.
Rerna se uključuje da se zagreva na 250 stepeni.
U posudu za pečenje se stavlja ulje i u njemu se blago zaprži isečen luk. Dodaju se iznutrice i one se zaprže. Sledi pirinač dobro opran hladnom vodom, prži se dok ne postane staklast. I na kraju se dodaje oprani bulgur.
Prži se 1-2 minuta i cela smesa se preliva sa 6 posuda jagnjećeg bujona. Soli se po ukusu. Stavljaju se i začini - biber i isečena nana.
Meša se dobro. Odozgo se poređaju porcije jagnjetine dobro uvaljane u začine. Posuda se prekriva folijom i stavlja se u rernu da se peče.
Nakon oko sat vremena folija se sklanja i posuda se vraća da se prijatno zapeče jagnjetina i da uhvati hrskavu koricu.
Rezultat vidite sami, a ukus je skoro kao kod jagnjeta iz mog detinjstva, pečenog u peći. Porcije se obavezno serviraju sa mladim belim lukom!
Prijatno i srećan praznik!
