Ajuga /Ajuga/ je vrsta jednogodišnjih i višegodišnjih zeljastih cvetnica iz porodice Usnatica. U rod ulazi 40-50 vrsta, rasprostranjenih u Evropi, Aziji, Africi i jugoistočnoj Australiji. Biljka dostiže od 5 do 50 cm visine. Ajuga ima sjajne suprotno raspoređene listove, često u nijansama ljubičaste, bele, srebrne, krem ili roze boje. Cvetovi raznih vrsta su obojeni u plavo, roze, belo itd.
Istorija ajuge
U Evropi je ajuga odavno poznata kao odličan lek kod rana. 1652. godine, popularni engleski lekar-travar Nikola Kulpeper izjavljuje da "napitak od listova i cvetova, napravljena kao vino i korišćena, zgušćava krv kod onih koji imaju unutrašnje modrice od padanja ili trauma, i veoma je efikasna za razne unutrašnje rane, udarne ili probodne u telu ili crevima". A travar, gospođa Grivs, piše 1931- godne, da biljka smanjuje učestalost pulsa i "balansira cirkulaciju".
Vrste ajuge
Ledinska ivica /Ajuga genevensis/ je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Usnatica. Stablo joj je ispravljeno, dostiže dužinu od 10 do 40 cm, skoro golo/gusto i žlezdasto sa vlaknima. Listovi su dižine (30-120 mm) i uski ( 8-50 mm), obrnuti ili duguljasti u obliku jajeta. Imaju plavu ili ljubičastu boju. Čašica je sa zubima, krunica je jarko plave boje, a ređe je purpurna ili bela. Tučci štrče i vlaknasti su. Ledinska ivica raste u šumskim i travnatim površinama.
Ivica laksmanova /Ajuga laxmannii/ predstavlja višegodišnju zeljastu bilju visoku, iz porodice Usnatica, dostiže di 50 cm visine. Krug krunice cvetova odozgo je rascepljen po dužini. Listovi na stablima su sedeći. Ivica laksmanova cveta u maju i junu. Voli vlažna travnata mesta i žbunove.
Ajuga chia Schreber je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice Usnatica, dostiže visinu od 5 do 30 cm. Listovi su rasečeni na 3 linearna dela. Ajuga chia Schreber rate u Bugarskoj do 2900 metara nadmorske visine.
Puzava ivica /Ajuga reptans/ je višegodišnja zeljasta biljka takođe iz porodice Usnatica. Stablo je ispravljeno, vlaknasto sa po dve suprotne linije, prosto, sa puzećim i korenastim izdancima. Listovi puzave ivice u u obliku lopate, sa nazubljenim ivicama, skoro goli.
U osnovi su listovi krupniji, sužavaju se u duge drške, a stabla su ovalna, sitna, sa kratkim drškama, raspoređeni suprotno. Cvetovi su svetloplavli, sa belim ivicama, retko roze ili beli. Puzava ivica cveta od aprila do juna. Rasprostranjena je skoro u cdeloj Evropi, jugozapadnoj Aziji, Tunisu. Kod nas se često sreće na livadama, retkim šumama, vlažnim travnatim mestima i u žbunovima.
Žuta ivica /Ajuga chamaepitys/ je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Usnatica. Ima tanak vretenast koren. Stabla dostižu do 50 cm visinu. Listovi su trodelni, celi. Cvetovi su žuti. Žuta ivica cveta od aprila do oktobra. Nalazi se u srednjoj i južnoj Evropi, Rusiji, maloj Aziji itd. Kod nas se može naći na toplim sunčanim mestima do 750 m nadmorske visine.
Sastav ajuge
Ajuga sadrži tanine (2-3 %) i gorke sastojke, šećere, vitamine (C i K), tragove eteričnog ulja, jedan glukozid sa još neodređenim svojstvima.
Gajenje ajuge
Ajuga je laka biljka za gajenje. Sitni cvetovi se pojavljuju na kratkim stablima u kasno proleće ili tokom letnjih meseci. Ajuga raste na raznom zemljištu. Dobro se razvija i na rastresitom i da dreniranom baštenskom zemljištu. Voli sunce ili poluhlad i ne podnosi dobro previše vlage.
Do jeseni dugi izdanci umiru i ostaje lisnata rozeta da prezimi. U nepovoljnom uslovima ajuga se dugo vremena može čuvati u obliku rozete i da zaustavi stvaranje dugih izdanaka. Hranjenje, umereno zalivanje i potrebno kontrolisanje biljke iscrpi brigu o ovoj interesantnoj i nezahtevnoj biljci.
Mnogo često se ajuga koristi kao biljka koja pokriva zemljšte, obično na velikim i sunčanim mestima - na padinama, ivičnjacima, između kamenja i trotoara, oko drveća. Može da se koristi u velikim alpinijumima. U malim nije poželjno zato što će ugušiti druge biljke. Dobro je da se ajuga uvek izoluje od sitnijih biljaka, pošto se širi brzo. Može da se sadi i u saksije i žardinjere, takođe i kao kaskadna biljka.
Sakupljanje i čuvanje ajuge
Upotrebljava se nadzemni deo ajuge /Herba Ajugae chamaepitys/ /Herba Ajugae reptantis/. Beru se strukovi sa cvetovima i listovima, u isto vreme se čiste od debelih i stabala bez liski. Strukovi različiih vrsta se beru, suše i pakuju posebno. Biljke se suše u provetrivom mestu ili u sušrai na temeperaturi do 40 stepeni. Od oko 4.5 kg svežih strukova ajuge se dobija 1 kg suve. Sušeni materijal se čuva u suvim, čistim i provetrivim prostorijama, bez direktnih sunčevih zraka.
Koristi od ajuge
Ajuga se koristi ne samo da bi ukrašavala naše bašte, nego ima i blagotvoran efekat na naše zdravlje. Ajuga reptans je adstrigent i analgetik. Biljka leči rane, koristi se još i kao lako laksativno sredstvo i sredstvo koje čisti jetru. Ajuga smiruje simtome depresije i potiska kašalj.
U starim travarskim knjigama se navodi da biljka pomaže kod tuberkuloze i kod krvarenja iz pluća. Odavno je priznata u zapadnoj medicini kao srčani tonik. Ajuga može da normalizuje ubrzan ritam srca i da poboljša funkciju slabog srca. Osim toga, koristi se i kada majke žele da odviknu bebe od sisanja, pošto šuzbija prizvodnju majčinog mleka.
Žuta ivica se koristi kao stimulans, diuretik i tonik. Ajuga chamaepitys stimuliše menstruaciju. Žene je uzimaju kod menstrualnih bolova i za lečenje drugih "ženskih problema". Biljka se koristi još i kod zadržavanja tečnosti, malarije, skleroze i gihta. Žuta ivica učestvuje u sastavu nekih lekova protiv gihta. Ledinska ivica se koristi u tradicionalnoj australijskoj medicini u obliku čaja kod problema sa disajnim putevima.
Narodna medicina sa ajugom
Ajuga je nezamenljiv deo narodne medicine još od davnina. Napitak od nadzemnog dela se upotrebljava u bugarskoj narodnoj medicini protiv dijareje, groznice i žutice.
Pripremite napitak tako što ćete preliti 1 supenu kašiku sitno iseckanih strukova sa 200 ml vode. Pripremljeni napitak filtritrajte i pijte dva dana.
Narodna medicina preporučuje za spoljašnju upotrebu da se žubori ajuga ili obloge na gnojnim ranama, ako se posećete ili kao sredstvo za zgrušavanje krvi. Postoje dokazi u Rusiji da su berberi stavljali prah od listova puzeće ivice na posečeno mesto da zaustave krvarenje.
Ajuga chia Schreber se u nekim krajevima stavlja u vodu koju piju kokoške, jer čuva od "kokošije bolesti". Odatle se ova vrsta ajuge naziva i "kokošija trava".
Štete od ajuge
Kao i svaka biljka, ajuga ne treba da se uzima bez prethodne konsultacije sa medicinskim licem, pošto upotreba može da izazove alergijsku reakciju kod nekih ljudi. Takođe biljku ne treba da uzimaju ljudi koji imaju problema sa štitnom žlezdom. Zbog sposobnosti da smanjuje sekret (uključujući i majčino mleko) treba sa se konzumira samo kratko.
Komentari