Kukolj /Agrostemma githago/ prestavlja jednogodišnju zeljastu biljku iz porodice Kranfila. Kukolj ima tanak, vretenast, slabo razgranat koren. Stablo je pokriveno sedećim sivkastim vlasima. Uspravan je, obično nerazgranat ili na vrhu vijugavo razgranat, do 1 m visine.
Listovi biljka su linijski ili linearni - lancetni, do 10 cm dužine, do 1 cm širine, zaoštreni, suvi od polepljenih dlačica, na vrhu zaoštreni, raspoređeni suporotno po stablu, sedeći. Cvetovi su relativno krupniji, raspoređeni na duge drške pojedinčno na vrhu stabla, na razgranatom delu ili u pazuhu nekih gornjih listova.
Čašica je petodelna, zvonasto-okrugla, sužena u gornjem delu, sa 10 brazda sa žilicama, grubo vlaknasta, u gornjem delu sa zaoštrenim delovima. Krunice su tamne/svetoljubičaste, kraće od delova čašice. Plod kukolja je duguljast tobolac koji u sebi nosi crne, bubrežaste semenke.
Biljka cveta od maja do avgusta. Rasprostranjena je u Evropi, severnoj Americi. Kod nas se može videti u usevima kao korov, posebno u poluplaninskim delovima do 1400 m nadmorske vidine.
Istorija kukolja
Latinsko ime kukolja - аgrostemma poreklom je iz grčkih reči agros - polje i stemma - kruna ili venac. Ime githago se povezuje sa staroengleskim imenom Gith, sa kojim su nazivane biljke sa aromatičnim crvenim semenkama, a ago je latinski nastavak koji se koristio da bi se označila sličnost- Teško je da se nađe pravi smisao, ali se pretspostavlja da je kukolj nazvan tako zato što njene semenke liče na one Nigella Sativa - biljke koja je poznata još i kao crni kumin.
U prošlosti su devojke predviđale budućnost uz pomoć kukolja. One su plele od cveća čudesne vence, koje bi puštale u reku koja reče. Ako venac na putu naiđe na prepreku, smatralo se da će se devojka udati uskoro. Ako bi se venac upleo u trsku, onda se smatralo da se neće udati još godinu dana. Od kukolja su se pleli venci ne samo za gatanja devojaka, nego i za vreme festivala berbe.
Vrste kukolja
U baštama se osim /Agrostemma githago/ - često se može videti i /Agrostemma gracilis Boiss/. Ona je poreklom sa Sicilije, ona je jednogodišnja, zeljasta biljka iz porodice Karanfila. Dostiže visinu do 50 cm. Stabla ovog kukolja su veoma razgranati. Cvetovi su crvene i roze boje, u sredini imaju svetliji centar, može dostići do 3 cm u prečnik. Cveta graciozno u letnjim mesecima.
Sastav kukolja
Seme kukolja sadrži 6 % otrovnih gitaginglozida (sapotoksin). gitarin (pros-apogenin), gitagenin (aglikon), jednu novu, još uvek neodređenu aminokiselinu, značajnu količinu skroba (do 45 %), šećere, masno ulje, jedan peptid itd.
Gajenje kukolja
Osim što je mnogo lep, kukolj je i relativno nezahtevan. Kao i većina jednogodišnjih cvetnica, i ona voli osvetljena mesta. Biljka izdržava na suši, ali i na iznenadnim hladnoćama. Kukolj nije zahtevan što se tiče zemljišta, ali ipak voli neutralno ili kisleo zemljište. Biljka će obilno cvetati i dugo, neće joj biti potrebna dodatna prehrana. Jedina stvar koja joj je možda potrebna je neka potpora ukoliko postane previsoka.
Kukolj se razmnožava semenkama. Zaseje se po 3-4 u zemlju u proleće. Ako temperatura ostane visoka, biljka će se pojaviti nakon oko dve nedelje. Nakon što se rasadi dostiže 7-10 cm, biljka se razredi na razmak 15-30 cm. Kukolj može da se posadki i u jesen. Kukolj se može kombinovati mnogo lepo i sa drugim zeljastim biljkama. Može da se gaji i pojedinačno u saksijama. Ako se stavi u vazu, može izdržati više od nedelju dana.
Sakupljanje i čuvanje kukolja
U medicinske svrhe se upotrebljava nadzemni deo /Herba Agrostemmae/ i semenke /Semen Agrostemmae/ kukolja. Nadzemni deo se bere od maja do jula, a plod od jula do avgusta. Odseče se ceo deo stabla sa listom za vreme cvetanja. Ne treba da se beru strukovi sa precvalim cvetovima.
Ako sakupljate semenke, treba da sačekate dok ne nastupi njhova tehnička zrelost, ali pre nego što plodovi počnu da pucaju. Sakupljeni materijal se ostavlja na sunce ili u provetriva mesta da se suši, nakon toga se izlupa ili ovrše, a semenke koje su ispale se očiste tako što se proseju i suše još.
Nabrani cvetajući strukovi se suše u provetrivim prostorijama, rasporede se u tankom sloju na ramove ili platna ili u sušari na temperaturi ne višoj od 40 stepeni. Gotova biljka i nakon sušenja treba da sačuva svoj prirodan izgled. Od 3-3.5 kg svežih strukova dobijate 1 kg suvih. Obrađeni materijal se čuva u suvim i provetrivim prostorijama i dobro upakovan, pošto su semenke otrovne.
Koristi od kukolja
Kukolj ima antibakterijsko dejstvo i dejstvo protiv insekata. Prilaže se kod glista, pantljičara, dijareje, bolova u stomaku i crevima.
Narodna medicina sa kukoljem
Naša narodna medicina prilaže sveže listove spoljašnje na rane, a takođe i protiv hemoroida, čireva itd. Priprema napitka od kukolja je tako što kuvate 1 kašičicu biljke oko 5 minuta u 600 ml vode. Procedite tešnost i uzimajte po 50 ml da dan pre jela.
Potopite 1/3 kašičice izgnječenih semenki kukolja u 250 ml vrele vode i ostavite smesu na 2 sata na toplo. Procedite i uzimajte po 70 ml uveče pre spavanja kao lek za nesanicu.
Ruska narodna medicina predlaže i drugi recept sa kukoljem. Pripremite odvarak od kukolja tako što potopite 1 kašičicu izgnječenih semenki u 500 ml rakije. Ostavite tako smesu 14 dana, nakon toga procedite. Uzimajte po 30 ml uveče pre spavanja kod problema sa spavanjem kao i sredstvo protiv glista.
Ruska narodna medicina preporučuje sledeći melem sa kukoljem protiv akni: Pomešajte 1 kašičicu semenki u prahu sa 100 g meda, promešajte dobro i ostavite 3 dana na hladnom. Nakon toga nanesite melem na mesta gde imate akne.
Sveži listovi kukolja se lokalno stavljaju kod hemorioda, čireva i rana koje teško zarastaju.
Štete od kukolja
Kukolj se sreće zajedno sa makovima u usevima kao korov. Otrovne supstance se nalaze u semenkama. Kad semenke upadnu u koncentrisanu hranu za stoku, izazivaju trovanje svih životinja. U primesi u bršanu oni mu daju plavkastu boju, a u hlebu ako je primesa preko 0, 25-0, 5 % daje mu gorak ukus i čini hleb štetnim, izaziva rastrojstvo nervnog sistema.
