Kiselo drvo, pajasen ili brezorest /Ailanthus glandulosa/ je do 30 m visoko, listopadno, brzorastuće drvo, sa snažnim korenskim sistemom. Kora kiselog drveta je žućkasto siva, obično glatka. Krošnja je zaobljena, sa poluuzdignutim, često horizontalno postavljenim granama.
Listovi drveta su dugi do 1 m, perasti. Listovi su 13-27, jajasto kopljasti, u osnovi grubo nazubljeni, na vrhu zašiljeni, sa žlezdastim zubima usmerenim prema nazad na rubu, vrlo neugodnog mirisa. Cvetovi su neugledni, zelenkastožuti, skupljeni u uspravne vršne cvatove metlice, sa mirisom koji podseća na zovu. Plod kiselog drveta je eliptično, bledožuto, opnasto krilo, sa jednim semenom.
Kiselo drvo cveta tokom juna i jula. Prosečan životni vek je otprilike 30 do 50 godina, iako su primećeni primerci i do 150 godina.
Kiselo drvo potiče iz Kine, Japana i Indije. Biljka je preneta u severni umereni pojas i kod nas se uzgaja u ravničarskim predelima kao brzorastuće ukrasno drvo i drvo u parkovima. Može da se vidi i u divljem stanju.
Istorija kiselog drveta
U istorijskom planu prvi pokušaji da se kiselo drvo uvede van njegovog prirodnog okruženja su uspereni ka Koreji i Japanu. Postoje izveštaji da se drvo sreće prirodno u tim zemljama, ali savremeni naučnici se objedinjavaju oko stava da je ovo primer prenošenja vrsta iz ranih istorijskih vremena.
Takođe se smatra da je uveden iz razičitih teritorija Kine. Od 1784. vrsta je rasprostranjena u Filadelfiji i skoro postaje deo tipičnog prizora na ulicama i gradovima po Istočnoj obali SAD-a, pa čak i Evrope. Drvo je posebno preneto i u Kaliforniju oko 1980. godine od strane Kineza, učesnika u Kalirofnijsku zlatnu groznicu.
Gde god je vrsta posejana kao dekorativna, ona izlazi izvan željenih mesta za rasprostranjivanje i ozbiljnost njene biološke agresivnosti uskoro postaje jasna. Ispostavilo se da je najalarmantnija situacija u naseljenim mestima u SAD-u. Zbog svog zdravog i otbornog sistema korenja, kiselo drvo izaziva probleme u kanalizacijama, podzemnim kablima, u osnovama zgrada, po linijama železničkih stanica, i čak po magistralama.
Sastav kiselog drveta
Kora drveta sadrži 2 gorke materije (kvasin i neo-kvasin), kiselo drvo, jedan flurescentni glukozid, značajnu količinu tanina, flobafena i dr. Listovi sadrže tanine (do 12%), kvercetin i dr.
Plodovi kiselog drveta sadrže 16.30-17.9% (semenke 30.8-32%) gustog ulja koje se ubraja u grupu polusuvih po svom sledećem sastavu: linolna kiselina 56, 1%, oleinska kiselina 36.3% i zasićene kiseline 7.6% (45).
Uzgajanje kiselog drveta
Kiselo drvo je izuzetno prilagodljiva biljka koja raste gotovo svuda, brzo kolonizujući čak i teritorije sa poremećajima prirodnog okruženja. Razmnožava se putem semena. Drugi način je putem izdanaka korenja. Njegov sistem korena je plitak, dostiže dubinu od 46 cm, ali iapk je dosta razgranat. Nova stabla mog niknuti iz korena do udaljenosti od 3 metra od osnovnog drveta.
Pored toga, korenje kiselog drveta je veoma izdržljivo i prodorno. kiselo drvo brzo izraste ako bude odsečeno. Drvo voli svetlost i teško se razvija na senovitim mestima. Uprkos tome, kiselo drvo uspešno konkuriše sa druhim drvenastim vrstama čak i sa samo od 2 do 15 % (praznine u krošnji) sunčeve svetlosti.
Drvo se karakterizuje brzim, ali kratkim godišnjim rastom, za razliku od većine vrste drveća koje rastu sporo, ali dugo. Kiselo drvo retko dostiže više od 50 godina, u svim sredinama u kojima se razvija. Međutim, na račun toga biljka je jedna od najotpornijih na zagađenja, uključujući i sumpor dioksid, prah cimetna i čađ, kao i na promene u ozonskom omotaču. Visoke koncentracije žive su takođe primećene u njegovom sistemu korena.
Kiselo drvo se uspešno koristi u rekultivaciji regiona sa poremećajem kiselosti zemljšita. Uspešno raste u zemljištima sa ph 4.1, niskim nivoima fosfora i visokim nivoima slanoće. Zbog dobr sposobnosti drveta da čuva vodu u svom sistemu korenja, ono može da se izbori i sa sušom. Često se sreće u oblastima u kojima mali broj drveća može da preživi.
Sakupljanje i čuvanje kiselog drveta
Upotrebljavaju se listovi /Folia Ailanthi glandulosae/ i kora /Cortex Ailanthi glandulosae/ kiselog drveta, tako što se kora bere na proleće, a listovi - tokom juna i jula. Guli se kora mladih grana nameljenih za sečenje ili sa stabala namenjenih za sečenje za vreme vađenje soka iz biljke. Za tu svrhu se prave poprečni razrezi oštrim nožem na rastojanju od 10 cm jedan od drugog, nakon toga se sjedinjavaju sa po jednim ili nekoliko uzdužnih proreza, prilikom čega se ljušti kora bez posebnih napora. Listovi se beru za vreme cvetanja biljke.
Seče se ceo list, nakon čega se odvajaju listići. Sakupljeni materijal se nakon čišćenja od prljavština nakupljenih tokom branja suši što je moguće brže u provetrenim prostorijama, rasprostire se u tankom sloju po ramovima i prostirkama, ili u sušionicama na temperaturi do 40 stepeni. Od 3 kg svežih kora se dobija 1 kg suvih, a od 4.5-5 kf svežih listova se dobija 1 kg suvih. Obrađeni materijal se čuva u suvim i provetrenim prostorijama, posebno od drugih lekova da ne bi preneo svoj miris na njih.
Koristi od kiselog drveta
Kiselo drvo je poznato u kineskoj i tradicionalnoj medicini za lečenje astme, virusnih infekcija, vaginalnih infekcija. Biljka se uspešno koristi i kod dijareje, dizenterije, tenije, raka, epilepsije, visoke temperature, gonoreje, malarije.
Kiselo drvo se pokazalo kao efikasno kod prevremene ejakulacije, stomačnih tumora, bolnih grčeva za vreme menstruacije, belog sekreta kod žena, krvarenja iz materice, brzog lupanja srca, tumora na dojkama. U Koreji čaj od kore liči upalu grla, kao i gastro-intestinalna oboljenja. U Africi se primenjuje za lečenje srčanih problema, grčeva i menstrualnog diskomforta.
Kiselo drvo se široko koristi u homeopatiji. Ono se bori sa velikim brojem oboljenja tipičnih za svakodnevicu savremenog čoveka. Biljka pokazuje blagotvoran uticaj kod alergija tokom različitih sezona, rekurentnih ORL bolesti, gripa i stanja sličnih gripu, nekih poremećaja od strane nervnog sistema, kožnih, gastro-intestinalnih, ginekoloških i drugih oboljenja.
Plodovi kiselog drveta nalaze primenu u oftamološkim oboljenjima. Biljka ima protivupalno delovanje. Pored toga, biljka ulazi u sastav homeopatskih lekova protiv raka.
Listovi i kora kiselog drveta upotrebljavaju se i u industriji za štavljenje kože. Drvo se široko koristi u industriji celuloze za dobijanje kaše od drveta. U drvetu se nalazi smolasta materija od koje se pravi posebna vrsta laka. Kiselo drvo se koristi i za jačanje erodiranih teremna.
U Francuskoj i Kini njegovi listovi služe za ishranu svilenih buba, umesto listova duda. Kiselo drvo se takođe javlja i kao odlična medonosna biljka, iako ukoliko pčele koriste samo ovu biljku, med dobija neprijatan ukus. Toksini koji se proizvode iz listova, kore i korenja nastavljaju da se proučavaju u proizvodnji prirodnih herbicida.
Narodna medicina sa kiselim drvetom
U narodnoj medicini kiselo drvo se koristi protiv dijareje, glista i pantljičara. Uzima se po 1 g sitno istucane kore ili listova.
Štetnosti kiselog drveta
Kiselo drvo u lečenju treba veoma pažljivo primenjivati i samo uz potrebnu kompetentnost, zato što je u većim dozama biljka toksična. Kod trovanja kiselim drvetom primećuje se mučnina, povraćanje, kožni osipi, glavobolja, vrtoglavica, pospanost i drugo.
