Bonapeti.rs»Članci»Biljke»Petrov krst

Petrov krst

Kristina ChernikovaKristina Chernikova
Glavni urednik
317828
Petrov krst

Petrov krst /Paris quadrifolia/ prestavlja višegodišnju zeljastu biljku iz porodice Ljiljana /Liliaceae/ Petrov krst ima dugaćak, puzeći i horizontalni rizom, obavijen ljuspama. Stablo je do 40 cm visine, pravo, golo, nezagrano. Listovi su sa mrežastim žilicama, raspoređeni u vrhu stabla u pršljenu. Obično ih ima 4, gola, skoro u sedećem položaju ili sa kratkim drškama, obrnutog jajastog oblika, suženi u osnovi, kratko zaoštreni na vrhu. Cvetovi biljke su pojedinačni, sa dva pola, površni, sa drugim drškama.

Krunica je sastavljena od oko 8 listova, raspoređenih u 2 kruga po 4, spoljašnji su lancetni, svetlozeleni, a unutrašnji su uži, linearni, žutozeleni. Tučaka obično ima 8 (ređe 6, 10 ili 12), sa kratkim, ravnim drškama. Prašnici su pričvršćeni u osnovu. Oni su duži od dršaka tučka, sa produženim, jakim istanjenim vrhom, dugim skoro kao i prašnici. Jajnik je obično sa 4 gnezda, ređe 5-6. Stabala ima 4, retko više, srasli u osnovu, retko slobodni.

Plod petrovog krsta je plavo-crn, jagoda sa mnogo semenki. Semenke su skoro okrugle, braon, naborane površine. Biljka ima neprijatan miris i neprijatan ukus. Petrov krst cveta u maju i junu, a plodovi biljke sazru u julu i avgustu.

Kod nas ova biljka raste u hladu širokolisnih, mešovitih i četinarskih šuma, u žbunovima, šumskim poljanama i drugo, obično u zemljištu koji je bogatiji humusom i dovoljno vlažnim terenima, na silikatnom ili krečnjačkom terenu između 600 i 1800 m nadmorske visine u celoj zemlji. Varira po broju i obliku listova, a ponekad i brojem cvetnih delova. Sreće se u većem delu Evrope, Panonskoj niziji, Mediteranu, Maloj Aziji, Rusiji (Kavkaz, Sibir).

Sastav petrovog krsta

Rizom, plodovi i listovi petrovog krsta sadrže sapogenin paridin i saponin paristifinin, deliju kao srčano toksično (kao i digitalis), a takođe i na centralni nervni sistem (ima narkotično dejstvo). Ustanovljen je još i sadržaj asparagina, jabukove, limunske kiseline i pektine. Paristifin ima i insekticidno dejstvo. Koren sadrži nepoznate alkaloide, kao i saponine sa sterodidnom gradnjom.

Biljka Petrov krst

Gajenje petrovog krsta

Petrov krst je biljka i kao takva uvek traži hlad širokolisnih i četinarskih šuma i žbunova. Najbolje raste na vlažnoj zemlji bogatoj humusom. U njoj biljka formira dug horizontalni rizom, obavijen sa mnogo ljuspica koji su ostatak od nerazvijenih listova. U maju i julu biljka cveta i insekti oprašuju listove.

Kasnije oko listova cveta se pojavljuje plod koji postepeno postaje krupniji i na jesen sazreva, pretvara se u plavo-crnu okruglu jagodu. Plod sadrži nekoliko braon semeki, u pomoć kojih se biljka razmnožava. Međutim, češće se razmnožava potapanjem rizoma i stvaranjem izdanaka od njega.

Sakupljanje i čuvanje petrovog krsta

U medicinske svrhe se uglavnom sakupljaju strukovi sa rizomom /Herba Paridis cum rhizomatis/, vreme branja je maj-jul. Za vreme cvetanja se sakuplja cela biljka zajedno sa rizomom. Da bi bilo lakše da se suši, nadzemni deo se odvaja od rizoma, a posle se čisti od zemlje i drugih primesa, opere se dobro i ostavlja da se ocedi.

Očišćena biljka se suši odmah nakon branja u provetrivim prostorijama na suncu, često se okreće zbog nadzemnog dela ili u sušari na temperaturi do 45 stepeni. Od 5-6 kg svežih strukova se dobija 1 kg suvih- Od 3, 5 -5 kg svežeg rizoma se dobija 1 kg suvog. Gotova biljka se čuva u suvim, provetrivim i tamnim prostorijama odvojeno od drugih neotrovnih biljaka.

Koristi od petrovog krsta

Petrov krst se koristi u medicini, ali i u homoeopatiji. Biljka ima narkotično dejstvo i u velikim dozama može da izazove mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, grčeve, delirijum, obilno znojenje i suvoću u grlu. U malim dozama, petrov krst ima blagotvoran efekat kod bronhitisa, spazmodičnog kašlja, reume.

Petrov krst

Biljka olakšava kolike, ubrzan rad srca, a sok od plodova utiče kod upale očiju. Takođe se od semenki i soka listova prirpema mast za hlađenje za spoljanju upotrebu kod tumora i upala. Napitak prirpemljen od korena izmrvljenih u vino utiče na kolike. Isti napitak se koristi u narodnoj medicini kod glavobolje, reume, varenja, dijareje i čireva. Osim toga, biljka deluje i kao afrodizijak. Petrov krst je poznat i kao antidot protiv sublima žive i arsena.

Od listova petrovog krsta sakupljenih u proleće se dobija žuta boja. Biljka je takođe narodno sredstvo protiv insekata, protiv osa, mrava i bubašvaba.

U tibetanskoj medicini petrov krst je deo kompleksnih lekova za frakture kostiju. U kineskoj narodnoj medicini koren biljke se koristi za lečenje nekih vrsta raka.

U ruskoj homeopatiji, rizobm petrovog krsta se koristi kod nekih psihijatrijskih poremećaja i očnih bolesti.

Narodna medicina sa petrovim krstom

Ruska narodna medicina predlaže sledeći recept za napitak od petrovog krsta: 1 supena kašika suve biljke se preliva sa 300 ml vode, nakon toga ostavljamo da vri 5-10 minuta. Haldnu tečnost procedimo i uzimamo 3 puta dnevno po 1 supenu kašiku.

Takođe možete napraviti sledeći recept - 1 kašičicu iečene sveže biljke prelijte sa 100 ml 70 % alkohola ili votke. Prelijte tečnost u staklenu flašu i čuvajte na tamnom i hladnom mestu 20 dana. Uzimajte dva puta dnevno po 2-5 kapljica.

Štetnost petrovog krsta

Koliko je očaravajuć petrov krst, toliko je i opasna cela biljka. To je zato što se u njoj nalaze otrovni sastojci. Posebno toksičan je rizom i plod, zato što imaju jake otrovne supstance iz grupe glikozida i saponina. Petrov krst ne treba da se upotrebljava samostalno za lečenje bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Plodovi petrovog krsta izazivaju trovanje ako se konzumiraju u velikim količinama. Trovanje se karakterizuje povraćanjem, dijarejom, bolovima u želucu, suvoćom u ustima, strahom od svetlosti, otežanim gutanjem, grčevima, halocinacijama, usporava rad srca. U težim slučajevima može dovesti do smrti.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas