Bonapeti.rs»Članci»Biljke»Hristov venac

Hristov venac

Kristina ChernikovaKristina Chernikova
Glavni urednik
317831
Hristov venac

Hristov venac /Passíflora/ je vrsta penjačica, voli toplotu, iz porodice cvetnih biljaka, cveta u žutoj, plavoj, crvenoj i mnogo drugih boja. Može se nači pod imenom pasiflora.

Puzeća lijana dostiže do 10 m dužine. Hristov venac je sa perastim, duboko rasečenim listovima. Na stabljikama ima proste, ali razgranate brčiće, smeštene u brazdama listova. Cveće biljke je pojedinačno, dostiže do 10 cm prečnika, ima lagan miris. Plod Hristovog venca predstavlja narandžasto zrno jajastog oblika.

O poreklu cveća spore Južna Amerika, Australija, Aizija i ostrvo Madagaskar. Hristov venac se sreće u Kaliforniji i Floridi, na teritorijama Južne Amerike i Australije, na mediteranskim delovima Evrope, u Kini i Indiji.

Kod nas se takođe može gajiti, dovoljno je da mu se naprave blagotvorni uslovi za rast. Najviše mu odgovara da se sadi u saksiji i da se gaji na mestima gde ima dosta sunca.

Istorija Hristovog venca

Hristov venac je bio proglašen cvećem-čudom od strane Đakoma Bosija - monaha-naučnika iz 17. veka. Po njegovom mišljenju 72 prašnika u krunici cveta simbolizuju broj trnova u kruni Hrista. Obilni lepi listovi su u obliku vrha koplja, koji probadaju Hrista, dok donji deo lista je obeležen tamnim okruglim flekama koji podsećaju na trideset srebrnjaka, koje je Juda dobio kada je izdao Hrista.

Hristov venac nazivaju i "cveće strаdanja" u čast Hristovog stradanja. Ljudi iz 17. veka su bili potpuno opsednuti hrišćanstvom i sve su pridavali religioznom značenju. Oni su još smatrali da latice cveća simbolizuju verne apostoje, beli cvetovi raj i čistoću, a pipci - bičeve kojima su bičovali Hrista.

Vrste Hristovog venca

U svetu postoji oko 500 raznih vrsta Hristovog venca, svaka vrsta ostavlja utisak sa lepim i egzotičnim cvećem.

Passiflora x alato-caerulea je hibrid dve vrste - P.alato i P.caerulea. Obojena je u roze-ljubičasto. Cvetovi su veličine veći od 10 cm prečnika. Minimalna temepratura koju ova vrsta podnosi tokom zime je 5 stepeni.

Passiflora antioquiensis raste u kolumbiji i smatra se pretkom svih ostali. Obojena je potpuno u roze, a cvetovi su veći od 10 cm u prečniku.

Passiflora caerulie ili Plavi Hristov venac je najrasprostranjenija vrsta. Ona je najlakša za gajenje. Cveta u beloj, roze sa purpurnim vencem. Plod je uslovno jestiv. U početku je biljka veoma osetljiva na hladnoću, ali vremenom se navikava. Potreban joj je oslonac u vidu obruča. Može da provede zimu na mestima bez grejanja, dovoljno je da je svetlo mesto. Umereno se zaliva tokom hladnih meseci.

Pasiflorata je kao marakuja

Passiflora edulis, zove se još i marakuja, je Hristov trn koji daje voće marakuju. Od njih se prirpema sok. U toplim zemljama se najviše gaji zbog marakuje. Cvetovi su egzotične bele rese. Tokom zime podnosi temperaturu ispod 12 stepeni.

Passiflora foetida je vrsta koja ima male cvetove - oko 5 cm prečnika, bele boje sa roze centrom. Za ovu vrstu je posebno da ima neprijatan miris ukoliko se prelomi stablo.

Passiflora molissima ima svetloroze cvetove. Ona se razlikuje od drugih vrsta što se tiče izdržljivosti na nižim temepraturama. Naravno, tokom zime ne treba da se ostavlja na otvorenom.

Passiflora subpeltata raste u tropskim delovima Amerike. Cvetovi su mali i beli. Ovaj Hristov venac je izuzetno lep, nali nažalost se najređe susreće.

Sastav Hristovog venca

Hristov venac sadrži pretežno tri osnovne hemikalije: alkaloide, glikozide i flavonoide (osnovno hrizin, koji mu daje umurujuće dejstvo). Izolovani su još i prirodni serotonin i maltor, koji ima smirujuće dejstvo.

Gajenje Hristovog venca

Hristov venac je lepo i egzotično cveće, međutim, iziskuje mnogo brige. Voli sunce i toplotu, ali ne voli sušu, zato njegovo zemljište treba da bude vlažno, ali ne previše. Dobro je da se drži na svežem vazduhu, ali ne treba da bude na promaji.

Često đubrenje (dva puta mesečno) je potrebno da bi cvet rastao zdravo. Pošto Hristov venac dolazi iz tropske klime, preporučuje se da se listovi s vremena na vreme prskaju. Energični puzeći svet Hristovog venca tražu stabilnu rešetku po kojoj će se penjati.

Mrtvi i uginuli delovi biljke treba da se sklanjau, zato što imaju potencijalne štete. Može se orezivati od kraja zime do sredine proleća. Treba da se pazi na štetočine kao što su bele muve i grinje, koji su takođe obožavaoci Hristovog venca. Tokom hladnijih meseci, Hristov trn treba da se drži na svetlom i hladnom mestu, zalivanje se redukuje.

Hristov venac se može kupiti u saksiji ili se može posaditi. Cveće se razmnožava sa semenkama, reznicama i korenjem. Uzgoj biljke za seme često isziskuje veliko strpljenje, pošto oduzima više vremena. Pre nego što ih posejete, treba da potopite na dva dana u toplu vodu. Ono koje potone se sadi, a ostale na površini vode se bacaju zato što neće dati cvet.

Inače njihovo klijanje je dobro i čuva se nekoliko godina. Semenke se mogu kupiti u svim specijalizovanim prodavnicama, neke se mogu naći i kod nas i imaju pristojnu cenu.

Najpovoljnije vreme za setvu semenki je tokom decembra, januara u zatvorenim prostorijama, u saksijama sa laganom mešavinom treseta i peska ili mešavinom listovke i peska. Nakon toga posmatrajte, a kasnije zasadite Hristov venac u saksiju ili na otvoreno. Sa ranom setvom, biljka će cvetati u julu prve godine i biće pokrivena bojom do septembra.

Cveće Hristov venac

Cvet se lako sadi semenkama, ali pošto nova biljka možda nije identična sa biljkom majkom, preporučuje se razmnožavanje reznicama tokom kasnijih meseci.

Nožem ili baštenskim makazama se seče ispod čvora prvog ili drugog starog lista od kranjeg pupoljka. Donji list se otklanja zajedno sa drškama. Reznik se potapa u prah za korenje i stavlja se oko 13 cm u zemlju. Petnaest reznika se sakuplja u saksiju sa prečnikom 15 cm.

Čvorasti reznici su korisni kada je malo materijala za gornje reznice. Oni treba da imaju dva ili tri lista i da su odvojeni donji listovi i drške. Na taj način možete dobiti veći broj reznica od jednog izdanka. Smesa jednakih delova peska i treseta su odgovarajući za reznice, nego samo pesak, perlt ili treset.

Mnoge vrste se mogu bez problema razviti na toplom, na prozoru, ali je dobro da budu pokriveni najlon kesom tokom prve sedmice. Biljka treba da se oslobodi iz kese s vremena na vreme ili da se naprave male rupice za provetravanje. Reznice presadimo kad se stvori dobar koren.

Koristi Hristovog trna

Uprskos tome što se kod nas gaji najviše zbog egzotičnog izgleda, ovo lepo cveće ima mnogo korisnih svojstava. U tradicionalnoj medicini se koriste listovi i cvetovi Hristovog venca kao smirujuće sredstvo, ali isto tako i kao tonizirani napitak za srce.

Prema novim istraživanja listova Hristovog trna smiruje kašalj kao kodein, koji se nalazi u mnogim sirupima. Biljka snižava krvni pritisak. Poslednja istraživanja su pokazala da je Hristov venac afrodizijak i poboljšava fertilitet, a analgetski efekat Hristovog venca je svetski priznat.

Narodna medicina sa Hristovim vencem

Napitak od Hristovog venca utiče blagotvorno kod anksioznosti, nesanice, histerije, visokog krvnog pritiska i ubrzanog pulsa. Preporučuje se kod bolova raznog karaktera, problemi sa mišićima i zglobovima, alkoholizam. Čaj od Hristovog venca ima blagotvorno dejstvo kod kašlja, astme i menopauze. Osim toga on se koristi kao afrodizijak.

Napitak od Hristovog venca, stavlja se 1-2 g biljke u 200-250 ml tople vode na oko 15 minuta. Čaj procedimo i pijemo po 1 šolju 2-3 puta dnevno.

Korist od Hristovog venca

Biljku ne treba da koriste ljudi koji pate od problema sa bubrezima ili bešikom. Ne preporučuje se da se upotrebljava u kombinaciji sa lekovima za smirenje.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas