U botanici se veruje da je definicija „povrće” krajnje netačna i da zapravo ne postoji. Postoje plodovi i jestivi delovi biljaka u kojima se akumuliraju rezervne hranljive materije.
Međutim, ljudski um deli biljke na voće i povrće. Dakle, postoji i njihova malo poznata podgrupa - voćno povrće. Poznato je da se uzgaja zbog svojih plodova.
To su paradajz, paprika, patlidžan, krastavci, boranija, zeleni grašak, zeleni bob, fizalis, bundeva, tikvice, masline, avokado i lubenica.
Lubenica, na primer, je voće koje se lako može koristiti i kao povrće. U nekim zemljama se jede pržena, kuvana ili marinirana.
Paradajz je, s druge strane, glavna kultura povrća, koja ima plodove kao voće. Na izuzetno su visokom nutritivnom nivou i veoma dobrog ukusa i tehnoloških kvaliteta.
Voće i povrće su dve vrste prehrambenih proizvoda koje su izuzetno korisne za zdravlje. Pod pretpostavkom da su različite, u većini slučajeva ih je lako razlikovati i klasifikovati. Međutim, ponekad je teško reći da li je nešto povrće ili voće.
Voće, često slatko i mesnato, je deo biljke koji okružuje seme. Svi ostali jestivi delovi biljaka smatraju se povrćem. Povrćem se, pak, smatraju zeljaste biljke koje se uzgajaju zbog svog jestivog dela.
Većina ljudi kategoriše "povrće" kao hranu koja se jede kao deo glavnog obroka, a "voće" kao hranu koja se jede za desert ili kao užina.
Većina voća je slatko jer sadrži jednostavan šećer koji se zove fruktoza, dok je većina povrća manje slatko zbog ograničene količine ovog šećera.
Polemika o tome ko su i da li voćno povrće postoji traje i danas. U stvarnosti, davanje ovakvih definicija za nas nije važno - konzumirajte i voće i povrće neograničeno i uživajte u njihovim korisnim i ukusnim kvalitetima.
