Avokado je biljka iz porodice Lovora. Avokado je poreklom iz južnog Meksika, ali se uzgajao od Rio Grandea do centralnog Perua od pre dolaska Evropljana. Veruje se da je bio poznat još pre 8.000 godina Majama i Astecima. Njegovo ime potiče iz jezika Nahuatl i bukvalno znači testisi zbog sličnosti avokada sa ovim anatomskim organima.
Avokado su u Evropu u 17. veku doneli Španci. Danas su najveći proizvođači Brazil, Kolumbija, SAD, Indonezija i Meksiko.
Poznate vrste avokada su: gvatemalski, meksički i zapadnoindijski. Hibridne forme postoje kod sve tri vrste. Uprkos brojnim kolebanjima, avokado se smatra voćem, a ne povrćem.
Gajenje avokada
Avokado dobro raste u oblastima sa blagom klimom. Zapadnoindijske sorte uspevaju u vlažnoj tropskoj klimi i smrzavaju se na 0 stepeni. Gvatemalske vrste su navikle da rastu na hladnijim, velikim nadmorskim visinama i otporne su na -2 stepena. Meksičke vrste su navikle da rastu na suvim, suptropskim visoravnima i uspevaju u mediteranskoj klimi. Izdržljive su na -5 stepeni.
Avokado treba zaštititi od jakih vetrova koji lako mogu da polome grane voćke. Drveće avokada ne može da preživi u zemljištu sa lošom drenažom. Drveće dobro raste na padinama i nikada se ne sme saditi u koritu potoka. Tolerantni su na kiselo ili alkalno zemljište. Vreme berbe za avokado zavisi od sorte. Komercijalni standardi zahtevaju da plod dostigne 8% ulja pre berbe.
Meksičke sorte sazrevaju 6 do 8 meseci od cvetanja, dok se gvatemalske sorte obično beru 12 do 18 meseci posle cvetanja. Plodovi mogu nastaviti da se uvećavaju na stablu čak i nakon što sazre. Ljubičaste vrste moraju dostići svoju punu obojenost pre nego što se mogu ubrati.
Gvatemalske vrste mogu se čuvati sveže na 15-20 stepeni do šest nedelja. Meksičke vrste brzo ostanu bez boje i zahtevaju trenutnu potrošnju.
Avokado je debelo, zimzeleno drvo koje daje mnogo listova u rano proleće. Brzo raste sa godinama i može dostići 13 metara. Kalemljene biljke obično donose plod u roku od jedne do dve godine u poređenju sa 8 do 20 godina koje je potrebno za proizvodnju sadnica.
Cvetovi avokada se pojavljuju u periodu januar-mart, sa završnim cvastima koje sadrže 200 do 300 malih žuto-zelenih cvetova. Svaka cvast daje samo jedan do tri ploda. Zapadnoindijske vrste avokada daju ogromne, glatke, okrugle, sjajne, zelene plodove sa malo ulja i težine do 2 kg. Kod gvatemalske vrste plod je srednje veličine, jajastog ili kruškolikog oblika, sa hrapavom kožicom i kada sazri, dostiže tamnozelenu boju. Plodovi meksičkih sorti su mali, tanke kože, postaju sjajno zeleni ili crni kada sazre.
Unutrašnjost avokada je zelena u blizini kore, a postaje žućkasta u unutrašnjosti, u blizini nejestivih semenki u obliku jaja. Avokado je čvrst kada je sveže ubran, ali omekša do teksture maslaca. Avokado se ne podvrgava toplotnoj obradi jer počinje da gori.
Sastav avokada
Biohemijski sastav avokada više podseća na orah nego na voće. Avokado obezbeđuje telu proteine u količini koja lako može da zameni meso i sir u svakodnevnoj ishrani osobe.
Avokado je dobar izvor gvožđa, cinka, kalijuma i magnezijuma, vitamina B1, B2, B6, A, PP, E. 100 grama avokada sadrži 218 kalorija. Takođe je bogat biljnim proteinima, oleinskom kiselinom, dijetalnim vlaknima, svarljivim mastima i oko 2% ugljenih hidrata. Nutritivna vrednost - 212 kcal na 100 g. Listovi sadrže eterična ulja i mikro elemente.
Odabir i skladištenje avokada
Dobro ćete prepoznati zreli avokado po duboko zelenoj boji. Kora mu je sjajna, bez pukotina, crnih tačaka i suvih delova. Nezreli avokado može da sazreva u skladištu na sobnoj temperaturi oko nedelju dana. Kada avokado dobro sazri, koža mu počinje postepeno da tamni. I dalje zeleni avokado ne treba čuvati u frižideru. Zreli avokado može da se čuva u frižideru do dve nedelje. Isečeni avokado je najbolje čuvati sa korom. Da odozgo ne potamni, potrebno ga je poprskati sokom od limuna. Čak i ako potamni, ne brinite jer je i dalje jestiv. Ako vam se ne sviđa, samo isecite braon deo nožem. Iseckan avokado se takođe može staviti u plastičnu kesu i čuvati u frižideru.
Ako želite da zamrznete avokado, morate ga izgnječiti. Prepolovite ga, izvadite košticu i kašikom izstružite mesnati deo. Dobro izgnječite i rasporedite u kalupe za led. Kada se zamrzne, uklonite ga iz kalupa i čuvajte u zamrzivaču u plastičnoj kesi. Ovako možete čuvati avokado do 3 meseca.
Upotreba avokada u kulinarstvu
Pre nego što uživate u ukusu avokada, treba da znate da se avokado jede samo sirov. Ako se podvrgne toplotnoj obradi, postaje gorak.
Sveži avokado je veoma ukusan u pireima, sendvičima i prilozima za ribu. Avokado na pari može se jesti sa orasima i povrćem. Pasirani avokado je deo čuvenog gvakamole sosa. Salata od piletine ili škampa sa narezanim avokadom je veoma ukusno i egzotično iskušenje. Avokado savršeno ide uz tost i ćufte od povrća. Avokado je deo mnogih egzotičnih salata, zelenih salata ili jednostavne salate sa paradajzom i origanom.
U Americi prave sladoled od avokada, a u Indoneziji ga koriste čak i za koktele, ali kod nas još uvek nije toliko popularan. Pored toga, avokado je odličan dodatak sosevima, supama, šunki i morskim plodovima. Ako želite, možete ga jednostavno narezati i začiniti solju.
Koristi od avokada
Sadržaj ulja u avokadu je na drugom mestu posle maslina, a ponekad čak i veći. Biohemijski sastav avokada daje dovoljno proteina da u potpunosti zameni meso i sir u svakodnevnoj ishrani.
Kliničke studije pokazuju da ulje avokada može smanjiti holesterol u krvi. Seme i ekstrakti listova avokada koriste se u različite medicinske svrhe, uključujući lečenje dijareje, dizenterije i kao antibiotik.
Avokado se koristi u lečenju dijabetesa, visokog pritiska, kardiovaskularnih, očnih, bubrežnih, jetrenih i žučnih bolesti, čireva, gastritisa i anemije. Pospešuje metabolizam, deluje protiv tumora i kancera i jača imuni sistem. Pozitivno utiče na nervni sistem i psihu. Koristan je i za žene jer reguliše mesečni ciklus. Ukratko – tropsko voće ima „lekove” za gotovo sve bolesti.
S obzirom da je avokado veoma bogat antioksidansima i mineralima, postaje čudesno voće koje, pored blagodeti po zdravlje, podiže tonus i produžava mladost.
Koristi od avokada za žene
Za lepši pol, avokado je neizostavan pomoćnik i saveznik. Ovaj sastojak se aktivno koristi u kozmetici i dijetetskoj ishrani. Zbog visokog sadržaja vitamina E, ulje se često koristi u proizvodnji krema i maski za lice, kao i u regeneratorima za kosu. Veliki broj žena koje su koristile proizvode sa avokadom napominju da su bore smanjene, koža je očišćena, povećana elastičnost i vidljivo smanjeni podočnjaci.
Ulje avokada se koristi takođe kao baza. Ima neutralnu aromu i lako prodire u epidermis. Savršeno se bori protiv perutanja i upale kože, dajući joj sjaj i zdrav ten.
Često se dodaje proizvodima za negu noktiju i ruku, anticelulitnim proizvodima, sapunima i ruževima. Uz to, avokado aktivno dodaju u ishranu ljudi koji žele da izgube težinu i vode zdrav način života. Daje osećaj sitosti i istovremeno ne zasićuje telo viškom masti. Normalizuje metabolizam i procese u telu. Pomaže u borbi protiv viška kilograma i zateže kožu.
Koristi od avokada za muškarce
Posebno je koristan za jači pol, koji se aktivno bavi sportom i bavi se nekim sportom snage. Zahvaljujući L-karnitinu koji se u velikim količinama nalazi u avokadu, povećava izdržljivost i koncentraciju tokom aktivnih fizičkih napora, na primer trčanja, plivanja, bodibildinga i dr.
Avokado pomaže ne samo u borbi protiv viška kilograma. Takođe je koristan za izgradnju mišićne mase, jer je bogat proteinima. Oni su osnova za izgradnju mišićnih vlakana, aktivno uključenih u transport kiseonika, vitamina i hormona u telu.
Takođe je dokazana korist avokada za reproduktivnu funkciju kod muškaraca. Njegova redovna konzumacija pomaže u povećanju potencije, povećava aktivnost spermatozoida i šanse za začeće deteta.
Folna kiselina sadržana u njemu nije ništa manje korisna za muškarce, jer sprečava razvoj onkologije prostate i poboljšava kvalitet sperme. Zbog toga se ekstrakt avokada često uključuje u različite lekove za održavanje potencije, lečenje prostatitisa i adenoma prostate.
Štete od avokada
Ne postoje specifične kontraindikacije za njegovu upotrebu i upravo se zato toliko često koristi u pripremi hrane ili kozmetike. Međutim, u nekim slučajevima može štetiti:
1. U slučaju alergije i individualne netolerancije;
2. Uz redovnu upotrebu avokada u velikim količinama, prirodna mikroflora creva je poremećena i moguća je pojava dispeptičkih poremećaja u vidu podrigivanja i mučnine;
3. Ne treba ga davati deci mlađoj od 2 godine, jer avokado može izazvati alergijsku reakciju. To je zbog još neformiranog imuniteta, a u ovom slučaju glikoprotein detetovo telo može shvatiti kao strano telo.
Važno je postepeno ga uvoditi u jelovnik u slučaju alergije na citruse, jer je i ovo voće egzotično. U početku se uzima u vrlo malim porcijama, a tek nakon što se utvrdi odsustvo neželjenih efekata, količina se može povećati. U slučaju oboljenja želudačnog trakta, potrebno je prethodno konsultovati lekara, jer to može negativno uticati na varenje.
Ljudi koji imaju dijabetes ne bi trebalo da zloupotrebljavaju avokado zbog sadržaja ugljenih hidrata - oko 9 g na 100 g. Ovo važi iu slučaju dijagnostikovanog gihta, jer svakih 100 g sadrži oko 10% dnevnog unosa proteina. Njihov višak može izazvati pogoršanje bolesti.
Pogledajte još recepte sa avokadom, naše najukusnije salate sa avokadom, a ako očekujete goste, možda ih počastite nekim namazima od avokada.
