Progesteron

Progesteron je streroidni hormon, koji učestvuje u trudnoći, menstrualnom ciklusu i embriogeneze ljudi. Progesteron pripada klasi hormona koji se nazivaju progestogeni. Ne treba ih mešati sa progestinima, zato što su to sintetički dobijeni progestogeni.

Progesteron se sintetiše u nadbubrežnoj žlezdi, polnim žlezdama, mozgu i za vreme trudnoće u placenti. On priprema sluzokožu materice za primanje embriona i istovremeno reguliše normalan tok trudnoće.

Progesteron i estrogen se proizvode u jajnicima. Mala količina progesterona se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama i testisima.

Funkcije progesterona

Progesteron igra ulogu prekurzora estrogena i testosterona, kao i hormona nadbubrežne žlezde, koji regulišu ravnotežu vode i elektrolita, reakciju na stres, krvni pritisak.

U prvoj polovini mesečnog ciklusa normalno preovlađuju estrogeni. Posle ovulacije povišava se nivo progesterona i on preovlađuje tokom druge polovine ciklusa. Ako ne nastupi oplodnja, hipofiza šalje signal jajnicima da zaustave proizvodnju progesterona i u roku od 48 sati nastupa menstruacija.

Upravo progesteron, dobijen iz žutog tela ne dozvoljava materici da dobija kontrakcije kada je oplodnja izvršena, kao što je slučaj kod menstruacije. Kao rezultat toga, oplođena jajna ćelija ostaje nepovređena. Progeseteron čini sluzokožu materice mekanom, počinje da liči na sunđer, tako da oplođena jajna ćelija može da se uspešno pričvrsti i implantira. Progesteron je apsolutno neophodan za održavanje i pomoć trudnoći.

Progesteron povišava bazičnu temperaturu, tako da ona može da se izmeri termometrom i da da informaciju da je ovulacija nastupila. Progesteron održava bazičnu temperaturu tokom cele trudnoće.

Poremećaji koji su rezultat hormonalnog disbalansa obuhvataju apsolutno sve organe i sisteme u organizmu. Ti poremećaji su različiti - glavobolja, zadržavanje vode, bol i nadimanje grudi, razdražljivost, umor, nervoza, gnev, plačljivost i niz drugih.

Progesteron i estrogen određuju nervni i psihički status žene. Nivoi ova dva hotmona čak utiču i na kvalitet njenog karaktera.

Korisno dejstvo progesterona

Efekti od delovanja progesterona mogu se uopštiti na sledeći način:

Progesteron pomaže materici da sazri, sprečavajući stvaranje nepotrebnog tkiva; ima dobar diuretski efekat, koji mobiliše tečnosti (na taj način smanjuje otoke i zadržavanje vode); poboljšava efekat hormona štitaste žlezde, usporavajući metabolizam; deluje protiv zgrušavanja krvi; poboljšava raspoloženje; povećava libido i seksualnu želju; sprečava razvoj raka dojke i materice.

Progesteron stimuliše stvaranje novog koštanog tkiva, što predstavlja preventivnu meru od osteoporoze. On sprečava preteran rast tkiva dojke, što je dobra preventiva za fibrocistitis.

Nivoi progesterona

Količina progesterona u ženskom telu zavisi od toga, tokom kog dana mentsrualnog ciklusa nastupa ovulacija (izlazak jajne ćelije iz jajnika). Početkom menstrualnog ciklusa smatra se prvi dan menstruacije. Od toga dana do ovulacije iz jajnika, stvaraju se folikuli, koji izazivaju širenje sluzokože materice. Posle ovulacije na mestu jajne ćelije koja je izašla stvara se takozvano žuto telo. Upravo ono određuje i hormon progesteron.

Progesteron je hormon, koji stimuliše formiranje muških osobina u ženskom karakteru. Najviše progesterona se stvara ako se ovulacija desi neposredno pre menstruacije.

Ako se ovulacija dogodi sedmog do devetog dana od menstrualnog ciklusa, tada je količina progesterona na optimalnom nivou. Upravo zahvaljujući tome žena je privlačna, osećajna i ženstvena.

Ako ovulacija nastupi poslednjih dana menstruacije, progesteron se uopšte ne izlučuju. Nivoi kako estrogena, tako i progesterona, naglo padaju u vreme menopauze. Progesteron spada naglije od estrogena.

Deficit progesterona

Kada imamo pojavu dominacije estrogena, primećuje se deficit progesterona. Prema stepenu disbalansa, žena koja ima ovaj poremećaj može patiti od sledećih simptoma: osetljivost grudi i predmenstrualne bolove; teške menstruacije i menstrualne glavobolje; neredovne menstruacije.

Druge negativne pojave su fibrocističnost; nervoza; nedostatak seksualne želje; česte glavobolje; učestalo mokrenje; neplodnost; nervoza i napadi panike; povećanje holesterola i krvnog pritiska; rak dojke; suve oči; autoimuna obolenja; nesanica i problemi sa snom; osteoporoza.