Norepinefrin, poznati i kao noradrenalin, je važan hormon, koji se zajedno sa adrenalinom proizvodi u nadbubrežnim žlezdama.
Norepinefrin deluje slično kao simpatički deo vegetativnog nervnog sistema - ubrzava nervne kontrakcije, povećava krvni pritisak i potiskuje kretanje creva i želuca. Norepinefrin uzrokuje skupljanje krvnih sudova, što za posledicu ima veću otpornost.
Uloge norepinefrina
Norepinefrin i adrenalin su najrasprostranjeniji kateholamini u telu, a takođe se i najviše proizvode u organizmu. Uz njihovu pomoć simpatički nervni sistem upravlja metabolizmom u ljudskom telu. Norepinefrin je glavni medijator simpatičkog vegetativnog nervnog sistema.
Zajedno sa adrenalinom, norepinefrin ubrzava razmenu materija i potpomaže da se glikogen u jetri pretvori u glukozu. Na taj način se povećava njena koncentracija u krvi. U stresnim situacijama se nivo norepinefrina povišava.
Fiziološko dejstvo norepinefrina podrazumeva povećanje perifernog otpora vaskularnog sistema; povećava stanje budnosti, što vodi do nesanice; povišava sistolni i dijastolni krvni pritisak.
Kako se jedna stresna situacija razvija, nivo adrenalina postepeno opada, dok se nivo norepinefrina povišava. Fiziološka dejstva ova dva neurotransmitera na telo se mogu uporediti sa pripremnim reakcijama za bitku ili panično bežanje od opasnosti.
Zajedno sa norepnefrinom i adrenalinom, u stresnom stanju nadbubrežne žlezde proizvode i još jedan hormon iz grupe glukokortikoida, koji je poznat i kao kortizol. On priprema telo za borbu sa fiziološkim posledicama preživljenog stresa.
Zajednički stimulansi za sekreciju hormona u bubrežnim žlezdama su hipoglikemija, vežbe i emocionalna slabost.
Norepinefrin utiče na stanje budnost, pa u slučajevima stresa on se proizvode u većim količinama. Posledica toga može biti da se okrećemo cele noći u krevetu i nemogućnost da zaspimo. Često ljudi i ne pretpostavljaju koji je razlog nesanice, a još manje sumnjaju da su razlozi hormoni.
Naučnici su otkrili veoma zanimljivu činjenicu koja se tiče povezanosti zavisnosti od kockanja i norepinefrina. Oni smatraju da se impulsivni potezi mogu sprečiti ubrizgavanjem norepinefrina.
Druga zanimljiva činjenica je da su naučnici otkrili povezanost 3 neurotrnsmitera, od ukupno 30 otkrivenih, sa kliničkom depresijom. To su dopamin, serotonin i norepinefrin. Oni deluju u onom delu mozga u kom se kontrolišu reakcije na stres, apetit, emocije i seksulanu želju.
Nivo norepinefrina
Povišen nivo norepinefrina može prouzrokovati povišen krvni pritisak, povišen nivo glukoze u krvi, povećanu proizvodnju energije u organizmu, ubrzan rad srca i druga stanja.
Stalno visok nivo norepinefrina može imati različita stanja i oboljenja, gde spadaju amfetamini, stres, nadbubrežni adeno, hiperfunkcija nadbubrežne žlezde, rak nadbubrežne žlezde, itd. Nizak nivo norepinefrina se povezuje sa sklonošću ka depresivnim stanjima.
Unos norepinefrina
Norepinefrin se u formi leka koristi za lečenje arterijske hipotonije, koja je posledica šoka kardiogenog, postoperativnog i traumatskog karaktera.
On podstiče posebne receptore, što dovodi do povećanja vaskularnog otpora i arterijskog pritiska. Norepinefrin ne bi trebalo da konzumiraju trudnice, osobe koje imaju aterosklerozu moždanih kapilara i srčanu dekompenzaciju.
