Kivano

Kivano

Kivano (Cucumis metuliferus) predstavlja voće jednogodišnje lijanaste biljke iz porodice tikvi koja dostiže do 3 metra. Kivano je nazivan još i afrička dinja. Rodna zemlja kivana je pustinja Kalahari u Africi, ali se kultiviše u Čileu, Kaliforniji, Novom Zelandu i Australiji. Na pijacama se pojavila dosta kasno - tek u 20. veku.

Ime kivano dolazi sa Novog Zelanda i potiče od reči kivi i banane, jer mnogo podseća na ukus ova dva voća.

Kivano je veoma blizak rođak krastavcu, a po spoljašnjem izgledu može da se liči na dinju sa rogićima. Zreo plod ima žuto-zelenu boju spolja, a iznutra liči na zeleni žele sa semenkama. Zbog svog čudnog spoljašnjeg izgleda kivano je veoma često zanemarivan. U nekim zemljama se gaji kao povrće, ali zbog svog tropskog porekla i arome se smatra za voće.

Kivano se smatra za novu i dosta egzotičnu kulturu koja se gaji dosta retko i nema poseban privredni značaj. Uprkos tome u poslednje vreme na sve više mesta u svetu kivano postaje sve atraktivnije i traženo voće za gajenje. Bodljivi krastavci dostižu dužinu između 25-30 cm. Pokriveni su šiljcima koji su dosta oštri.

Pogodna temperatura za gajenje kivana je oko 25 stepeni, ne podnosi nikavu hladnoću. Rasadi se presađuju napolje samo nakon prolaska poslednjeg prolećnog mraza.

Sastav kivana

Nasečen kivano

Kivano je sasvim nepravedno zanemarivan, jer je odličan izvor vitamina A i C, kao i vitamina iz grupe B. U sastav mu ulaze minerali magnezijum, gvožđe, kalcijum, fosfor, cink, mangan, natrijum i kalijum. Kivano je niskokaloričan proizvod, pogodan za držanje dijeta.

100 g kivana sadrže 44 kcal, 1, 26 g masti, 7, 5 g ugljenih hidrata, 1, 8 g belančevina.

Izbor i čuvanje kivana

Prepoznaćete zreo plod kivana po žuto-zelenoj boji spolja i zelenoj unutrašnjsoti koja podseća na žele. Cena mu varira, ali najčešće se sreće za 3, 5 evra po komadu. Kivano se čuva veoma lako - na sobnoj temperaturi može da izdrži do pola godine. Možete da zamrznete ili osušite kivano, ali nemojte ga držati u frižideru.

Kivano u kulinarstvu

Ako ste umorni od monotonije i žeite da probate nešto drugačije, kivano je pravo voće za vas. Za svežu konzumaciju operite kivano i isecite ga po sredini na dva dela.

Unutra ćete otkriti osvežavajući zeleni mesnati do, koji ima mnogo semenki. Mesnati deo može da se izrgebe kašikom, zajedno sa semenkama. Najčešće se voćka jede sirova, ima ukus na dinju, kivi i krastavac, ali miriše skoro kao banana. Po želji ga začinite pavlakom i

sokom do limuna

.

Kivano i egzotično voće

Kivano može da se koristi kao ukusan dodatak salatama, desertima, ribi ili morskim plodovima. Pored svega drugog, kivano može da se koristi i kao jedinstvena dekoracija. Kivano je pogodan za voćne salate i egzotične napitke.

Koristi od kivana

Ovo egzotično voće nije samo ukusno i osvežavajuće već je i veoma korisno. On je dobar izvor vitamina u minerala, a semenke mu sadrže niz korisnih masnih kiselina, među kojima su oleinksa i linolinska kiselina.

Linolinska kiselina predstavlja polinezasićenu omega-6 masnu kiselinu koja je od suštinskog značaja za održavanje dobrog zdravlja. Osim toga, ona je cenjeni sastojak lepe i zdrave kože.

Oleinska kiselina s druge strane pomaže u poboljšavanju funkcija imunog sistema, kao što i značajno smanjuje rizik od kardio-vaskularnih bolesti. Semenke kivana su bogate beta-karotenom koji ne samo što održava imuni sistem već i održava oči i kožu u odličnom zdravlju.

Kivano je korisan za prevenciju raka, jer štiti organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. Energetska i kalorična vrednost kivana su veoma niske, zato je pogodan za uključivanje u dijete za mršavljenje.

Pogledaj više

Preporučeno

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji