Vitamin A je kristalno svetložuto jedinjenje, poznato još i kao retinol - zbog toga što ovo jedinjenje utiče na funkcije mrežnjače. Budući da ojačava imuni sistem čoveka, za ovaj vitamin se takođe kaže da je "antiinfekcijski". Vitamin A je veoma jak imunostimulator. Zbog svog čudesnog delovanja na kožu, ovaj vitamin sa punim pravom nosi epitet eliksira mladosti.
Dok retinola ima samo u namirnicama životinjskog porekla, voće i povrće koje sadrži karotenoide takođe sadrže vitamin A. Organizam čoveka ima sposobnost da pojedine karotenoide poput beta karotena, alfa karotena i gama karotena transformiše u vitamin A. Ova vrsta karotenoida ima zajednički naziv - provitamini vitamina A.
Funkcije vitamina A
- Poboljšava vid - mrežnjača ljudskog oka ima četiri vrste fotopigmenta koji u sebi sadrže vitamin A. Jedan od tih pigmenata, poznatiji kao rodopsin, se nalazi u ćelijama mrežnjače. Rodopsin dozvoljava tim ćelijama da reaguju čak i i na veoma malu količinu svetlosti, pa na taj način ispunjava svoju važnu ulogu u prilagođavanju oka na gledanje u mraku.
- Učestvuje u očuvanju imunug sistema - vitamin A stimuliše imuni sistem podstičući rast, a njegov uticaj je veliki i u zašititi timusove žlezde u situacijama stresa. Vitamin A takođe poboljšava rad belih krvnih zrnaca i njuhovu antivirusnu aktivnost.
- Potpomaže rast ćelija - Vitamin A je neophodan za normalan rast ćelija i njihov razvoj.
Vitamin A je važan i za odvijanje reproduktivnih procesakod muškaraca i žena i ima važnu ulogu u metabolizmu kostiju. Takođe, treba napomenuti da vitamin A (u obliku retinove kiseline) utiče na gene.
Nedostatak vitamina A
Nedostatak vitamina A je česta pojava u razvijenijim zemljama i uglavnom se vezuje za visok stepen slepila, virusnе infekcijе, kao i za visoku smrtnost dece. Deficit vitamina A i nedovovoljan unos ovog vitamina su najčešći uzročnici problema sa zdravljem kože, kose, očiju, imunog sistema, a povezan je i sa gubitkom apetita, raznim anomalijima u kostima, kao i usporenim rastom.
Predoziranje vitaminom A
Kada se preteruje sa kozumacijom vitamina A, to može imati neželjene posledice po organizam čoveka. Vitamin A postaje toksičan ako se konzumira u dozama više od 200 mg retinola i 100 mg retinol kod odraslih i dece. Neželjene reakcije koje su posledica njegove toksičnosti su najčešće privremene, a podrazumevaju gubitak apetita, razdražljuvost, osećaj umora, slabosti i povraćanje.
Nacionalna akademija nauka u Sjedinjenim američkim državama je odredila gornju granicu prijema retinola koja glasi:
- Deca od 3 godine ili mlađa mogu konzumirati 600 mg dnevno;
- Deca od 4-8 godina, 900 mg;
- Deca od 9-14 godina, 1 700 mg;
- Tinejdžeri 14-18 godina, 2 800 mg;
- Odrasli od 19 godina i stariji, 3 000 mg;
- Trudnice i dojilje od 18 i više godina, 2 800 mg;
- Trudnice i dojilje od 19 godina i starije, 3 000 mg;
Budući da je vitamin A rastvorljiv u vodi, njegov deficit može biti prouzrokovan dijetom koja uključuje nizak sadržaj masti ili ovaj deficit može biti prouzrokovan i pojedinim medicinskim terapijama, koje smanjuju sposobnost organizma da usvaja masti.
Lekovi koji utiču na apsorpciju, iskoroišćavanje ili ekskreciju vitamina A su: lekovi koji se koriste za snižavanje holesterola, koji izoloju žučnu kiselinu, kontraceptiv poput Medroksiprogesterona, Neomicin i drugi.
Koristi od vitamina A
Vitamin A pomaže u sprečavanju i lečenju bolesti kao što su: akne, AIDS, alkoholizam, atopični dermatitis, katarakta, cekrivalkna displazija, dijabetes, fibrocistično oboljenje grudi, Kapošijev sarkom, osteoartroza, ušne infekcije, loš vid, psorijaza, oboljenja štitne žlezde, čirevi, viruse infekcije, itd.
On je neophodan za zdravlje noktiju i kose, za elastičnu i glatku kožu. Vitamin A poseduje antioksidantna svojstva, a upravo je oksidacija jedna od glavnih razloga starenja. Potpomaže regeneraciju unutrašnjih tkiva i čuva sluzokožu usta i grla, kao i pluća od oštećenja, koja su posledica duvanskog dima i smoga.
Izvor vitamina A
Teleća džigerica je odličan izvor vitamina A, a dobri izvori ovog vitamina su i mleko i jaja. Biljne namirnice koje sadrže karotenoide su takođe dobar izvor vitamina A. Ovaj vitamin se može naći i u mleku, ribljem ulju, breksvama, jabukama, šipku, šljivama, crnoj ribizli, paradajzu, paprikama, a u većim količinama u citrusnom voću i bundevi.
Kao dodatak ishrani vitamin A se može naći u vidu retinil - retinol palmitata. Retinoinska kiselina je vrsta vitamina A, koji se nalazi u lekovima za kožna oboljenja.
Komentari