Akvavit

Tanja RadmanovacTanja Radmanovac
Džedaj
1k2k
Akvavit

Akvavit je skandinavsko piće sa visokim sadržajem alkohola, kojeg obično ima oko 40%. Naziv pića potiče iz latinskog aqua vitae - voda života.

Ako bi trebalo odrediti ukus ovog pića, mnogi bi rekli da je nešto između džina i aromatizovane votke. Akvavit nije veoma popularan napitak u svetu, ali uprkos tome, on ima bogatu istoriju i tradicionalnu proizvodnju.

Zemlja porekla akvavita je Danska, gde se za destilaciju pića znalo još u 15. veku. Iako je poreklom iz Danske, akvavit je postao regionalni napitak Skandinavije i danas se veliki deo najpopularnijih marki ovog pića proizvode u Norveškoj. Najviše registrovanih marki akvavita ima u Finskoj - oko 20.

Karakteristike akvavita

Kao i votka, tako se i akvavit pravi od pročišćenog alkohola (uglavnom od krompira) a kada u određene marke u pitanju, ovo piće se može proizvoditi i od žitarica. Za aromatizovanje akvavita se koristi kim, a kod nekih marki se dodaje celer, mirođija, kumin, pa čak i kora od gorkih pomorandži. Akvavit koji se proizvede u Finskoj se aromatizuje sa cimetom - po tome se akvavit iz ove zemlje razlikuje od ostalih.

Razlika između akvavita i svih votki sa aromom je ta da se kod votki arome dobijaju od biljnih komponenti njihovim potapanjem, a kod akvavita se one dodaju i zatim redestiluju (kao i kod džina).

Oni koji obraćaju pažnju na detalje, mogu primetiti da se akvavit drugačije piše u pojedinim mestima - Akvavit i Aquavit. Zanimljivo je da je u pitanju jedan te isti napitak, samo je pitanje razlika odakle napitak dolazi.

Flaša akvavita

Na primer, Aquavit je piće koje dolazi iz Norveške, dok ono koje dolazi iz Danske će biti Akvavit. U oba slučaja naziv ima isto značenje - voda života.

Marke Akvavita

Najpopularnija marka Akvavita na svetu je Aalborg Akvavit, koju je osmislio Isidor Henius. IMa 45% alkohola u sebi i aromu kima. Ova marka se smatra pravim sinonimom za kvalitet. U Norveškoj su vodeće marke Loiten Export i Lysholm - obe se proizvode od krompira, kima i drugih aroma. Ono po čemu se ove dve marke razlikuju od svih ostalih jeste interesantan način njihovog odležavanja. Obe marke stoje u buradima, koja su obišla svet sa brodovima.

Serviranje akvavita

Bez obzira na to šta piše na etiketi, meštani ovaj napitak piju kao šnaps - reč koja potiče iz staronorveškog i u bukvalnom prevodu znači "popiti na brzinu". To ukazuje i na to kako se pije ovo piće -dobro ohlađeno i kao šot. Akvavit ima najbolji ukus kada je ohlađen do - 18 stepeni.

Skandinavci uvek konzumiraju akvavit uz hranu. Prema tradiciji, svako ko je za stolom, treba da ustane i da nazdravi, posle čega svi piće ispijaju na eks. Preporučljivo je da se akvavit konzumira čist i uz neku hranu. U nekim slučajevima se pije i u koktelima. Najbolje se kombinuje sa morskim plodovima i sosevima, koji sadrže mirođiju. Većina Norvežana smatra akvavit pićem koje se pije za Božić, posle koga piju pivo.

U tradicionalnoj kuhinji Norveške se akvavit koristi u pravljenju mnogih slatkih iskušenja. On se dodaje kao aroma tortama i raznim kolačima. Takođe, koristi se i kao aromatizatorza čokolade i bombone. Postoje i recepti gde se pastrmka sprema sa akvavitom, a smatra se da tako riba dobija neverovatan ukus i aromu alkohola.

Veoma interesantan način ispijanja akvavita jeste da se on pije sa rafiskom, ribom koja nema nimalo prijatan miris - to obično bude pastrmka ili losos pastrmka koja se posipa solju i zatim se fermentiše u salamuri nekoliko sedmica ili tokom cele godine. Svakog novembra Norvežani organizuju festival rakfiska u gradu Fagernes. Tada ljudi jedu ribu, gde je nakon toga zalivaju velikim količinama akvavita. Meštani objašnjavaju da akvavit ubija neprijatan miris ribe.

Pastrmka

Uprkos tome što je akvavit nerazdvojni deo skandinavske kulture, strancima je poželjno da znaju da je ovo piće veoma jako i da prekomerna konzumacija može dovesti do teškog mamurluka.

Proizvodnja akvavita

Predlažemo vam jedan relativno lak recept za proizvodnju akvavita.

Potrebni sastojci: 1 struk mirođije, 3 mahune kardamoma, 250 ml votke, kora od pola limuna, 1 zvezdasti anis, 1/2 kašičice kima, 1/4 kašičice semenki mirođije.

Način pripreme: Sipajte votku u odgovarajuću teglu zajedno sa korom limuna i mirođijom. Neka tako odstoji 1 dan na sobnoj temperaturi. Nakon toga sklonite mirođiju i koru limuna. Votki dodajte kim, semenke mirođije, anis i ponovo ostavite tako 24 sata na sobnoj temperaturi. Na kraju procedite napitak, zatvorite u odgovarajuću staklenu posudu i možete ga tako čuvati do pola godine.

Koristi od akvavita

Veoma zanimljiva činjenica je da se akvavit kao piće sa visokim procentom alkohola u prošlosti smatralo lekom i profilaktičnim sredstvom protiv alkoholizma. Tokom 60-tih godina prošlog veka je bio popularn kao sredstvo za poboljšanje srčanog rada, širenje krvnih sudova i povećanja pritoka krvi.

Budući da stanovnici Skandinavskih država koriste akvavit kao sredstvo za poboljšanje varenja, a čak smatraju da on pomaže u apsorpciji masti iz hrane, akvavit je nerazdvojni deo prazničnih trpeza, kada se tradicionalno preteruje sa hranom.

Akvavit se koristi i za zagrevanje organizma nakon smrzavanja. On se može dodati i toplom čaju.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

4
50
41
30
20
10
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas