Betonika

Betonika

Betonika /Betonica officinalis L, Stachys offinicalis/, poznata još i kao klas, gusar, ranilist, čistač, višegodišnja zelljasta biljka iz porodice Usnatica. Koren betonike je u kratkom položaju. Stablo je visoko do 60 cm, ispravljeno, sa četiri ivcie, ponekad razgranato u gornjem delu.

Listovi su suprotni, duguljasti - oblika jajeta, nazubljenji. Listovi pri osnovi biljke su u obliku srca, sa mahovinom, dugim drškama. Listovi stabljike su samo sa dva para, donji par je sa krupnijim listovima, a gornji sa sitnijim.

Cvetovi betonike su roze-crvene boje, imaju dva pola, sakupljeni u pazuhu gornjih listova i po vrhovima stabla u gust cvast koji liči na klasje. Plod je suv i izdrađen od 4 obrnuto-ovalnog, skoro trostranog oraha. Občno je po celoj biljci nalaze dlačice. Betonika cveta od juna do septembra. Sveža biljka ima jak, specifičan miris i gorak ukus.

Betonika je bila rasprostranjena u Evropi i Aziji. Kod nas raste na travnatim mestima i žbunivima u celoj državi.

Vrste betonike

Postoji oko 300 vrsta betonike, koji su rasprostranjeni u Evropi, Aziji, Afrci, Australiji i severnoj Americi. U Bugarskoj, osim lekovite betonike /Stachys offinicalis/, raste germanska, šumska, velika betonika i morska betonika.

Morska betonika /Stachys maritima/ je višegodišnja zeljasta bilja, koja cveta od juna do septembra. Visina biljke je od 10 do 30 cm. Listovi su celi. Listovi su žute/bele boje. Raste u peščanim delovima pored morskih obala.

Velika betonika /Stachys recta/ je višegodišnja zeljasta biljka, visine i do 80 cm, sa bledožutim cvetovima, sakupljenih u pršljenove. Cveta od jula do avgusta i dosta je posećena pčelama za nektar i polen. Sreće se na suvim i kamenitim mestima.

Biljka betonika

Šumska betonika /Stachys sylvatica/ je vrsta dvosemenkse biljke iz porodice Usnatica. To je višegodišnja zeljasta biljka, koja dostiže do 80 cm visine. Cvetovi su ljubičasti. U umerneom širinama Severne hemisfete cveta u julu i avgustu.

Germanska betonika /Stachys germanica/ ima mekše listove, pokrivene svilenim vlasima, zbog čega se koriste umesto gaze u poljskim uslovima, ima mekše stablo i slabije dejstvo u poređenju sa lekovitom betonikom.

Lekovita i germanska betonika su bile veoma cenjena od strane bugarskih hajduka koji su je koristili kao lekovitu biljku protiv mnogih bolesti, uključujući zarastanje rane.

Istorija betonike

U drevnim vremenima, betonika je bila objavljena za panaceju. Antonije Musa, lekar imperatora Avgusta (63. pre n.e.) je bio odsčean i rekao je da biljka može da izleči 47 raznih bolesti posebno je korisna kod glavobolje. I do danas, betonika se koristi kod glavooblje i kao sredstvo protiv bolova u predelu lica.

Sastav betonike

Betonika sadrži do 15 % tanina, oko 0, 10 % stahidrina, betonicina i turicina, holina, gorkih sastojaka, malo eteičnog ulja, saponina, neodređenog glukozida, smolu, mineralne soli, organske kiseline i karotonide.

Sakupljanje i čuvanje betonika

Od betonike se upotrebljavaju strukovi /Herba Betonicae/, koji se beru od juna do septembra. Odseče se nadzemni deo biljke na rastojanju od 25 cm od vrha za vreme cvetanja. Takođe se beru i prizemni listovi i dodaju se u strukove. Ne treba da se beru stabla bez listova i stabla sa oštećenim listovima.

Sakupljene listove, očišćene od primesa sušimo u provetrivim prostorijama, rasporedimo ih na ravnu porvinu ili platno u tankom sloju. Biljku možemo sušiti u sušari na temperaturi do 40 stepeni. Od 4 kg svežih listova dobijamo 1 kg suvih.

Miris suvih strukova betonike je slab i neprijatan, a ukus je veoma gorak, posebno listova i korena. Biljka može izazvati kijanje. Priikom korišćenja biljke je dobro da stavite masku do vlažne gaze.

Bilje betonika

Koristi od betonike

Poznata činjenica da betonika budi apetit i poboljšava varenje. Biljka se koristi kod grčeva u stomaku, dijareje, kod upale bubrega, kao sredstvo za jačanje kod nervoze.

Biljka pomaže kod vrtoglavice, epilepsije, histerije, ateroskleroze. Nalazi primenu kod reumatizma, gihta, bolesti žučnih puteva. Biljka se koristi uspešno kod astme, bronhitisa, kiseline u želucu, protiv parazita u crevima, herpesa zoster.

Betonika ima smirujuće dejstvo, upotrebljava se za olakšanje stresa i nervoze. Napitak od biljke se može svakodnevno uzimati kao tonik za relaksaciju. U britanskoj travarskoj medicini se smatra da betonika poboljšava nervnu funckiju i prekida preosetljivost. Betonika je efikasna i kod predmenstrualnih bolova i slabog pamćenja.

Kada se kombinuje sa biljkama kao što je gavez, cvetovi lipe, biljka pomaže kod bolestiti sinusa i glavobolje. Betonika se može uzimati samostalno ili sa hajdučkom travom za zaustavljanje krvi iz nosa.

Prema narodoj medicini, kore betonike imač čak i dejstvo protiv raka. Neki narodni lekari su koristili biljku kao pomoćno sredstvo kod raka dojke, pluća i želuca u kombinaciji sa drugim biljkama, koje potiskuju dejstvo i rast tumora.

Narodna medicina smatra da lekovita biljka stimuliše rast životne energije tela i u isto vreme opušta. Betonika se svrstava među 10 najkorisnijih biljaka u Bugarskoj.

Ona pojačava pamćenje, smanjuje nervnu napetost kod emotivnih problema, olakšava predmenstrualne bolove i glavobolju iz raznih razloga, najviše migrena, dobijenih na hormonskoj osnovi u danima pre ciklusa.

Narodna medicina sa betonikom

Odvarak od betonike se priprema tako što 1 supenu kašiku biljke prelivamo sa 600 ml kipuće vode i ostavljamo da vri 5 minuta. Uzimamo po jednu vinsku čašu 2-3 puta dnevno. Drugi recept je 2 g sitno iseckane biljke se popari u 800 ml vrele vode, vri 3 minuta, nakon toga stavljamo da stoji 1 sat. Pijemo 5 puta tokom dana.

Napitak od betonike se uzima kod kašlja, velikog kašlja, gušenja, za povećanje apetita, kod srčane nervoze, dijareje, reume, žutice. Izmvljeni listovi od biljke i obloge oporavljaju rane. Kao obloga, betonika se koristi još kod reume, uboda insekata i zmija, radikulitisa.

Betonika

Čaj od betonike deluje blagotvorno kod epilepsije, plućnog katara, astme i hronične reume. Pomešan sa medom, olakšava one koji pate od žutice i ascitisa. Pomešan sa vinom sa 1 supenom kašikom mesa ili kozijeg mleka deluje kod iskašljavanja sa krvlju. Sa nebet šekerom čaj smirjuje kašalj i izacuje šlajm. Sveže korenje, skuvano kao čaj dleuje laksativno.

Čaj od betonike se može pripremiti tako što natopite 1-2 kašičice suvih listova u čašu vode na 15 minuta. Dnevno se može konzumirati po jedna ili dve čaše ovog čaja.

Bugarska narodna medicina preporučuje sledeći lek protiv tumora: U 1.2 l kipuće vrele vode stavite 2 ravne kašike pepela od drveta. Ostavite da vri smesa 2-3 minuta i ostavite da prenoći. Ujutru tečnost procedite, dobijate oko 1 l.

U nju dodajte 2 ravne kašike korena od kukureka - suvo i zgnječeno i 1 ravnu kašičicu lekovite betonike - takođe osušenu i izmrvljenu. Nakon toga stavite smesu da se kuva na tihoj vatri dok ne ostane 0, 5 l tečnosti.

U drugu posudu sipajte 0, 5 l vode da provri i dodajte u napitak od biljke da dobijete ponovo 1 l, nakon toga vri još 3 minuta. Skinite sa vatre i ostavite poklopljeno 1 noć. Ujutru smesu procedite u dve tamne flaše od 0, 5 l. Čuvajte na hladnom i tamnom mestu, ali ne u frižideru.

Napitak uzimajte 4 puta dnevno, po 15 ml, na 6 sati, pola sata pre jela. Lečenje traje najmanje 7 meseci, posle se odmara 30 dana i ponovo uzima. Nakon toga možete piti svake godine, u jesen, zimu i na proleće, a tokom leta odmarajte. Efekat lečenja počinje da se oseća posle trećeg meseca.

Štete od betonike

NIsu poznati neprijatni efekti od upotrebe betonike, osim u nekim slučajevima gde se pojavljuje stomačno-crevno rastrojstvo. Upotreba za vreme trudnoće i dojenja je nepoznata, zato se ne preporučuje korišćenje u takvim slučajevima.

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas