Način pripreme
Drugi naziv za ovu predivnu slatkoću je borov med koji, naravno, nije nikakav med, najmanje zbog toga što pčele ne učestvuju ni na koji način u njegovoj proizvodnji. Bakino slatko od bora ima antiinflamatorna i baktericidna svojstva (ubija bakterije) i zdravo je da se konzumira za lečnje i profilaktiku kod prehlada i bolesti disajnih puteva.
VAŽNO je kao lekar da vam skrenem pažnju na to da neki sistemi enzima kod dece nisu zreli, zbog toga slatko od bora NIJE odgovarajuće da konzumiraju deca ispod 7-10 godina. Takođe, ljudi sa bolestima jetre i bubrega treba da paze sa konzumacijom ovog slatka, tako i trudnice u prvom trimestru treba da ograniče njegovu konzumaciju ili da ga uopšte ne uzimaju.
Zelene šišarke za slatko od bora se beru sa mladog drveća koje aktivno pušta pupoljke i odgovarajuć period za branje, kada imaju najviše korisnih materija, je od prila do juna. Beru se SAMO mlade, zelene šišarke veličine maksimum do 3-4 cm. Mogu da se beru i borovi vrhići ili pupoljci jelke.
Pažnja! Uvek se pridržavamo pravila da kada beremo, NE otkidamo sve šišarke i iglice. Kada ima 2 ili 3 šišarke / iglice - otkidamo i ostavljamo druge 2.
Od šišarki i borovih iglica treba da se pravi slatko po mogućnosti odmah ili maksimum do 24 sata nakon njihove berbe, tako što ih u tom slučaju ostavljamo da se namoče u vodi.
Dobro operemo šišarke i borove iglice jakim mlazom vode.
Malim nožem zasečemo u oblik krsta svaku šišarku pri njenom vrhu, kako bi mogle bolje da se oslobode smole prilikom kuvanja.
Šišarke i borove iglice se stavljaju u šerpu i dodaje se izmerena količina vode prema merici (na 100 šišarki stavljamo 1.5 l vode).
Poklopimo šerpu i stavljamo da vri na vatri. Kada provri, smanjujemo vatru, tako da nastavi blago da vri i kuvamo sat vremena.
Nakon što smo kuvali šišarke sat vremena, skidamo posudu sa vatre i bez skidanja poklopca, ostavljamo šišarke da prenoće u vodi. Potrebno je barem 10-12 sati da se ne bi izvukle sve korisne materije. Tako ćemo nastavite da pravimo slatko narednog dana.
Narednog danan stavljamo šerpu na vatru da se blago zagreje (mali prst da može da stoji u tečnosti) i pomoću fine cediljke ili gazom u đevđir procedimo tečnost i izmerimo je. Na svaki litar tečnosti ćemo staviti po 1.2 do 1.5 kg šećera. U slučaju da je tečnosti manje od celog broja (na primer izađe 3.6 l) dosipamo s vodom do 4 l. Sačuvamo deo od šišarki i namenimo po 2-3 komada za svaku teglicu slatkog.
Odmerili smo količinu tečnosti i šećera i stavljmo sve da se kuva na vatri. Dobro izmešamo kako bi se šećer istopio. Kada tečnost provri, smanjujemo vatru i kuvamo uz periodično mešanje barem sat vremena, a najbolje 2 sata. I kod ovog slatkog mora da se skida pena koja se s vremena na vreme formira, ali ona je finija od slatkog od voća. Neki ljudi primenjuju trik - da stave kockicu maslaca i tako da uštede dosadno pojavljivanje pene, ali ja to NE preporučujem. U vašem interesu je da uklonite tu penu koja sadrži neke otpadne proizvode od rafinisanja šećera koji ulaze u reakciju sa frakcijama smola i NISU korisni, a kvare dobar ukus.
Slatko od bora se ne zgušnjava kao slatko od voća, zato što nema pektin, tako da ne očekujemo da će nas zgušnjavanje orijentisati. Istopljeni šećer dok je vruć nema načina da se zgusne. Zbog toga nakon što smo kuvali slatko barem sat vremena, počinjemo da pravimo probe tako što suvom kašikom uzimamo slatko i kapnemo kapljicu na suvi porcelanski tanjir i pratimo da se kapljica NE razliva.
Gotovo slatko od iglica bora ima prijatnu boju ćilibara do roze boju (zavisi od konzentracije smole u šišarkama, od zemlje itd.).
Kada ga skinemo sa vatre, dodajemu limuntus i dobro izmešamo.
Sačekamo malo da se ohladi i punimo teglice, tako što stavljamo po 2-3 šišarke u njih, dobro zatvaramo poklopcima i okrećemo teglice sa poklopcem na dole da se ohlade. Nije potrebno da kuvamo teglice za poklopac.
Suvišno je da govorim da ukoliko imate 200 ili više šišarki, treba da izmenite meru. U našem slučaju nabrali smo 600 šišarki i od njih smo napunili 17 teglica slatkog - 4 od 480 ml i 13 od 340 ml.
