Božur /Paeonia/ je vrsta dikotiledolnih biljaka. Većina vrsta je višegodišnja, zeljasta visine 0.5-1.5 m, ali su neke i drvenaste i predstavljaju žbun visine do 2-3 m. Božur je kultivisan pre više od 4000 godina
Najpopularniji je crveni božur /Paeonia Peregrina/. On je višegodišnja zeljasta bljka, sa kratkim korenom. Od njega izlazi nekoliko stabala i vretenastih zadebljanih korena, koji na mestima prelaze u duguljaste spojene krtole. Stabla su do 60 cm visoka, neraspoređena, relativno tvrda, po dužini, sa brazdama, do vrha sa listovima, obično sa samo jednim cvetom na vrhu. Listovi su uzastopni - tamniji na vrhu, svetliji odozdo sa retkim vlasima. Gornji listovi su dvojno ili trojno podeljeni, a oni ispod cvetova dolaze iz čašice.
Donji listovi su krupniji, sa dužim drškama, duboko vezanim ili nazubljenim. Udovi su 17-30, uskog elipsastog oblika, a rubovi - kratki, oblika širokog trougla. Cvetovi su mnogo krupni (do 13 cm u prečniku), tamno ili svetlocrveni, roze ili narandžasti. Čašica je najčešće 5, a krunica 8-12, nerazgranate, 6-8 cm dužine, oblika obrnutog jajeta, neke su raspoređene na vrhu i nazubljene su. Tučaka ima mnogo, sa crvenim drškama, a prašnici su upola kraći od njih. Listići ploda su dugački oko 2-3.5 cm, gusto pokreiceni baršunastim dlačicama, retko goli. Semenke su crne, sjane, elipsaste. Cveta u maju-junu.
Kao divlja biljka, sreće se u južnij ili jugoistočnoj Evropi (Italiji, Bugarskoj, Albaniji, Rumuniji, posebno u Grčkoj) i jugozapadnoj Aziji (Maloj Aziji). Pretpostavlja se da ova vrsta potiče sa Balkanskog poluostrva. Kod nas se sreće kao divlja biljka u žbunju i osvetljenim šumama, poljanama itd, skoro u celoj zemlji, više u nižim delovima (do 1000 m nadmorske visine). Zalihe od crvenog božura su značajne. Biljka se takođe gaji i u baštama kao kultivisana biljka.
Istorija božura
Početkom 19. veka, božur je iz Kine prenešen u Evropu. U ovoj dalekoistočnoj državi se vekovima koristi kao dekorativna i lekovita biljka, koja ima magijske sile i sposobna je da progoni zle duhove iz kuće. Evo zašto se komadić biljke često nosi kao amajlija, koja čuva od bolesti. Na svadbama i praznicima božur se nosi u znak dobrih želja. Biljka simbolizuje prosperitet i smatra se da privlači bogatstvo ako se gaji u dvorištu.
Vrste božura
Stepski ili uskolisni božur /Paeonia tenuifolia/ se takođe sreće kod nas. Podzemni koren je kratak, drvenast. Ima mnogo zadebljanog korena i različite su dužine. Stabljika je obično visine najčešće 20-40 cm. Listovi su podeljeni na nekoliko depova, na linearne delove svetlozelene boje, tako da stvaraju nežan list. Svako stablo završava jednim ili dva cveta.
Cvetovi su tamnocrvene boje i pojavljuju se u prvoj polovini maja. Visina ovog božura je 30-80 cm. Listovi su dvostrani ili trostrani oblik dlana. Posebni delovi su neravnomerno nazubljeni. Karakteričan beleg za listove su tri zuba, koji se stvaraju na vrhovima delova - najbolje se vidi na vrhu svakog lista. Ima jedan cvet na stablu - roze ili crveni. Ova biljka cveta u maju.
Druga vrsta koja se sreće kod nas je Paeonia mascula ili planinski božur. On predstavlja višegodišnju zeljastu biljk sa kratkim rizomom i zadebljanim korenima. Stabla su visoka 30-60 cm, na vrhu su sa jednim cvetom. Listovi su 2-4 komada, uzastopni, jednom ili dva puta trostrani. Cvetovi imaju 5 zelenih čašica i 5-10 krupnijih roze-crvenih krunica i mnogo žutih tučaka. Plod je sa do 5 mehurova. Ova vrsta takođe cveta u maju. Raste na svetlim mestima u hrastovim i grabovim šumama ili među razređenim žbunovima uvek na kamenitim mestima i gde ima puno krečnjaka. Broj retko prelazi 50 jedinki, često samo po nekoliko biljaka. Osim kod nas sreće se u Francuskoj, Bugarskoj, zemljama bivše Jugoslavije, Ukrajini, Kavlazu. Biljka je strogo zaštićena saglasno Zakonu o bioliškoj raznolikosti.
Sastav božura
Koren božura sadržu peregrinin (verovatno alkaloid), jedan glukozid, malo eteričnog ulja, aromatični lakton, peonin, benzojeva kiselina, esteru benzojeve kiseline koja prilikom rastvaranja u amonijaku prelazi u benzamid.
Osim toga, korenje takođe sadrži glutamin, arginin, smole, tanine, glukozu, skrob, organske kiseline, aromatično svojstvo peonol (2-oksi-4-metoksiacetofenon) kojem se pripisuje smirujuće svojstvo biljke.
Prema još uvek neodređenim podacima, koren biljke sadrži još jedan alkaloid kojem se pripisuje dejstvo slično alkaloidima u raženoj glavanici (Secale cornatum).
Sadrži još saharozu, kalicjum oksalat, mineralne soli itd. Krunice sadrže sredstvo za bojenje peonidin, tanine, jedan antocianov glukozid, cianin i još druge neoređene sastojke. Smatra se da su do izvesne mere otrovni.
Seme božura sadrži peregrinin (verovatno alkaloid), gusto ulje, smole, tanine, boje i druge neispitane sastojke.
Gajenje božura
Božur voli bogato glineno zemljište, dobro nahranjeno. Dovoljno je da ga pođubrite jedanput tokom proleća, kada se pokažu vrhovi stabla. Božuru je potrebno redovno zalivanje, ali on ne voli ustajaju vodu. Razvija se jednako uspešno i na suncu i u poluhladu. Za veće cvetove kod vrsta sa više pupoljaka, na jednom stablu se ostavlja samo vrh.
Božur se razmnožava odvajanjem rizoma. To se radi u jesen. Možete podeliti jedan koren na 4 ili više delova, u zavisnosti od veličine. Svaki deo treba da ima ne manje od 3 pupoljka. Samo će na taj način mladica cvetati sledeće godine. Sadi se na dubinu oko 5 cm i na tastojanju od 70 cm jedno od drugog.
Sakupljanje i čuvanje božura
U medicinske svrhe se upotrebljava koren (Radix Paeoniae), krunica (Flores Paeoniae, Flores Rosae benedictae) i semenke (Semen Paeoniae) božura. Koren se uzima tokom oktobra i u proleće (mart, april), krunice u maju-julu, a semenke u avgustu-septembru. Nakon što sazru semenke koren se iskopa, očisti od zemlje, opere i stavi da se ocedi. Nakon toga se iskida ili seče na kriške i priprema za sušenje. Branje krunica se organizuje nakon što cveće rascveta u uslovima kada ne pada kiša, ako je moguće sunčano vreme.
Materijal treba da se izgnječi dok se ne prenese na mesto sušenja. Ne treba da se beru oštećene krunice. Semenke se beru za reme vosačne zrelosti ploda, pre nego što se poslednje raspuknu.
Nakon što se plodovi ostave na provetrivo mesto da se suše, izlupaju se, a semenke koje ispadnu se očiste, odnosno proseju. Očisćene semenke se supe u provetrivim prostorijama, raspoređene na cirade, platna itd, često se mešaju. Koren se suši u provetrivim prostorijama ili u sušari na temperaturi, ne većoj od 40 stepeni, pazi se da ne zagore.
Nakon pažljive provere sakupljenih krunica, da se ustanovi da li su čisti, sakupljeni materijal se rasporedi u tankom sloju za sušenje na ramove ili platno. Ukoliko je proleće vlažno, obavezno treba da se suši u sušari na tempraturi do 50 stepeni, u rerni ili u ugrejanim mestima, rasporedi se u tankom sloju na ram, u početku se materijal često meša da ne popari.
Sušenje ove biljke je veoma delikatan proces i treba da se radi pažljivo, i to od stran etravara sa velikim iskustvom, što je moguće brže. Od 5 kg svežeg korena se dobija 1 kg suvog, od 7 kg svežih krunica se dobija 1 kg suvih, od 1.1 kg semenki se nakon sušenja dobija 1 kg suvih. Sušene krunice imaju crvenu ili tamnocrvenu boju. Miris ima je slabo aromatičan, a ukus slatko-kiseo. Sušeni koren je veoma tamne ili svetlobraon boje, nepijatnog mirisa i gorkog ukusa.
Gotove biljke se čuvaju u polutamnim i suvim prostorijama u dobro prirpeljenim pakovanjuma. Treba da se ima u vidu da ukoliko postoji mala vlaga, posebno krunice mogu da ovlaže i da budu neupotrebljive.
Koristi od božura
Božur je poznat najviše kao dekorativna biljka za cvetne leje i zelene površine. Ali osim lepog izgleda božur ima i lekovita svojstva. Koren božura je koristio Hipokrat kao sredstvo protiv epilepsije. Prilikom farmakoliških istraživanja peonina i bemzamida u božuru, ustanovljeno je njihovo hipotenzivno dejstvo. Ustanovljeno je takođe da koren u malim dozama jača tonus materice i crevne peristaltike.
Ustanovljeno je i njhovo dejstvo protiv grčeva, velikog kašlja i astme i kao smirujuće sredstvo kod gihta. Krunice božura se u indijskoj narodnoj medicini koriste protiv epilepsije, a u našoj narodnoj medicini - protiv gihta i reume, kod spastičkog kašlja itd.
Narodna medicina sa bižurom
Naša narodna medicina preoporučuje napitak od korena božura kod grčeva u predelu stomaka, histerije, epilepsije, kao diuterično sredstvo, kod peska i kamena u bubregu. Narodna medicina predlaže sledeći recept za napitak od korena božura; 1/2 kašičice korena u prahu prelivamo sa dve šolje vrele vode i nakon što se ohladi procedimo. To je doza za 1 dan.
Štete od božura
Božur ne treba da se uzima bez lekarskog nadzora, pošto je otrovan. Trovanje sa božurom s karakteriše sa gorkim ukusom i sušenjem usta, hematurijom, kardiospazam, mučninu sa povraćanjem i dijareja.
Komentari