Anis nam je poznat pretežno kao začin specifičnog ukusa. Predstavlja jednogodišnju zeljastu biljku, koja se uspešno kultivisala kod nas, a u divljem stanju se sreće u toplijim krajevima. Na velikim prostranstvima raste u Aziji, celoj Evropi, Čileu, Japanu itd. Poznat još kao aniš, anason, slatki janež, slatki komorač, slatki kopar i slatki kumin.
Od davnina se anis koristi kao začin i sredstvo za lečenje u tradicionalnoj medicini. Podatke o njemu otkrivamo u delima Dioskorida i Plinija Starijeg. Postoje dokazi da se anis koristio u Egiptu 1500. godine pre n. e. Rimljani su koristili kolače, začinjene anisom nakon upotrebe teških jela i to se rasprostranilo po celoj evropi od rimskih legija.
Čak se i u Bibliji pominje plaćanje desetine anisom. 1305. g anis je navođen od strane kralja Eduarda I kao oporeziv lek, i trgovci koji su dolazili u London su plaćali danak, koji je odlazio za popravku londonskog mosta. Plodovi anisa su poznati kao Fructus Anisi.
Anis je jednogodišnja biljka čije je stablo 30-60 cm visoko. Cvast je štitast sa 7-15 glavnik zrakova, u osnovi bez omotača ili samo sa jednim listom. Cvetovi su beli, a plodovi su 3-5 mm dužine, u obliku jajeta, duguljasti. Anis cveta između juna i jula. Koriste se plodovi koji se sakupljaju pre nego što sazru. Nakon sakupljanja se ostavljaju da sazru. Plodovi su aromatični, sladnjikavog ukusa. Sušeni plodovi predstavljaju dve semenke međusobno povezane, duge do 5 mm, široke 2-4 mm, pričvrsšćeni na drščicu.
Kada su Indijanci iz Dakansa, gde se anis mnogo retko sretao, želeli da pokažu jaku ljubav prema nekom, oni bi mu davali jednu šaku anisa. Ukus mu je sladnjikav, veoma prijatnog mirisa. Seme sadrži uglavnom masno ulje i belančevine, pa zato nema miris.
Postoji razlika između 2 vrste anisa - obični anis (Pimpinella anisum L.) i zvezdasti anis (Illicium verum). Anis je jednogodišnja zeljasta, kultivisana biljka sa izpravljenim cilindričnim stablom iz porodice celera i peršuna - Štitare (Apiaceae), dok je zvezdasti anis zimzeleno drvo, visine do 10 m i odnosi se na porodicu Magnolija.
Sastav anisa
Anis je biljka iz porodice kumina i mirođije. Semenke biljke su posebno bogate eteričnim uljima i mastima. Plodovi sadrže polizaharide, proterine, levakoantociane, do 30 % masnog ulja, 2-3 % (u nekim sortama može da ima i do 6 %) eterično ulje sa glavnim sastojkom anetolom (80-90 %). Osim anetola sadrži i male količine metilhavikola, anicaledihida, anizketona i anisove kiseline.
Plodovi sadrže 8-28 % masnog ulja, belančevina, šećera, sluzi, oko 10 % mineralnih soli i drugih. U plodovima anisa otkrivamo masti - 10-30 % holina, 20 % belančevina, vitamin C (do 140 mg%), vitamin P (rutin-120 mg%), šećere, kumarine i značajnu količinu mikroelemenata.
Plodovi anisa i njihovo tečno, skoro bezbojno eterično ulje ima isti miris i ukus kao i zvezdasti anis, što je dokaz sličnog hemijskog sastava.
Eterično ulje običnog anisa ima i svojstva koji se ne nalaze u eteičnom ulju dobijenom iz zvezdastog anisa - anizeketon, kumanaldekid, acaetaldehid itd. Anetol u eteričnom ulju običnog anisa je do 90 %. Odlika ulja je što je izuzetno osetljivo što se tiče čuvanja. Ako se ne čuva pravilno, on se dimerizuje u dvoanetol, za koji se pretpostavlja da ima estrogena svojstva.
Prilikom stvaranja dvoanetola, eterično ulje postaje otrovno. Eto zašto ulje od plodova anisa treba da se drži na tamnom i hladnom mestu u dobro zatvorenim posudama do 2 godine. Pod dejstvom vazduha i sunčevih zraka prilikom ugrevanja on dobija tamnu boju i neprijatan ukus.
Izbor i čuvanje anisa
Na tržištu se može naći cele, ali i mlevene semenke anisa. Možete sačuvati miris začina do jedne godine, ako ga čuvate u hermetički zatvorenim teglama, stavljenim na suvo i hladno mesto.
Anis u kulinarstvu
Jedinstveni miris i ukus anisa nudi njegovu specifičnu upotrebu u kulinarstvu. Često se koriste listovi za začinjavanje salata, a semenke - u poslastičarstvu za posipanje pogača, hleba itd. Eterično ulje i anteol se upotrebljavaju pretežno za pripremu napitaka, pretežno likera. Plodovi se upotrebljavaju i za aromatiovanje čajeva od biljke.
Anis je jak kuhinjski začin i koristi se obično 1-2 g plodova za 10 porcija. Često se sa anisom začinjavaju sosevi, jela od mesa, sitni kolači ili se koristi za posipanje hlebova i drugih peciva, za pripremu napitaka od anisa (rakija od anisa). Plodovi služe i za začin prilikom pripreme sterilizovanih svežih krastavčića. Dobro se kombinuje sa karanfilićem, muskatnim oraščićem, đumbirom.
Važno je da znamo da semenke anisa brzo gube miris, zato kupujte semenke cele, ne samlevene. Čuvajte ih u hermetički zatvorenoj posudi, u tamnoj prostoriji ili ormarima. U krajnjem slučaju stavite ih u papirne kese.
Koristi od anisa
Dosta koristi za zdravlje se može izvući iz upotrebe anisa. Vremenom on je dokazao svoje svojstvo pročišćenja, kao diuretik, kod iskašljavanja i kao sredstvo za smirenje. Ima sposobnost da otklanja grčeve u crevima. Deluje protivupalno, čisti gasove iz creva. Smatra se da lupa kamenje u bubrezima i bešici. Estrogeno dejstvo dianetola u eteričnom ulju anisa poboljšava funkcfiju mlečnih žlezda i povećava mleko kod dojilja.
Anis se uspešno koristi kod lečenja bronhitisa, prehlade, promuklosti, grčeva u želucu i crevima, stvaranju gasova, kamena u bubregu, visokog krvnog pritiska, štucanja, kod nedostatka mleka kod dojilja, neredovne menstruacije.
Dobro je da se zna da osim blagotvornog uticaja na glas, čaj od anisa pomaže odvajanju bronhijalnog sekreta i otpušava nos. Napitak od biljke se efikasno koristi kao pomoćno sredstvo kod lečenja angine, laringitisa, faringitisa, hroničnog bronhitisa, bronhialne astme.
Biljka i ima i smirujuće dejstvo kod bolova. Biljka se prepisuje kod grčeva u želucu. Eterično ulje ima i dobar efekat kod upala, peska i kamena u bubrezima i bešici. Ulje anisa jača zgrušavanje krvi na koži. Kada se stavi na papir, ulje anisa tera insekte.
Odvarak od anisa za promukao glas
Vekovima su narodni lekari preporučuvali odvarak od anisa za promukao glas. Potrebno vam je pola šolje semena anisa, prelijte sa 500 ml vode. Napitak treba da ostavite da vri oko 15 minuta. Nakon toga tečlnost procedite, semenke bacite i u čaj dodajte 1/4 šolje meda i mešajte dok se ne rastopi. Čaj skinite sa vatre i uzimajte po jednu kašičicu konjaka ili votke. Od napitka uzimajte po 1 supenu kašiku na pola sata. Uveče će se vaš glas potpuno oporaviti, bolovi u grlu će prestati, potpuno će se vratit zvuk i boja glasa.
Napitak od anisa
3-6 kašičica plodova anisa prelijte sa 400 ml vrele vode. Procedite nakon 60 minuta i uzimajte po 60-120 ml 3 puta dnevno nakon jela. Ulje anisa možete upotrebljavati 1-2 kapljica na kockicu šećera 2-3 puta dnevno.
Štetnost anisa
Kod dece anis treba da se upotebljava pažljivo po uputstvu specijaliste. Takođe, ljudi, koji su alergični na biljku ili eterično ulje anisa treba da budu oprezni.
Komentari