Kokosov šećer je prirodni zaslađivač, čija boja može biti zlatna ili braon, a struktura kristalna ili blago zrnasta. Budući da najviše sadrži glukozu, njegov ukus se može porediti sa ukusom karamela.
Kokosov šećer se dobija od kokosove palme /Сoco nucifera/. Ova vrsta biljke pripada porodici palmi i uspeva u Indoneziji, Filipinima, Vijetnamu, Indiji, Šri Lanki, Meksiju, Tanzaniji i Malaziji.
Kokosova palma može dostići visinu do 30 metar. Ima zelene peraste listove, koji mogu biti dugi od 4 do 6 metara. Kada listovi opadnu, stablo palme ostaje golo i glatko.
Palme daju između 10 i 150 plodova godišnje, a svaki od njih može biti do 2.5 kilograma težine. Svaki kokos unutra ima belo tvrdo jezgro, koji se konzumira, kao i kokosova voda, koja se takođe može konzumirati.
Zanimljivo je da se kokosov šećer ne dobija od plodova kokosovih palmi, već od njihovih cvetova. Ova vrsta šećera se koristi kao tradicionalni zaslađivač već stotinama godinama u Jugoistošnoj Aziji, gde rastu velike količine ovog drveta.
Sadržaj kokosovog šećera
Kokosov šećer je veoma dragocen izvor vitamina i minerala. Budući da se ova vrsta šećera ne prerađuje, on sadrži 16 aminokiselina, koje se nalaze u tečnosti od koje se dobija.
On sadrži asparginsku kiselinu, glutaminsku kiselinu, serin, treonin, a takođe i znatne količine drugih esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina.
U kokosovom šećeru ima magnezijuma, kalijuma, fosfora, azota, mangana, bakra, sumpora, natrijuma, hlora, bora, cinka, gvožđa, proteina, masti i ugljenih hidrata. Ovaj prirodni zaslađivač je izvor i vitamina B1, vitamina B2, vitamina B3, vitamina B6, vitamina B8 i vitamina B12.
Proizvodnja kokosovog šećera
Da bi se kokosov šećer proizveo, pre toga je potrebno dobiti sok od cvetova kokosove palme. Za to je potrebno da se cvetovi iseku i da iz njih isteče providna tečnost. Zatim se sok sakuplja u posebne posude od bambusa.
Dobijena tečnost se zagreva, kako bi se voda eliminisala. Nakon tog procesa se dobija gusta supstanca, koja se hladi, da bi se dobio kokosov šećer, koji se plasira na tržište.
Kokosovim šećer u kulinarstvu
Iako je relativno nov proizvod kod nas, kokosov šećer se već dugo koristi u kuhinjama drugih naroda. Budući da je sličan kao i smeđi šećer, on se može koristiti u mnogim receptima i umesto smeđeg šećera, a takođe i umesto belog šećera, meda i javorovog sirupa.
Tokom poslednjih godina je kokosov šećer postao odlična zamena i za agavu u mnogim veganskim receptima, a takođe i u receptima za poslastice, koje su omiljene onima koji se drže sirove ishrane. Obično se može koristiti kao zamena za beli šećer i taj odnos bude 1:1.
Kokosov šećer se može koristiti i za recepte za kekseve, kolače, mafine, torte, baklave, kremove, museve, bombone, čokolade, rolate, napolitanke, gofrete, palačnike, sladolede, džemove, itd.
Može se koristiti i za zaslađivanje voćnih salata, voćnog jogurta i pečenog voća. Posebno je dobar za zaslađivanje nektara, sokova i toplih napitaka kao što su kafa i čaj.
Koristi od kokosovog šećera
Smatra se da je ovaj prirodni proizvod veoma koristan za naš organizam i da je u velikoj prednosti u odnosu na druge zaslađivače (posebno kada je reč o aspartamu, ciklamatu i saharinu).
Kod većine zamena šećeru je glikemijski indeks preko 69, a kod rafinisanog šećera on može bti čak i 90. Kod kokosovog šećera on jedva dostiže 35, što b drugim rečima bilo - u organizmu se balansirano oslobađa priliv energije, a da to ne utiče drastično na šećer u krvi. Upravo to čini kokosov šećer odličnom namirnicom za osobe koje imaju dijabetes, kao i za one koje imaju predispozicije za razvoj ove bolesti.
Ne može se osporiti da je najveća prednost kokosovog šećera njegova sposobnost da organizmu daje energiju. Kada se konzumira ujutru sa kafom, daje energiju, a uveče - pomaže u eliminaciji sakupljenog umora tokom dana.
Međutim, spisak pozitivnih osobina ovog šećera se tu ne završava. Kao što smo već spomenuli, on je odličan izvor vitamina, minerala, esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Sve to je neophodno za pravilno funkcionisanje mozga i nervnog sistema.
Pokazalo se da konzumacija ovog šećera pomaže u prevazilaženju depresivnih stanja i uklanja osećaj nemira. Takođe, utiče i na metabolizam čoveka. Pokazalo se da je su sastojci ovog šećera neophodni za rast i regeneraciju ćelija, kao i za proizvodnju hormona.
Kokosov šećer se već dugo koristi u Aziji, ali ne samo kao zaslađivač, već i kao dodatak pojedinim biljnim lekovima. Pravi i kvalitetan kokosov šećer ne sadrži konzervanse i druge dodatke i iz tog razloga se kod nas može uglavnom naći u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane.
Prema organizaciji za ishranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO), ova vrsta zaslađivača spada u najpostojanije zaslađivače koji su dosad otkriveni.
Štetnost kokosovog šećera
Kao i većina zaslađivača, tako i kokosov šećer može štetiti organizmu. Neželjene posledice ovaj šećer može imati ako se konzumira redovno i u prekomernim količinama. Tada postoji rizik da ovaj šećer doprinese prekomernoj težini, pa čak i gojaznosti.
Komentari