Šeboj

Šeboj /Cheiranthus, Erisimum/ je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Cruciferae i pripada rodu Erisimum, koji sadrži više od 180 vrsta cvetnih biljaka, od kojih se samo tri uzgajaju za dekorativne svrhe.

Rod Erisimum je rasprostranjen u jugozapadnoj Aziji, Mediteranu, Evropi i Severnoj Americi. Kod nas je najzastupljenija žuta šeboja /Erisimum Cheiri/ koja raste u baštama kao ukrasni cvet.

Žuti šeboj je višegodišnja biljka sa veoma razgranatim korenom. Stabljika ove vrste dostiže visinu od 60 cm. Listovi su kopljasti, na vrhu zašiljeni, celi ili blago nazubljeni, donji sa kratkim peteljkama, a gornji - sedeći, klinasto suženi do osnove.

Cvetovi šeboja su veliki, skupljeni u guste grozdove na vrhu stabljike i njenih grana. Ima 4 latice, zlatno žute, narandžasto žute do smeđe. Plod šeboja je spljoštena cilindrična mahuna sa mnogo semena. Cela biljka ima prijatan miris.

Vrste šeboja

Kod nas se za vrstu šeboja smatra i bojanka ili takozvana šebojska bojanka. Erisimum diffusum je dvogodišnja zeljasta biljka koja takođe pripada porodici Cruciferous. Ima jako razgranatu stabljiku, koja dostiže visinu do 80 cm. Listovi pri dnu stabljike skupljeni su u rozetu. Duguljasti su, suženi u peteljke, nazubljene, ponekad gotovo cele.

Listovi stabljike su linearni, nazubljeni ili celi, prekriveni samo ravnim, dvodelnim dlačicama. Cvetovi su mali, žućkasti, sakupljeni u cvasti u obliku metle. Razvijaju se uzastopno, jedan za drugim, zbog čega na donjem delu stabljike plodovi već sazrevaju, a na vrhu biljka još cveta. Raste pored puteva i neobrađenih mesta i suvih travnatih površina.

U Bugarskoj postoji i druga vrsta iz roda Erisimum - četkica talasastih zubaca /Erisimum crepidifolium Rchb./ To je dvogodišnja do višegodišnja biljka sa debelim, vretenastim, svetložutim korenom. Stabljika ove vrste je uspravna, jednostavna ili najčešće razgranata, najčešće crvenkasta, do 80 cm visine, prekrivena dlakama.

Bazalni listovi talasasto nazubljene četkice skupljeni su u rozetu, linearno kopljasti, šiljasti, suženi do osnove u peteljci, talasasto nazubljeni, sivi. Listovi stabljike sedeći, manje nazubljeni, u gornjem delu celi.

Boja ove biljke je žuta. Ova vrsta se nalazi na zakorovljenim mestima i pored puteva, ređe duž obale Crnog mora, Dunavske nizije, severoistočne Bugarske, Tračke nizije. Cveta od aprila do jula. Često ponovo cveta u jesen.

Sastav šeboja

Cvetovi žutog šeboja sadrže eterično ulje, koje uključuje anisaldehid i metilantranilat, kvercetin, izoramentin, fermentni mirozin, tanine, glukozid heirantin, holin i alkaloid heirinin.

Seme šeboja sadrži glukozide koji deluju na srce: heirotoksin, heirozid A, heirozid H, heirantin, glukoheirolin, rafanol i do 26% masnog ulja. Masno ulje se sastoji od glicerida linolne, erukoleinske, oleinske i linolenske kiseline.

Uzgajanje šeboja

Šeboj se uzgaja od sredine 16. veka. Ovaj prelep cvet kombinuje eleganciju i miris. Elegantne forme i bogate boje čine šeboj omiljenom biljkom za uređenje baštenskih leja i parkova.

Vreme cvetanja je prilično različito i zavisi od vrste i sorte šeboja - neki cvetaju u prolećnim mesecima, a drugi - od sredine leta do kasne jeseni, početak cvetanja za neke sorte je 50-70 dana nakon sadnje i klijanja biljke, a za druge - do druge godine. Dakle, da ne biste bili razočarani, najbolje je proveriti karakteristike određene sorte.

Inače, šeboj nije previše zahtevna biljka, voli da bude na suncu ili u laganoj senci. Na samom početku nakon sadnje, korov oko biljke treba da se skloni. Otporan je na sušu, ne treba mu često zalivanje i preferira lagana krečnjačka zemljišta.

Šeboj se razmnožava semenom ili reznicama. Za rasad se seje u sanduke ili saksije već u februaru - martu ili na otvorenom, tek kada prođe opasnost od mraza. Za veću sigurnost u hladnim danima reznice treba da su umotane.

Iznikle sadnice se čupaju i sade na stalno mesto na rastojanju od 15-20 cm u zavisnosti od visine sorte. Reznice se seju u kutiju na otvorenom u proleće.

Šeboj se sadi na otvorenim sunčanim balkonima u saksijama ili kutijama. Veoma je pogodan za kamene bašte i bordure. Neke niske vrste se koriste kao pokrivači tla.

Prikupljanje i skladištenje šeboja

Koriste se stabljike /Herba Cheiranthi cheiri/ i seme /Semen Cheiranthi cheiri/ žutog šeboja, koje se beru u maju i junu. Sakupljeni materijal se suši u provetrenim prostorijama ili u sušari na temperaturi ne višoj od 35 stepeni. Seme šeboja se bere kada je voštano i zrelo.

Tada se cela stabljika bere, vezuje u male snopove i ostavlja da sazri. Nakon toga se tuče ili vrše, a otpalo seme se čisti prosejavanjem i odvajanjem uz pomoć vetra i dalje suši u suvim i provetrenim prostorijama. Od 5 kg svežih stabljika dobija se 1 kg suvih stabljika. Pripremljene stabljike i seme pažljivo se čuvaju dalje od neotrovnih lekova.

Koristi od šeboja

Žuti šeboj se koristi za blaži stepen hronične srčane insuficijencije. Odličan je lek za zatvor, jer iritira sluzokožu creva i izaziva pojačanu peristaltiku, što rezultira laksativnim dejstvom.

Biljka blagotvorno deluje i na hronično zapaljenje jetre. Žuti šeboj jača srce, pojačava srčane kontrakcije i usporava rad srca.

Cvetovi žutog šeboja imaju umirujuće, antireumatsko, antiinflamatorno, kardiotonično i pročišćavajuće dejstvo. Seme biljke deluje kao afrodizijak. Takođe ima diuretički, ekspektorans i tonik efekat. Takođe se koristi u lečenju bronhitisa, groznice i povreda oka.

Narodna medicina sa šebojem

U narodnoj medicini šeboj se koristi protiv grčeva trbušnih organa i protiv glavobolje. Pripremite čaj od šeboja, tako što ćete 1 kašičicu zgnječenih stabljika potopiti u 250 ml ključale vode. Nakon što se ohladi, čaj se filtrira i uzima 1 kašičica 3 puta dnevno.

Naša narodna medicina preporučuje i čaj od cvetova šeboja (2 kašičice na 1 šolju vrele vode) kod hroničnog zatvora.

Kod problema sa jetrom naša narodna medicina nudi i sledeći recept: oko 1 kašiku sitno iseckanog cveta preliti sa 500 ml ključale vode. Ostavite tečnost da odstoji oko 1 sat i procedite je. Uzimajte jednu šoljicu, tri puta dnevno.

U slučaju hronične srčane insuficijencije, koristi se i čaj od ekstrakta. 2 g leka preliti sa 250 ml vode koja je proključala. Nakon hlađenja i proceđivanja, uzimati po 1 supenu kašiku 3-4 puta dnevno.

Štete od šeboja

Ne dozvolite da vas prelepi i nežni izgled šeboja zavara. Uprkos divnoj aromi i korisnim svojstvima, ova biljka može biti i veoma opasna. U većim dozama i uz produženi unos, šeboj izaziva trovanje. Karakterišu ga gastrointestinalni, neuropsihijatrijski i srčani poremećaji.

Takođe su primećeni mučnina, povraćanje, dijareja, glavobolja, tinitus, vertigo, poremećaji vida, psihičko uznemirenje, ponekad i grčeve. Najopasnije su srčane manifestacije — spor puls, koji se zamenjuje ubrzanom i neritmičnom srčanom aktivnošću, a kako intoksikacija napreduje, srce može stati. Zbog toga, kao i kod drugih biljaka koje sadrže srčano aktivne glikozide, lečenje šebojem treba da se sprovodi samo pod lekarskim nadzorom.