Karfiol je povrće iz porodice krstaša (kupusnjača) iz iste porodice biljaka kao brokoli, kupus, kelj itd. Karfiol je kompaktna glavica bele boje, u prečniku u proseku šest inča, koja se sastoji od nerazvijenih cvetnih pupoljaka.
Ovi pupoljci su pričvršćeni za stabljiku. Oko cvetnih pupoljaka su peteljkasti, hrapavi, zeleni listovi koji ih štite od sunčeve svetlosti i tako sprečavaju razvoj hlorofila. Iako ovaj proces doprinosi beloj boji većine sorti karfiola, mogu se naći i svetlozelene i ljubičaste sorte.
Karfiol, i njegov prethodnik divlji kupus, vodi poreklo od drevne Malezije. Karfiol je prošao kroz mnoge transformacije i ponovo se pojavio u regionu Mediterana gde je postao popularno povrće u Turskoj i Italiji, 600. godine pre nove ere. Takođe je stekao popularnost u Francuskoj sredinom 16. veka, a potom je kultivisan u Severnoj Evropi i na Britanskim ostrvima. SAD, Francuska, Italija, Indija i Kina danas su najveći proizvođači karfiola.
Pored našeg veoma poznatog belog karfiola, postoje zelena, ljubičasta i žuta varijanta, ali kod nas još nisu popularne.
Sastav karfiola
Jedna šolja kuvanog karfiola je odličan izvor vitamina C (91, 5%), folata (13, 6%) i dijetetskih vlakana (13, 4%). Karfiol je takođe veoma dobar izvor vitamina B5, vitamina B6, mangana i omega-3 masnih kiselina. 124 grama karfiola sadrži 28, 52 kalorija.
Karfiol je bogat provitaminom A, pantotenskom i nikotinskom kiselinom, folnom kiselinom i vitaminom K. Takođe ima izuzetno raznovrstan mineralni sastav – kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, bakar, hlor i sumpor. Takođe sadrži limunsku i jabučnu kiselinu.
Ljudi koji su zainteresovani za dijetnu ishranu bi trebalo da budu veoma zadovoljni jer karfiol ima skoro nula masti.
Odabir i čuvanje karfiola
Prilikom kupovine karfiola neophodno je izabrati čistu kremasto belu boju, kompaktne glavice u kojoj cvetni pupoljci nisu odvojeni. Treba izbegavati karfiol pegave ili mutne boje, kao i one na kojima se pojavljuju sitni cvetići. Dobro je izabrati povrće okruženo veoma debelim, zelenim listovima, jer je bolje zaštićeno.
Čuvanje svežeg karfiola vrši se u papirnoj ili plastičnoj kesi u frižideru, gde može da se čuva do nedelju dana. Da bi se sprečio razvoj vlage u cvetnim grozdovima, potrebno je karfiol postaviti sa stabljikom na dole. Kada kupujete nasečeni karfiol, potrebno ga je pojesti u roku od dan-dva.
Upotreba karfiola u kulinarstvu
Od svih vrsta kupusa, karfiol se najlakše vari u organizmu. Njegova celuloza je nežnija i ne izaziva stvaranje gasova u crevima. To ga čini vrednom dijetetskom hranom koja se široko koristi u velikom broju zimskih turšija, supa i salata. Karfiol je veoma blisko povezan sa brokolijem, zbog čega su zamenljivi u skoro svim receptima.
Karfiol sadrži fitonutrijente, koji su mirišljava jedinjenja sumpora koja se oslobađaju kada se zagreju. Miris koji se oslobađa postaje oštriji kako se vreme kuvanja povećava. Da biste smanjili miris i zadržali povrće sveže teksture, potrebno je kratko kuvati karfiol.
Neka od ovih jedinjenja sumpora mogu da reaguju sa gvožđem koje se nalazi u posuđu i izazove da karfiol postane braon. Da bi se to sprečilo, u vodu u kojoj se karfiol blanšira treba dodati malo soka od limuna.
Karfiol se može kuvati na pari u posebnoj korpi za paru oko 15 minuta. Može da se kuva i u zatvorenoj posudi sa malo lovorovog lista, soli i malo vode. Ako želite da kuvate karfiol na pari, stavite malo ulja i vode i kuvajte na pari oko 7 minuta.
Vrući kuvani ili dinstani karfiol možete začiniti sa malo maslaca, alevom paprikom i crnim lukom. Ako želite ukusno i lako predjelo - poslužite karfiol sa majonezom od belog luka. Pohovanje karfiola je nov, ali veoma zanimljiv i ukusan način kuvanja.
Sa karfiolom možete pripremiti recepte sa karfiolom kao što su: punjeni karfiol, prženi karfiol, supa od karfiola, pire od karfiola, zapečeno jelo od karfiola, umak od karfiola, namaz od karfiola, karfiol iz rerne, karfiol sa sirevima i niz drugih delicija koje možete pronaći na našem sajtu.
Koristi od karfiola
Mogu se istaći sledeće zdravstvene koristi od karfiola:
Fitonutrijenti koji sadrže sumpor u karfiolu podstiču detoksikaciju jetre. Cruciferno povrće sadrži glukozinolate i tiocijanate (uključujući sulforafan i izotiocijanat). Ova jedinjenja povećavaju sposobnost jetre da neutrališe potencijalne toksične supstance Novo istraživanje pokazuje da povrće krstaša pomaže u prevenciji raka. Kada se ovo povrće seče, žvaće ili obrađuje, jedinjenje koje sadrži sumpor zvano sinigrin dolazi u kontakt sa enzimom mirozinazom, što dovodi do oslobađanja glukoze i razgradnje određenih proizvoda, uključujući visoko reaktivna jedinjenja koja se zovu izotiocijanati. Izotiocijanati ne samo da detoksikuju karcinogene, već jedno od ovih jedinjenja, alil izotiocijanat, takođe inhibira mitozu (deljenje ćelija) i stimuliše apoptozu (programiranu ćelijsku smrt) u ljudskim tumorskim ćelijama.
Karfiol optimizuje detoksikaciju ćelija i pomaže u čišćenju. Novo istraživanje otkriva da fitonutrijenti u karfiolu deluju na mnogo dubljem nivou. Ova jedinjenja zapravo signaliziraju ljudskim genima da povećaju proizvodnju enzima uključenih u detoksikaciju.
Povrće iz porodice krstašica smanjuje rizik od raka prostate. Dodavanje kurkume u karfiol kada se konzumira pomaže u poboljšanju zdravlja muškaraca.
Karfiol pruža zaštitu od reumatoidnog artritisa.
Unos karfiola dovodi do brojnih koristi za kardiovaskularni sistem. Vitamin K u povrću ima odlična antiinflamatorna svojstva i pomaže u povećanju protoka krvi. Takođe sprečava nakupljanje masti u krvi, koje zauzvrat postaju uzrok ateroskleroze i kardiovaskularnih problema. Sulforafan u karfiolu smanjuje visok pritisak.
Veruje se da antioksidansi i vitamin C koji se nalaze u karfiolu u velikoj meri pomažu zdravlju očiju, pa čak i štite od makularne degeneracije i slepila. Ponovo je naglašena korist sulforafana, koji štiti tkiva mrežnjače i štiti je od opasnog oksidativnog stresa. Sulforafan takođe može zaštititi kožu od oštećenja izazvanih UV zracima.
Među najvažnijim koristima karfiola je njegova efikasnost u zaštiti od neurodegenerativnih poremećaja. Njegovi sastojci aktiviraju enzime za detoksikaciju u telu i štite mozak od upale i oksidativnog stresa. To takođe znači smanjen rizik od opasnih bolesti kao što su Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest.
Fosfor u karfiolu pomaže u brzom obnavljanju ćelijskih membrana. Ovo je ključno za pravilno funkcionisanje mozga i nervnog sistema.
Redovna konzumacija karfiola takođe pomaže u snabdevanju tela vrednim elektrolitima. Zahvaljujući dobrom balansu elektrolita, nervni sistem radi ispravno i mišići se normalno kontrahuju. Ovo je posebno važno za sportiste koji imaju veliku potrebu za balansom elektrolita.
Štete od karfiola
Karfiol sadrži goitrogene, prirodne supstance u nekim namirnicama koje mogu uticati na funkciju štitne žlezde. Ljudi sa već postojećim i nelečenim problemima sa štitnom žlezdom treba da izbegavaju da konzumiraju karfiol iz ovog razloga. Kuvanje može pomoći u razgradnji ovih jedinjenja.
Karfiol takođe sadrži prirodne supstance koje se nazivaju purini. Kod nekih osoba koje su sklone problemima s purinom, prekomerni unos ovih supstanci može izazvati zdravstvene probleme.
