Kelj /kale/ ili lisnati kelj je vrsta lisnatog povrća, u koju spada veliki broj sorti i podsorti. Kelj pripada rodu kupusa i satra se njegovim dalekim rođakom. Listovi kejla su obično zeleni ili ljubičasti i ne obrazuju glavicu. Izrezbareni su. Lisnati kelj se može sresti kako samonikla, divlja biljka, tako i kao kultivisana - u Nemačkoj, Holandiji, Kanadi, Rusiji, Vijetnamu, Tajvanu, Kini, itd.
Istorija kelja
Iako kelj nije mnogo zastupljen kod nas, u svetu se ovo lisnato povrće konzumira još od davnina. U srednjem veku je kelj konzumiralo gotovo čitao stanovništvo Evrope. Još u 4. veku pre Hrista se u Grčkaoj odgajalo povrće koje je danas preteča kelju. Vremenom se ovo povrće gaji i svuda u svetu, a takođe je i promenilo svoj izgled. Danas boja listova kelja može varirati od zelene do tamnozelene i od ljubičaste do ljubičasto - braon boje.
Sastav kelja
Kelj je veoma dobar izvor minerala i hranljivih materija. On je bogat vitaminom A, vitaminom C i vitaminom K. Lisnati kejl sadrži još i fosfor, magnezijum i kalijum.
Gajenje kelja
Kelj je biljka koja je relativno otporna na zimu. Naravno, postoje i sorte koje su veoma osetljive na niske temperature. Većina sorti bi mogla da izdrži zime na našim prostorima, naravno, pod uslovom da one nisu mnogo hladne.
Ako se odlučite za gajenje kelja, možete uživati u svežem povrću čak i tokom zimskih meseci. Za ovo lisnato povrće nije toliki problem zima koliko sam sneg. Kao što i sami možete pretpostaviti, mokar i težak sneg može oštetiti listove biljke i samim tim ono neće biti najbolje za konzumaciju.
Kelj se gaji na isti način kao i običan kupus. Seme za rasađivanje se seje u julu i avgustu. Kada rasadi dovoljno porastu, rasađuju se prema šemi 50x30 cm. Kelj se zaliva i plevi po potrebi, baš kao i kupus. Ova biljka je čak i manje zahtevna od kupusa, budući da je otpornija na bolesti i može opstati uprkos nepovoljnim uslovima.
Koristi od kelja
Lisnati kelj ima donosi dosta koristi zdravlju čoveka. Kao što smo već pomenuli, kelj je veoma dobar izvor hranljivih materija. Količina vitamina C koja se nalazi u ovom povrću je čak 17 puta veća od količine vitamina C u šargarepi i 4 puta veća od one u spanaću. Sadržaj vitamina A, kojeg ima u ovom zelenom lisnatom povrću, je pet puta veći nego u brokoliju. Vitamin A je dobar za vid i dobro stanje kože.
Kelj snižava visok nivo holesterola i potpomaže rad kardiovaskularnog sistema. On je dobar izvor omega-3 masnih kiselina koje pružaju zaštitu od umora i depresije i imaju važnu ulogu u proizvodnji sivih ćelija u mozgu, poboljšavaju pamćenje i tonus. Takođe, ove masne kiseline štite od artritisa, autoimunih oboljenja i astme.
Iako je veoma hranljiv, kelj nije kaloričan. On ne sadrži masti, ali je zato odličan izvor vlakana. On pozitivno utiče na varenje i njegova konzumacija reguliše metabolizam. Ovaj lisnati kelj se preporučuje osobama koje imaju hroničnu konstipaciju i neredovnu stolicu.
Ovo povrće sadrži folnu kiselinu, magnezijum i gvožđe. Kelj je čak i bogatiji od mesa po svom sadržaju gvožđa, što ga čini nezamenljivom namirnicom u ishrani vegetarijanaca, a takođe i osoba koje imaju anemiju. Gvožđe je od velikog značaja za normalan razvoj organizma, pogotovo za dobro funkcionisanje jetre.
Koristi koje donosi konzumacija kelja ima još. Zbog vitamina K, ovo povrće štiti organizam od onkoloških oboljenja kao što je to rak dojke, debelog creva i rak cerviksa. Pored toga, vitamin K doprinosi zdravlju kostiju i potpomaže zgrušavanje krvi. Prema nekim istraživanjima ovaj vitamin pozitivno deluje kod Alchajmerove bolesti.
Pokazalo se da je kelj veoma moćan antioksidans. Njegova redovna konzumacija pozitivno utiče na ceo organizam. On oslobađa telo od toksina, teških metala i toksičnih jedinjenja.
Kelj je odličan izbor za one koji ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla, naročito zbog visokog sadržaja kalcijuma, po kojem prevazilazi i sadržaj kalcijuma u mleku. Kada uključite kelj u svoju ishranu, vi sebe možete zaštititi od osteoporoze, a samim tim uticati na zdravlje kostiju i mišića.
Kelj u kulinarstvu
Zbog svog prijatng ukusa i boje, kelj je veoma brzo postao omiljeno povrće u kulinarstvu širom sveta. Ovo lisnato povrće se može jesti dok je sveže, a može se i termički obraditi. Dok se ne naviknete na ovaj lisnati kelj, možete ga za početak koristiti kao garnir, a zatim ga ožete uključiti u razne zdrave šejkove, čorbe, supe, salate, pire, pa čak i čips.
Kelj sa pečurkama i leblebijom
Potrebni sastojci: kelj - 1 kg (listovi), leblebija - 1 šolja (kuvana), beli luk - 3 čena (isitnjeni), pečurke - 300 g, biber - 1 prstohvat, kurkuma - 1 prstohvata, kumin - prstohvat, so - po želji, maslinovo ulje - 3 kašike
Način pripreme: Kelj operite i sitno iseckajte. Zagrejte ulje i dodajte mu prethodno skuvanu leblebiju. Nakon 10 minuta dodajte iseckane pečurke i promešajte. Na kraju dodajte i kelj. Začinite, dodajte beli luk i ponovo promešajte. Ostavite jelo na vatri još desetak minuta i zatim ga sklonite. Stavite poklopac, da sve još malo prodinsta.
Pogledajte još:
Komentari