Vitamini, vlakna, kalcijum, magnezijum, gvožđe - sve se ovo nalazi u simpaticnim „glavama“ karfiola. Možemo se koristiti njegovim kvalitetima u njegovoj sezoni - jeseni. Karfiol je odlična hrana koja daje snagu i vitalnost.
Samo jedna porcija od 200 grama karfiola organizmu daje neophodnu dnevnu dozu vitamina C. U isto vreme je niskokaloričan, ali uspeva da zasiti. Zato se preporučuje u različitim dijetama. Visok sadržaj vlakana omogućava njegovo lako varenje i ograničava zadržavanje vode u tkivima. Karfiol je odličan izvor folne kiseline, kalcijuma i vitamina B6.
Kao i sve vrste kupusa, on ima antikancerogeno delovanje, i deluje preventivno za obolenja dvanaestopalačnog creva, debelog creva i prostate.
Konzumiranje karfiola smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, artritisa i reume. Povrće sadrži supstance goitrogena, koji mogu da utiču pozitivno na rad štitaste žlezde.
Karfiol optimizuje detoksikaciju ćelija i pomaže u čišcenju organizma. Njegove fitohranjive supstance dovode do povećane proizvodnje enzima koji učestvuju u izbacivanju toksina.
Karfiol se može pripremiti na više načina. Međutim, na pari i u voku, su najbolji načini njegovog spremanja. Kada ga kuvamo u vodi gubimo 40% njegovih vitamina, kao i neke od njegovih minerala.
Možemo ga jesti i svežeg. U tom stanju, on je prava riznica korisnih supstanci. Kod nas ima mnogo ljubitelja karfiola u carskoj turšiji. Nije mnogo poznata činjenica da od listova karfiola možemo napraviti supu.
Na pijaci možemo naći karfiol tokom cele godine. Treba da biramo teške i zbijene glavice sa sitnim cvastima. Boja treba da bude bela, a listovi zeleni i sočni. Njihova svežina garantuje da je karfiol sveže otkinut.
I na kraju jedna mala tajna prilikom njegovog spremanja. Kako biste smanjili prepoznatljiv jak miris karfiola prilikom kuvanja, stavite u šerpu jednu malu krišku hleba. Druga varijanta je da dodamo dve supene kašike brašna i sok od polovine
limuna. Tako karfiol čuva svoju boju i skoro da nema neprijatan miris.
Komentari