Šargarepa

Šargarepa je biljka sa debelim, mesnatim, bogato obojenim korenom koji raste ispod zemlje i tankim zelenim listovima koji se pojavljuju iznad zemlje. Iako se obično povezuju sa narandžastom bojom, u stvarnosti, šargarepa raste u mnogo različitih boja, uključujući belu, žutu, crvenu ili ljubičastu.

Šargarepa pripada porodici Asteraceae, koja takođe uključuje paškanat, mirođija-komorač i kumin. Poznato je više od 100 različitih sorti šargarepe, koje se razlikuju po veličini i boji. Koreni šargarepe su hrskave teksture i slatkog ukusa mente, dok su zeleni listovi svežeg ukusa i blago gorki.

Istorija šargarepe

Plemenito poreklo šargarepe može se pratiti hiljadama godina unazad, a njihov uzgoj je prvobitno počeo u Centralnoj Aziji i na Bliskom istoku. Šargarepa je u to vreme izgledala sasvim drugačije od vrsta koje danas poznajemo, naime bile su tamnoljubičaste boje u rasponu od boje lavande do duboke boje ljubičastog patlidžana. Ova boja je posledica pigmenata hranljivih materija antocijana koji su bili sadržani u ovoj šargarepi.

Sorte šargarepe žute boje su se prvi put pojavile u Avganistanu i nakon dalje prerade evoluirale su u sorte koje poznajemo danas. Obe vrste šargarepe bile su rasprostranjene širom Mediterana i koristili su ih stari Grci i Rimljani u medicinske svrhe.

Šargarepa nije bila popularno povrće u Evropi sve do renesanse. Kasnije je takođe distribuirana u severnoameričkim kolonijama. Zahvaljujući povećanoj popularnosti početkom 1800-ih, šargarepa je postala prvo povrće koje se konzerviralo. Danas su SAD, Francuska, Engleska, Poljska, Kina i Japan među najvećim proizvođačima šargarepe.

Sastav šargarepe

Šargarepa sadrži veliku količinu leticina i pektina.

Šargarepa je odličan izvor provitamina A. Veoma je dobar izvor vitamina C, vitamina K i dijetalnih vlakana. 1 šolja ili 122 grama šargarepe sadrži 52, 46 kalorija, 1, 26 grama proteina i 0, 23 grama masti.

Šargarepa je takođe bogata vitaminima B1, B2, PP. Sadrže mnogo enzima, terpena, eteričnih ulja i mineralnih supstanci - natrijum, magnezijum, fosfor, kalijum, jod, gvožđe. Šargarepa ima bakar i mangan.

Izbor i čuvanje šargarepe

Pri izboru šargarepe treba imati na umu da njeno korenje treba da bude tvrdo, glatko, relativno čisto i jarke boje. Što je dublja narandžasta boja šargarepe, to je veći sadržaj beta karotena. Šargarepe koje su previše ispucale ili mekane treba izbegavati. Ako se šargarepa nudi bez zelenih vrhova, boja na kraju stabljike ukazuje na njihovu starost, a one sa tamnom bojom treba izbegavati. Pošto su šećeri koncentrisani u jezgri šargarepe, generalno, one sa velikim prečnikom će imati veće jezgro i biće slađe.

Da bi se očuvala svežina šargarepe, potrebno je smanjiti količinu vlage koju gube. Zbog toga ih je potrebno čuvati u najhladnijem delu frižidera u plastičnoj kesi ili umotane u papirnu krpu, što će smanjiti kondenzaciju. Tako će šargarepa ostati sveža oko dve nedelje. Takođe ih treba čuvati dalje od jabuka, krušaka, krompira i drugog voća i povrća koje proizvodi etilen gas, jer će im to dodati gorki ukus.

Upotreba šargarepe u kulinarstvu

Šargarepa je veoma korisno i ukusno povrće koje se široko koristi u kulinarstvu. Mogu se jesti sirove, ali se pre toga moraju oprati i oljuštiti. Šargarepa je uključena u mnoge salate - od kojih je najpoznatija salata od kupusa i šargarepe. Šargarepa se dodaje mnogim jelima od povrća i mesa, a ukus im je neodoljiv.

Šargarepa se takođe koristi u velikom broju sveže ceđenih sokova - i od povrća i od voća. Šargarepa zauzima ponosno mesto u tradicionalno pripremljenim zimnicama.

Šargarepu je najbolje kuvati i dinstati, jer ova dva načina kuvanja garantuju maksimalnu ekstrakciju karotena. Sok od šargarepe se može kombinovati sa drugim sokovima od povrća, pa čak i voća, što će samo poboljšati i upotpuniti njegov ukus.

Izuzetno su pogodne kombinacije sa sokom od cvekle, jabuke, pomorandže, krastavca, đumbira, paprike, paradajza, spanaća, kupusa, peršuna i celera. Osim salate od šargarepe, možete napraviti i odlična domaća torta od šargarepe.

Koristi od šargarepe

Istraživanja pokazuju da hrana bogata karotenoidima dovodi do smanjenog rizika od srčanih oboljenja;

Beta karoten sadržan u šargarepi pomaže u zaštiti vida, a posebno noćnog vida. Nakon što se beta karoten pretvori u vitamin A u jetri, putuje do mrežnjače, gde ga pretvara u rodopsin, ljubičasti pigment koji je neophodan za noćni vid.

Karotenoidi korisni su i u smislu optimalnog zdravlja – uzimanje visoke doze karotenoida je povezano sa 20% smanjenja rizika od raka dojke u postmenopauzi, kao i do 50% smanjenja rizika od raka mokraćne bešike, raka grlića materice, prostate, debelog creva, larinksa i jednjaka.

Istraživanja pokazuju da fiziološki nivoi kao i karotenoidi u ishrani mogu biti obrnuto povezani sa insulinskom rezistencijom i visokim nivoom šećera u krvi.

Sadržaj falkarinola u šargarepi pomaže u zaštiti zdravlja debelog creva i dovodi do smanjenja rizika od raka;

Istraživanja pokazuju da i pušači i pasivni pušači moraju da jedu hranu bogatu vitaminom A, kao što je šargarepa, kako bi održali svoje zdravlje, jer kancerogen u dimu cigareta koji se zove benzo(a) piren uzrokuje nedostatak vitamina A.

Vitamin B pomaže dobrom pamćenju i sposobnosti koncentracije. Podržava telo u svakodnevnoj borbi protiv stresa. Vitamin E je još jedna važna komponenta šargarepe koja se bori protiv anemije.

Redovna konzumacija rendane šargarepe, aromatizovane maslacem i pavlakom, kao i soka od šargarepe povećava odbranu organizma od infekcija.

Celuloza sadržana u šargarepi pomaže u održavanju vitke figure, podstiče gubitak težine i oslobađa telo štetnih toksina.

Povrće je veoma korisno za dijabetičare koji pate od nedostatka vitamina A. Apsolutno svi delovi šargarepe su korisni, čak i zeleni listovi i koreni. Šargarepa se izdvaja od ostalog povrća po povećanom sadržaju kalijumovih soli koje su od vitalnog značaja za probleme sa srcem, bubrezima i krvnim sudovima.

Beta karoten u šargarepi ima još jednu veoma važnu ulogu – štiti kožu od preranog starenja i štiti je od štetnog UV zračenja. Apsolutno je bezbedan jer se neiskorišćeni deo eliminiše putem metabolizma. U slučaju opekotina od sunca, preporučuje se nanošenje paste od sveže šargarepe na obolelo mesto.

Sok od šargarepe je takođe veoma koristan za decu jer podržava njihov mentalni i fizički razvoj. Pomaže u stimulaciji snabdevanja krvlju, sintezi proteina i zasićuje tkiva dovoljnom količinom kiseonika.

Narodna medicina sa šargarepom

Veruje se da je sveže ceđeni sok od šargarepe izuzetan lek u narodnoj medicini. Pretpostavlja se da je jedan od razloga za pojavu alergija slab imunitet, a redovno uzimanje soka pomaže u jačanju odbrambenih snaga organizma.

U narodnoj medicini sok od šargarepe se koristi za ublažavanje kožnih tegoba, bolova u očima i disfunkcije žlezda. Na inficirane rane i čireve stavlja se oblog od rendane šargarepe. Za dijareju i bakterijske infekcije, preporučuje se uzimanje supe od šargarepe da bi se zaustavio rast bakterija.

Prema popularnom verovanju, žvakanje cveta šargarepe može pomoći kod epileptičnih napada. Šargarepa se može koristiti u obliku čaja, napitaka, obloga i kašica.

Štete od šargarepe

Prekomerna konzumacija hrane bogate karotenom, kao što je šargarepa, može dovesti do stanja koje se naziva karotoderma, u kojoj dlanovi ili drugi delovi kože dobijaju žutu ili narandžastu boju. Prekomerna konzumacija ove vrste hrane takođe može smanjiti sposobnost tela da pretvori ovu hranu u vitamin A.