Beta karoten je jedan od najpoznatijih od približno 50-ak poznatih karotenoida. On predstavlja jedinjenje provitamina A, koje može da se transformiše u retinol, kada se nalazi u organizmu, što je aktivna forma vitamina A. Beta karoten je prirodni pigment, koji proizvodi narandžastu i žutu boju i iz tog razloga namirnice koje ga sadrže imaju navedene boje.
Uloge beta karotena
Prevencija od neodstatka vitamina A - namirnice koje sadrže beta karoten doprinose da u organizmu ima dovoljnih količina vitamina A. Pored alfa karotena i beta kriptoksantina, beta karoten je jedan od najčešće konzumiranih karotenoida u raznim dijetama.
Antioskidans i poboljšava aktivnost imunog sistema - beta karoten pomaže u borbi sa rakom i predstavlja jedinjenje koje se koristi protiv starenja. Moćan je antioksidans, štiti ćelije od povreda koje nanose slobodni radikali.
Podstiče pravilnu ćelijsku komunikaciju - naučnici su mišljenja da slaba međućelijska komunikacija može biti jedan od razloga za prekomerno povećanje ćelija - stanje koje vodi do pojave raka. Karateonidi imaju važnu ulogu u prevenciji pojave kancera, tako što podstiču dobru komunikaciju među ćelijama.
Beta karoten održava i reproduktivno zdravlje - smatra se da on ima važnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žena.
Nedostatak beta karotena
Nije poznato da nedovoljan unos namirnica koje sadrže karotenoide kao što je beta karoten direktno utiče na pojavu bolesti i zdravstvenih komplikacija, makar kratkoročno. Ipak, ako je unos beta karotena i drugih karotenoida nizak, mogu se pojaviti simptomi koji ukazuju na nedostatak vitamina A. na duge staze ovaj nedovoljan unos se povezuje sa hroničnim oboljenjima, među kojima su i srčana oboljenja i kancer.
Predoziranje beta karotenom
Sa druge strane, povećan unos namirnica i suplemenata koji sadrže karotenoide nema toksične kontraindikacije. Znak prekomerne konzumacije beta karotena je žućkasta boja kože, koja se najviše primećuje na rukama, stopalima i nogama. Ovo stanje se naziva karotenodermija i nije štetno.
Koristi od beta karotena
Karotenoidi poput beta karotena su materije koje se rastvaraju u mastima i kao takve iziskuju dijetetske masti kako bi se na pravilan način usvojile u sistemu za varenje. Sledi da prisustvo beta karotena u telu može biti ugroženo ako u ishrani nema dovoljno masti ili ako je prisutno neko oboljenje koje utiče na smanjenje sposobnosti za usvajanje hranljivih masti, a to može biti enzimski deficit pankreasa, Kronova bolest, cistična fibroza, hiruško uklanjanje dela želuca, oboljenje žuči i jetre.
Ustanovljeno je da pušači i osobe koje često konzumiraju alkohol manje konzumiraju namirnice koje imaju karotenoide. Takođe je dokazano da dim cigara negativno utiče na karotenoide. To upućuje da osobe koje spadaju u ovu kategoriju moraju nabaviti potrebne količine beta karotena i karotenoida putem unosa raznih namirnica i suplemenata.
Lekovi za snižavanje holesterola, koji su povezani sa izolovanjem žučne kiseline vode do manjih količina karotenoida u krvi. takođe i namirnice kao što je margarin, koji je obogaćen biljnim sterolima i zamenama za masti, koje se dodaju u pojedine grickalice mogu smanjiti apsorpciju karotenoida.
karoteonidi su veoma važni za zdravlje čoveka jer pomažu u prevenciji bolesti kao što je AIDS, oboljenja povezana sa starosnom makularnom degeneracijom, anginom, astmom, kataraktom, rakom grlića materice, cervikalnom displazijom, oboljenjima srca, rakom grla, rakom pluća, muškim i ženskim sterilitetom, osteoporozom, pneumonijom, rakom prostate, reumatoidnim artritisom, rakom kože, vaginalne kandidijaze i drugih.
Izvori beta karotena
Beta karoten se nalazi u raznim namirnicama u koje spadaju sladak krompir, šargarepa, kupus, spanać, zelena repa, bundeve, kantarion, sveža majčina dušica, dinja, zelena salata i brokoli. Potrebno je da se ove namirnice konzumiraju sveže i sirove ili čak blago dinstane, kako bi se sadržaj karotenoida sačuvao. U nekim slučajevima termička obrada može da poveća prisustvo karotenoida u namirnicama. Na primer, blago dinstana šargarepa i spanak povećavaju sposobnost tela da apsorbuju karotenoide koji se nalaze u njima.
Potrebno je da čovek konzumira pet ili više porcija voća i povrća svakog dana, tako da unosom osigura oko tri do šest miligrama beta karotena.
Komentari