Uvek prisutna u našoj ishrani, šargarepa ima iznenađujuća svojstva. Hajde da saznamo zajedno u ovom članku zašto bi trebalo da jedemo više šargarepe!
Šargarepa nije ništa drugo do jestivi koren višegodišnje zeljaste biljke koja pripada velikoj porodici Štitara, jasnog azijskog porekla, ali se gaji širom Evrope već nekoliko milenijuma.
Vremenom su se proširile različite vrste šargarepe, različite po obliku, veličini, boji i očigledno i po nutritivnim karakteristikama.
Među svima njima najzastupljenija je takozvana žuto-narandžasta šargarepa, čija je boja očigledno povezana sa prisustvom određenih pigmenata koji pripadaju brojnoj grupi karotenoida.
Sastav šargarepe
U 100 g sirove šargarepe možete pronaći:
Ugljeni hidrati: oko 7, 7 grama, od čega su 7, 7 grama šećeri;
Proteini: oko 1, 1 grama;
Masti: oko 0, 2 grama;
Vlakna: 3 g;
Vitamin C: 4 mg;
Vitamin A: 1148 mcg;
Minerali u tragovima.
Nutritivne karakteristike već naglašavaju prisustvo karotenoida kao što je vitamin A, ali i beta-karoten, zeaksantin i lutein, koji neizbežno utiču na njena nutritivna svojstva.
Korisna svojstva šargarepe
Ne znaju svi da je šargarepa prava panaceja za zdravlje creva. Prisustvo rastvorljivih vlakana, kao i dobra količina nerastvorljivih vlakana, omogućava šargarepi da utiče na:
- povećanje fekalne mase, uz blagotrvorno dejstvo na crevne aktivnosti;
- povećanje stanja hidratacije fecesa, čime se poboljšava njegova konzistencija;
- ispoljava prebiotičko dejstvo, olakšavajući rast korisnih bakterija u crevima;
- zaštita sluzokože, kako želuca, tako i creva, od štetnih i nadražujućih materija prisutnih u hrani.
Ove aktivnosti se pojačavaju kuvanjem šargarepe, a posebno pravljenjem supe od šargarepe. Međutim, treba imati na umu da kuvanje povećava glikemijsko opterećenje same šargarepe, čineći jelo još zašećerenim (zato budite oprezni sa dijabetesom).
Šargarepa je takođe veoma korisna za hiperholesterolemiju i hipertrigliceridemiju.
Dakle, ako imate visok holesterol i trigliceride, obavezno konzumirajte 2-3 sirove šargarepe pre svakog obroka. Rastvorljiva vlakna prisutna u šargarepi će stvoriti želatinoznu patinu na površini creva, smanjujući apsorpciju holesterola i masti prisutnih u hrani.
Isti trik se može koristiti i za ugljene hidrate, čineći njihovu apsorpciju lakšom i izbegavajući neprijatne vrhove glikemije.
Definitivno složenije, ali veoma interesantno je zaštitno svojstvo šargarepe. U tom smislu, antioksidativno, neuroprotektivno i kao sredstvo protiv starenja dejstvo će vršiti vitamin A, beta-karoten i drugi karotenoidi prisutni u šargarepi.
Prema nekoliko studija, već 100 g šargarepe bi obezbedilo dovoljnu količinu karotenoida za preventivno delovanje protiv različitih kardiovaskularnih i neuroloških bolesti.
Međutim, bilo bi dobro zapamtiti da je integritet ovih aktivnih sastojaka ozbiljno narušen dugotrajnim kuvanjem, što može značajno smanjiti korisnu količinu ovih toplotno labilnih vitamina. Naprotiv, blago i brzo kuvanje moglo bi delimično poboljšati njihovu dostupnost.
Zaštitna dejstva ovih hranljivih materija protiv strašnih bolesti poput raka ne treba potcenjivati.
A za one koji više paze na estetsku stranu, adekvatna upotreba šargarepe će vam omogućiti da održite kožu mladom i zdravom, posebno leti, štiteći vas od ultraljubičastog zračenja.
U ovim periodima, ekstrakt šargarepe, limuna i pomorandže biće pravi zaštitni štit.
Štete od konzumiranja šargarepe
Adekvatna konzumacija šargarepe, naravno, može doneti samo važne koristi.
Međutim, obratite posebnu pažnju ako:
Patite od divertikula, kolitisa i inflamatornih bolesti creva: ponekad, posebno u akutnim fazama, šargarepa može pojačati simptome.
Patite od dijabetesa: konzumiranje kuvane šargarepe, kolača od šargarepe ili salate od šargarepe može izazvati porast šećera u krvi.
