Bob

Rosi StoyanovaRosi Stoyanova
Glavni urednik
41190153
Bob

Bob /Vicia Faba L./ predstavlja jednogodišnju biljku iz porodice mahunarki. Ima ga u celoj Evropi, Aziji, Južnoj Americi i Africi. Smatra se da je bob poznat još 5 000 godina.

Tragovi gajenja u drevnom Egiptu, Kini i ostacima Troje. Bob je bio veoma cenjen, jer osim što nije zahtevan za gajenje, takođe je i koristan i može brzo da zasiti, pa su ga niži slojevi društva često konzumirali. U drevnim vremenima je bob bio simbol smrti, pa ga sveštenstvo nije konzumiralo.

Danas se bob gaji u ograničenim količinama, pre svega kao povrtna kultura. Smatra se da je bob kod nas dospeo iz Grčke.

Bob ima veoma razvijen središnji koren, koji može dostići dubinu i do 1 m. Listovi su gusto razgranati, a cvetovi su beli sa karakterističnom tamnom mrljom. Cvetovi boba su veoma aromatični i obogati nektarom. Plod boba, tj. mahuna je nalik paprici, koja je meka i zelena kad je zrela, a samim tim i spremna za konzumaciju.

Dužina mahune može biti različite dužine, od 5 do 15 cm, u zavisnosti koje je sorte bob. Kako uzreva, mahuna postaje sve žilavija i tvrđa, a zelena boja nestaje i prelazi u braon. Semenke boba su spljoštane i krupne, nepravilnog oblika, a boja im varira - od svetložute do braon - zelene boje. Šara semenki se vremenom menja, pa na kraju dobijaju braon - crnu boju.

Bob spada u biljke koje su veoma otporne na zimu i mraz. Može podneti temperaturu od minus 4 stepeni. takođe, podnosi i visoke temperature, a ne treba mu ni mnogo svetlosti.

Zrna boba

Vrste boba

Bob sa krupnim semenkama - ova vrsta je srednje rana i veoma plodna. Stabiljka se grana još u osnovi, dostižući visinu i do 1.5 m. Cvetovi, plodovi i semenke ove vrste boba su krupni. Masa od 1 kg semenki može varirati od 800 g do 2 kg.

Bob sa srednje velikim semenkama - visokoproduktivna vrsta. Najviše raste kao poljška kultura, a prema morfološkoj strukturi, nalazi se između boba sa krupnim i sitnim semenkama. Masa 1 kg semenki može dostići do 800 g.

Bob sa sitnim semenkama - Ova vrsta boba je više rasprostranjena od ostalih sorti. Rano sazreva, ali ne daje mnogo plodova. Stablo joj uglavnom nije razgranato i dostiže visinu do 1 m. Plodovi i semenke su sitni. Masa 1 kg semenki može biti od 200 do 500 g.

Sastav boba

Bob ima raznovrstan sastav, što ga čini pravim blagom za naše zdravlje. Zelene mahune boba sadrže od 16 do 20% suve materije, do 5.4% azotnih materija, do 0.3% masti, 2.6% šećera, oko 25 mg vitamina C. Bob ima i veoma bogat sadržaj minerala. Sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, gvožđe, sumpor i još drugih minerala, kao što je mangan, koji su pritom veoma važni za proizvodnju krvi i drugih fermenata u organizmu. Bob je bogat i proteinima, karotenom, vitaminom A, B1, B2 i E.

100 g sirovog boba ima 72 kalorije, 0.6 g masti, 11.7 g ugljenih hidrata i 5.6 g masti.

Zrnca boba

Odabir i čuvanje boba

Bob se bere dok su mu mahune još meke, sočne, bez vlakana i dok su se semenke tek formirale. Kada se semenke u potpunosti formiraju, dobijaju neprijatan ukus i nije preporučljivo da se konzumiraju.

Kada kupujete bob, obratite pažnju da ima lepu zelenu boju, jer braon boja ukazuje da je bob prezreo, žilav i tvrd. Bob nije dugotrajna namirnica, zato se ne može dugo čuvati. Najbolje je da se spremi istog dana kada se i kupi, a najkasnije do sledećeg dana. Može se zamrznuti.

Bob u kulinarstvu

Kao što sm već rekli, najbolji za konzumaciju je mlad bob. On se može dodati čorbama, salatama, kao i ostalim jelima gde se dodaju i druge mahunarke, kao što su grašak i pasulj. Ukratko, bob se može koristiti i kao zamena za pasulj i grašak. Ima veliku prednost u odnosu na ostale, jer se kratko kuva.

Jedan od najlakših načina da se spremi bob jeste da se skuva u posoljenoj vodi sa malo maslaca. Bob se dosta koristi u arapskoj kuhinji, pa se zato najviše može naći u arapskim radnjama, i to uglavnom sušen.

Bob sa pirinčem

Ukus boba se odlično slaže sa lukom, belim lukom, alevom paprikom. Mlad bob se može skuvati sa sve mahunama, kao i boranija. Ako se tako kuva, brzo provri, pa zato treba voditi računa da se ne prekuva. Ukusna čorba sa bobom se može upotpuniti sa šakom šljiva, koje se dodaju tek na kraju kuvanja. Ako imate bob koji je dosta zreo, onda spremite samo zrna, kad uklonite mahunu, jer je ona tada tvrda i nimalo nije prijatnog ukusa.

Koristi od boba

Bob ne sadrži holesterol, pa je zato veoma koristan kada su u pitanju kardiovaskularna oboljenja. Reguliše rad sistema za varenje, a to je zahvaljujući celulozi koja znatno ubrzava procese razmene materija.

To je i razlog zašto se bob koristi u raznim dijetama za mršavljenje. Ova biljka sadrži prirodnu aminokiselinu L - dop, koja se koristi u lečenju Parkinsonove bolesti. Ova aminokiselina je i od pomoći kada je u pitanju kontrolisanje hipertonije.

Bob je veoma bogat tiraminom - kiselinom koja kada se nađe u mozgu stimuliše oslobađanje hormona noradrelina, a dejstvo je osećaj uzbuđenja i svežine. Bob se može jesti i protiv umora, ali samo preko dana. Ako se konzumira uveče, može imati suprotan efekat i sprečiti miran san.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas