Kafa je jedno od najčešće konzumiranih napitaka na svetu. Njeno aktivno dejstvo je uglavnom zbog visokog sadržaja kofeina, koji je prirodni stimulans. Stimuliše aktivnost nervnog sistema, što nas čini budnim, fokusiranim i energičnim.
Ova aktivnost može imati i negativne efekte. Kofein savija krvne sudove, što može dovesti do povišenog krvnog pritiska. Zbog činjenice da je kofein prisutan u velikim količinama u kafi, napitak se često povezuje sa srčanim oboljenjima i visokim krvnim pritiskom.
Za razliku od mnogih drugih stimulansa, kofein ima kratak stimulirajući efekat i ima kratak životni vek u vašem telu. Interesantan je podatak da kofein ima samo-ograničavajući efekat - deluje na bubrege tako da pospešuje sopstveno izbacivanje.
U više navrata se pokazalo da konzumiranje kofeina ne povećava rizik od visokog krvnog pritiska, bolesti srca ili srčanog udara.
Nakon velike studije u kojoj je učestvovalo više od 85.000 žena i koja je trajala 10 godina, pokazalo se da redovno konzumiranje kafe ne dovodi do većeg rizika od ovih bolesti, čak i kod žena koje su pile više od 6 šoljica kafe dnevno. Mnogi stručni timovi za hipertenziju eksplicitno navode da konzumiranje kafe nije povezano sa visokim krvnim pritiskom.
Neke novije studije su pokazale slabu vezu između konzumiranja kafe i visokog krvnog pritiska, pri čemu je efekat kratkog daha.
Krvni pritisak se može povećati odmah nakon upotrebe napitka, a ovaj efekat se najčešće primećuje kod ljudi koji imaju tendenciju da imaju više vrednosti pritiska. 15% ispitanika doživi pad krvnog pritiska nakon konzumiranja pića sa kofeinom.
Kafa sadrži polifenole koji smanjuju broj aktiviranih trombocita u krvi. Ovo smanjuje mogućnost formiranja krvnih ugrušaka, koji su faktori rizika za izazivanje srčanog udara.
Ovi polifenoli smanjuju i koncentraciju vrste proteina koja je važan faktor upale. Ispijanje kafe će vam dati priličnu količinu ovih supstanci za koje se veruje da smanjuju rizik ne samo od kardio-vaskularnih, već i od mnogih bolesti bubrega.
Komentari