Kofein

Rosi TrifonovaRosi Trifonova
Glavni urednik
196184
Kofein

Kofein je prirodni sastojak kafe, koji deluje kao stimulans na centralni nervni sistem čoveka. Hemijski hledano, kofein je alkaloid ksantina, koji se nalazi u listovima i plodovima raznih biljaka - kafa, čaj, gurana, kakao, koka kola, i drugi. On je prirodan pesticid i parališe i ubija razne insekte, koji se hrane biljkama. Naučni termin za kofein je trimetilksantin, a kofein se može naći u zrnu kafe, listovima biljaka za čajeve i drugim biljkama. U kafi se naziva kofeinom, u čaju je to tianin, a u guarani - guaranin, a u Mate čaju - matein.

Zemljom porekla drva kafe se smatra Etiopija. Između 12 i 15. veka ono dospeva u Arabiju, odakle mu se upotreba širi po celom svetu. Kofein se nalazi u više od 60 biljaka, koje rastu u Africi i Južnoj Americi. Prema raznim legendama, Arapi su počeli listove drveta kafe da koriste pre 100 godina kao piće. Iz Južne Arabije se konzumacija napitaka koji sadrže kofein širi u celom islamskom svetu, a zatim stiže i u Evropu.

Postoji i kofein u prahu. U tom obliku on predstavlja beli prah bez mirisa i gorkog ukusa. Čist kofein u prahu se može rastvarati u raznim vrstama tečnosti, a ako se stavlja u normalnim dozama, on ne utiče na ukus napitka. Prekomerne količine kofeina u prahu čine napitak gorkim i nimalo prijatnim za piće. U zavisnosti od stanja ljudskog organizma, kofein u prahu u velikim količinama može imati bolji efekat, nego, na primer, ispijanje velikih količina kafe. Međutim, nijedna krajnost nije poželjna.

Upotreba kofeina

Izvori kofeina su kafa, čajevi, kakao, energetski napici, kofeinske bombone, razni dodaci - stimulansi, pojedine čokolade i slatkiši, a takođe i većina analgetika.

Kafa

Najčešći razlog konzumacije kafe i drugih supstanci koje sadrže kofein jeste zbog toga što smanjuju fizički umor, povećavaju koncentraciju i uklanjaju pospanost. Kofein spada u retke stimulanse, koji u suštini nemaju negativne neželjene efekte, ako se, naravno, ne preteruje sa njim. On je dostupan kao sastojak mnogih namirnica u celom svetu. Njegova rastvorljivost u vodi nije velika, ali se povećava sa povećanjem tepmerature.

Dejstva kofeina

Nakon ispijanja napitka, koji sadrži kofein ili konzumacija nekog drugog proizvoda sa kofeinom, želucu je potrebno oko 40-60 minuta da apsorbuje kofein, pa tek onda da se on prenese po celom telu. Stoga, efekat kofeina nije momentalan, već je potrebno izvesno vreme, dok on dospe u krv i tim putem se rasporedi po telu. Kada kofein dospe u krv, on deluje sledežih 4 do 8 sati. U zavisnosti od količine, kao i težine i uzrasta osobe, a takođe i od njegovog zdravstvenog stanja, navedeno vreme može dosta varirati.

Nakon prestanka efekta, oseća se umor i pospanost. Privremene "koristi" nestaju, a osoba se oseća dosta umornijom i ima veću potrebu za snom, posebno ako je pod dejstvom kofeina osoba bavila umnim radom ili fizičkim aktivnostima. Kofein nije zamena za san, kako to specijalisti često naglašavaju.

Kofein u čaju

Kao i drugi stimulansi, nezavisno od vrste i njihove namene, postepeno se organizam čoveka navikava na kofein, pa samim tim i efekat kofeina slabi. To vodi do potrebe da se broj kafa ili drugih izvora kofeina poveća, kako bi se postigao pozitivan efekat.

Vreme koje je potrebno organizmu da se navikne na kofein je veoma kratko, a u roku od 1-2 nedelje se konzumacijom 3-4 kagfe (300 - 400 mg kofeina) znatno smanjuje. Važno je praviti pauzeizmeđu ispijanja kofeina.

Dnevna doza kofeina

Prema Agenciji za standard ishrane u Engleskoj, doza od 300 mg kofeina dnevno je bezopasna. Druga mišljenja variraju kada je bezopasna doza u pitanju - između 180-450 mg kofeina dnevno. Ne preporučuje se više od 1/2 bezopasne dnevne doze u roku od 6-8 sati.

Koristi od kofeina

Kofein je direktan stimulator centralnog nervnog sistema. Ima sposobnost da privremeno suzbije pospanost i da poveća koncentraciju mozga. Kada putem sistema za varenje dospe u krv, on prolazi kroz jetru, odakle se metabolički razlaže na tri metabolita: paraksantin (do 84% progutane količine), teobromin ( do 12%) i teofilin (do 4%).

Kofein u kafi

Zahvaljujući paraksantinu, kofein stimuliše lipolizu, proces razgradnje masnih ćelija na masne kiseline i glicerol, koji dospevaju u krv. Teobromin povećava krvne sudove i količinu urina, tj. deluje kao diuretik. Teofilin smiruje glatke mišiće bronhija u plućima i tako olakšava disanje.

Kofein podstiče proizvodnju epinefrina (adrenalina), povećava nivo slobodne energije, tako što uklanja pospanost i povećava budnost, ali nije zamena za san. On poboljšava sprotske rezultate i suzbija osećaj umora. Kofein poboljšava disanje i prčišćava disajne puteve (uglavnom kod astme, bronhitisa, simptoma prehlade i gripa). Kofein povećava efekat lekova za smirenje i povećava brzinu i rad metabolizma. Pokazalo se da kofein blagotvorno deluje kod mršavljenja, podstiče gubitak težine, sagorevanje masti i eliminaciju vode.

U stresnim situacijama, kofein povećava sposobnost za prevazilaženje neprijatnih situacija. Kod nedovoljnog spavanja kofein povećava koncentraciju i pomaže mozgu da lakše pamti informacije u stresnim situacijama. Istraživanj esprovedeno uz pomoć 126 000 muškarac ai žena je pokazalo da osobe koje konzumiraju malo ili nimalo kofeina imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, za razliku od onih koji konzumiraju kofeinske napitke.

Takođe, kafa je i dalje najpopularniji napitak na svetu, pa i ispijanje šolje espresa, kapučina i mleka sa nes kafom ili drugih kofeinskih napitaka predstavlja pravo uživanje za čula.

Kofein u gaziranim pićima

Štetnost kofeina

Česta konzumacija kofeina može dovesti do psihičke, pa čak i do fizičke zavisnosti. Kofein se smatra najrasporstranjenijim legalnim narkotikom (više od alkohola), jer je dostupan svuda, ne kontroliše se konzumacija prema uzrasnim grupama, uključujući decu, što ga čini i opasnim. Unos velikih doza kofeina tokom duže vremenskog perioda (duže od 4 sedmice) može dovesti do stanja, poznaog još kao kofeinizam - stanje između blagog i pojačanog oblika trovanja kofeinom. To može biti posledica konzumacije velikih doza kofeina putem raznih namirnica, napitaka i tableta.

Osim kofeinskog trovanja i kogeinizma, postoji i nesanica prouzrokovana kofeinom, koja nije dobro ispitana, ali je povezana sa unosom kofeina. Konzumacija namirnica koje sadrže kofein može dovesti do pojave gastrtisa, a takođe i do pojave čira zajedno sa gastritisom.

Kofein je štetan za dojilje i žene u poodmakloj trudnoći. Ne treba ga mešati sa lekovima za ublažavanje bolova, jer može dovesti do zavisnosti i otežanog procenjivanja dijagnoze obolelog. Prema nekim ekspertima, kofein i energetski napici u kojima se nalazi u kombinaciji sa alkoholom mogu biti opasni po život. Nakon masovnog trovanja studenata u SAD, koji su konzumirali određeni energetski napitak sa visokim sadržajem kofeina u kombinaciji sa alkoholom, proizvodnja ovog napitka je zaustavljena.

U suštini, kofein ne predstavlja opasnost po zdravlje, ali preteran konzumacija može biti čak i smrtonosna. Na primer, jedna odrasla osoab težine od 50 do 80 kg može da popije normalnu "bezopasnu" dozu kofeina između 600 i 800 mg dnevno (kod napredne faze adaptacije na kofein može i do 1 g). Kofein može da bude smrtonosam u velikim dozama oko 6 - 10 g, ako je uzima jednokratno ili u kratkom vremenskom intervalu.

Važno je napomenuti, da je dejstvo kofeina individualno. Postoje dokumentovani slučajevi za ozbiljna problema sa kardiovaskularnim sistemom kos osoba koje su unee jedva i 2 g. Uslovno rečeno. doza kofeina koja može dovesti do ozbiljnih problema sa zdravljem, pa čak i da izazove smrt, jeste između 150 i 200 mg po kilogramu telesne težine. Kod osobe od 60 kg se to računa između 9 i 12 g kofeina.

Predoziranje kofeinom

Kofein u energetskim napicima

Konzumacija kofeina, osim nekoliko kafa dnevno, tj. u obliku raznih kofeinskih tableta, energetskih napitaka i drugim namirnicama koje sadrže velike doze kofeina, uključujući i čist kofein u prahu, treba da bude u minimalnim do umerenih doza.

Unos 300 do 400 mg kofeina u roku od 8 sati može dovesti do predoziranja i prevelike stimulacije centralnog nervnog sistema, tj. do tzv. trovanja kofeionom. Ono je propraćeno ubrzanim lupanjem srca, nemirom, nesanicom, euforijom, bolovima i golicanjem u želucu i crevima, dijarejom, učestalim mokrenjem, prevelikim grćenjem mišića i, crvenilom lica i tikovima. Trovanje je propraćeno i fiziološkim stanjima kao što je rasejanost, gubitak oka mislli, iracionalnost, konfliktnost, manije, depresija, nedostatak orijentacije, nedostatak pažnje, paranoja, pojava iluzija i halucinacija, itd.

Konzumacija obične kafe se retko pokazala rizičnom, čak i kada se konzumira u velikim količinama. U šolji jake kafe ima između 50 i 100 mg kofeina, a granična i kritična doza kofeina kada se pije 50-100 šolja kafe. Ovaj maksimum se dostiže uz nekoliko pakovanja kafe od 100 g.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas