Kod oboljenja štitne žlezde bi se trebalo držati određenog režima ishrane. Štitna žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem, koja proizvodi tri hormona - tiroksin, triodtironin i kalcitonin.
Prva dva hormona kontrolišu razmenu materija u organizmu, a takođe i procese rasta i razvoja tkiva i organa. Hormon kalcitonin je odgovoran za razmenu kalcijuma u organizmu i reguliše koštanu masu.
Kako povišena, tako i usporena hormonalna aktivnost štitnjače može biti uzrok različitih oboljenja. Nivo hormona je u neposrednoj vezi sa stanjem tkiva štitne žlezde.
Povišena hormonalna aktivnost se naziva hipertireoza ili tireoksikoza. Nedovoljno lučenje hormona štitne žlezde se naziva hipotireoza.
Osnovni simptomi tireoksikoze je ubrzan rad srca, znojenje, drhtavica, razdražljivost, nesanica, agresija, umor, smanjenje libida, neregularan menstrualni ciklus.
Simptomi hipotireoze su gubitak pamćenja, previše suva koža, problemi sa menstrualnim ciklusom, lomljivi nokti i kosa, aritmije, oticanje lica i ekstremiteta, nesanica, depresija, zatvor, gojaznost.
Pravilna ishrana ne nalaže stroge dijete, već zamenu jednih namirnica drugima. Trebalo bi smanjiti konzumaciju slatkiša, gaziranih pića, alkohola, cigara, konzervirane hrane, soli, začina, kafe, sladoleda i sirćeta.
Meso bi trebalo makar dvaput sedmično zameniti ribom. Takođe se preporučuje i povećan unos voća i povrća. Dozvoljeni su morsni plodovi, morska riba i razne vrste voća i povrća.
U tu grupu spadaju suve šljive, jabuke, bišnje, krastavci, krompir, cvekla, šargarepa, kupus, patlidžan, beli luk, repa, zelena salata, paradajz, luk.
Kad su prisutna oboljenja štitnjače, ne preporučuje se konzumacija hrane ako čovek nije stvarno gladan. Hranu bi trebalo dobro sažvakati. Ne preporučuje se knzumacija previše tople ili previše hladne hrane.
Treba izbegavati i proizvode od rafinisanog šećera - bombone, marmeladu, slatkiše, sokove sa šećerom, torte. Takođe treba izbegavati i slane namirnice, beli pirinač, margarin, masno svinjsko meso i dimljeno meso, viršle i salame.
Komentari