Sladić (Glyzyrchiza glabra), poznat i kao slatki koren, gospino bilje, slatko drvce, šećerni koren, dobar koren, likorica, likoriš je mnogogodišnja zeljasta biljka sa kratkim, debelim korenom i snažnim, razgranatim korenom. Koren mu dostiže dužinu od nekoliko metara, a stablo je visine do 1 m i pravo.
Sladić ima kratke drške, dužine 5-20 cm, elipsaste ili jajaste. Cvetovi su mu bledoljubičaste boje, u grozdastim cvastima, a plod je u vidu duguljaste pljosnate mahune, dužine 2-3 cm.
Sladić cveta tokom juna i jula. Najbolje opstaje u suvim mahunastim mestima. U Srbiji se retko sreće (Čortanovci).
U lekovite svrhe se koriste koreni biljke, koji se kupuju neljušteni (Radix glycyrrhizae naturalis) ili ljušteni (Radix glycyrrhizae mundata). Neljušteni koreni su braonkasti spolja, a ljušteni svetložuti ili braonkasto-žuti. Imaju male ostatke kore, a površina lomljenja je svetložuta i vlaknasta.
Obe vrste sladića su bez mirisa, slatko i malo iritirajućeg ukusa, zbog prisustva glicirizina. Veruje se da je još Ibn Sina (latinizovano Avicena) lečio sladićem oboljenja i tegobe.
Slatki koren nalazi primenu, prema sastojcima, u prehrambenoj, konditorskoj, industriji pića i boja. Usitnjen fin prah slatkog korena - tzv. pulvis Liquiritiae, se koristi za izradu pilula, za sprečavanje njihovog međusobnog slepljivanja, i kao sredstvo za korekciju njihovog ukusa.
Sastav sladića
Sladić sadrži 6-12% glicirizina, kome se duguje slatki ukus korena i, u suštini, njegovo lekovito dejstvo. Glicirizin je oko 50 puta slađi od šećera. On je so kalijuma i kalcijuma, i nalazi se u grupi triterpenskih saponozida.
Osim toga, u sladiću se nalazi niz supstanci, kao što su flavonoidi, glukoza, saharoza, skrob (25-30%), etarsko ulje, asparagin, sterole i dr. Sadrži još i likvicirin, čiji aglikon ima antispazmolitično dejstvo, gorke supstance, skrob, tanine i kumarine.
Osim korena, primenjuje se komprimovani i upareni vodeni ekstrakt od njega - Succus Liquiritiae, koji ima sličan sastav. Najvažnije farmaceutsko svojstvo sladića je izraženo protivupalno dejstvo, koje zaustavlja upalne reakcije, prouzrokovane histaminom i serotoninom.
Čuvanje sladića
Biljka se čuva na suvom i hladnom mestu, bez direktnog dostupa svetline i vlage.
Koristi od sladića
Delovi sladića koji se koriste su koreni i podzemne vreže, koji se vade u proleće, između marta i aprila. Tradicionalna medicina vekovima koristi sladić u lekovite svrhe. Slatki koren omekšava sluzokožu, ubrzava proces zarastanja rana, a ima i antispazmolitična i antihistaminska svojstva.
Sladićem se mogu lečiti sve vrste bronhitisa, bronhijalne astme, čirevi na dvanaestopalačnom crevu i želucu, upala sluzokože želuca i gastritis. Dejstvo korena protiv čireva se duguje glukozid-glicirizinu u njemu.
U narodnoj medicini, sladić se koristi kod upala, peska i kamena u bubrezima i bešici, za otpuštanje, hrapav glas, početnog stadijuma tuberkuloze, i dr. U mešavini sa hoću-neću se primenjuje kod astme, zatvora i otežanog mokrenja.
Zajedno sa drugim biljem, sladić se pije kod kašlja. Mleven koren sladića se može utrljati na gangrenozne rane. U narodnoj medicini, sladić se korist kod tegoba sa mokrenjem, zbog postojanja adenoma prostate.
Bezopasna doza: 1 kašiku mlevenog korena preliti sa 500 ml vode i ostaviti da vri 10 minuta. Pije se jedna vinska čaša pre jela, 4 puta na dan.
Sladić se koristi u obliku:
- Tinkture - kod reumatoidnog artritisa i alergijskih stanja, kao stimulans varenja i kod bolesti pluća. Prepisuje se kod upale želuca ili za stimulaciju funkcije nadbubrežne žlezde kroz terapiju steroidima, a isto tako se koristi i za prikrivanje ukusa drugih lekova.
- Čaja - 2-3 kašike korena dodati u 500 ml kipuće vode. Kuvati 15 minuta i ostaviti da odstoji 2 sata. Čaj procediti, i piti 3 puta dnevno, nakon jela. Koristi se za smanjenje želudačne kiselosti kod čira.
-Sirupa - pravi se od čaja i koristi se kao umirujuće, opuštajuće sredstvo kod astme i bronhitisa.
Sladić deluje kao stimulans nadbubrežne kore i pankreasa. Sva njegova zdrava svojstva - protiv upala, artritisa, grčeva, čireva, malarije, bakterija i virusa ga čine dragocenom biljkom za zdravlje.
Sladić je antioksidant i antidiuretik, i pomaže varenje hrane, umirujući sluzokožu želuca. Deluje kao stimulans imuniteta i snižava holesterol u krvi. Ima blago opuštajuće dejstvo, i štiti jetru. Tvrdi se da ovaj slatki koren može da nas zaštiti kod izlaganja radijaciji.
Štetnost sladića
Dugotrajna upotreba korena sladića vodi do povišenja arterijalnog pritiska, zadržavanja tečnosti, otoka, pojave poremećaja u seksualnoj sferi, ili drugim rečima, slabljenje libida.
Lek iz sladića može da prouzrokuje zadržavanje natrijuma u organizmu sa formiranjem otoka, zato ga ne treba koristiti dugo bez medicinskog nadzora. Biljka ima negativna dejstva i kod hroničnih bolesti jetre, teške bubrežne insuficijencije i dijabetesa.
Komentari