Apsint je jako alkoholno piće, koje je popularno među ljubiteljima egzotičnih napitaka. Najčešće je ova vrsta alkohola obojena u zeleno, ali ponekad i u druge boje. Apsint se prozvodi od pelina, mirođije, anisa, matičnjaka i drugih biljaka. Ovo piće je ostalo u istoriji kao zeleni napitak Đavola zbog mnoštva incidenata koje su napravili ljudi koji su se prepili od Apsinta.
Istorija apsinta
Apsint ima mnogogodišnju istoriju. Hronike navode da je tokom 18. veka on već bio poznat čovečanstvu. Prema najpoznatijoj tvrdnji njegov otac je francuski lekar Pjer Ordinar koji se nalazio u Švajcarskoj. U početku ova opaka biljna smesa služila je uglavnom kao lek kod nekih bolesti, uključujući malariju i dezenteriju. Tokom vremena otkrivene su i neke dodatne osobine ove supstance.
Tako se ona u jednom momentu pretvorila u omiljeno piće gomile ljudi. Krajem 18. veka Švajcarska je već mogla da se pohvali prvom fabrikom apsinta. Kasnije je alkohol počeo da se proizvodi u industrijskim količinama i u Francuskoj. Napitak je postao posebno omiljen među predstavnicima francuske buržoazije. Apsint je inače imao jednu negativnu crtu - ljubitelji su mnogo brzo počinjali da razvijaju strast ka njemu i bukvalno se ludeli nakon njegove konzumacije.
Stanje ljudi koje su se navukli na apsint se smatralo za daleko ozbiljnije od onog kod ljudi koji su patili od klasičnog alkoholizma. To je postalo razlog da se navikavanje na đavolji eliksir nazove apsintizam. Negodovanje prema apsintu se pogoršalo još više tokom 20. veka kada je on naznačen kao prvi uzrok niza smrtnih slučajeva. Tako na primer, kada je muž ubio celu svoju porodicu i probao da digne ruku i na sebe, ponašanje mu je bilo objašnjeno upravo pristrasnošću ka apsintu. Nakon što je taj slučaj postao popularan, piće je bilo proglašeno za narkotik i zabranjeno za prodaju u nizu zemalja.
Skoro vek kasnije prodaja mu je opet dozvoljena u Švajcarskoj. Godinama se smatra da se razlog za ludačko ponašanje, koje se primećuje prilikom konzumacije apsinta, nalazi u materiji tujon koja se nalazi u njemu. Danas su ipak nemački i američki naučnici mišljenja da je ova materija beznačajna i da ne može da joj se pripiše naročiti psihoaktivni efekat. Prema njima ponašanje onih ljudi koji preteraju s apsintom je zbog najobičnijeg alkoholizma.
Proizvodnja apsinta
Apsint se proizvodi od pelina, anisa, isopa, komorača, angelice i drugih biljki. Nakon što provri pelin dobija se tečnost posebno gorkog ukusa. Nakon što bude podložena destilaciji, ona se pretvara u tečnost kod koje je sadržaj alkohola 82%. Piće dobija zelenu boju dodavanje drugih biljnih proizvoda ili veštačkim putem.
Dodaje se još voda koja služi kao razređivač. Dešava se da postepeno apsint počne da menja svoju boju. U prošlosti u ovo piće su se dodavali bakar i cink, da se poboljša boja pića. Danas se proizvodnja prati pažljivo, jer postoje različite tehnike koje se koriste pri spremanju ovog pića. Pazi se mnogo i na količinu tujona u piću. U savremenom svetu najveći proizvođači đavolskog alkohola su Švajcarska, Francuska, Češka i Španija.
Serviranje apsinta
Usvojeno je da se apsint servira u visokoj čaši. Preko čaše se pričvrsti rešetkasta kašika sa grudvom šećera, a odozgo se sipa količina alkohola. Nakon toga grudva se zapali i dobijeni karamel se nađe u piću. U čašu se dodaje led i može da se dolije voda. Ipak ova procedura traži iskustvo i povećanu pažnju zbog visokog stepena alkohola.
Apsint u kulinarstvu
Kao svaki alkoholni napitak apsint takođe nalazi široku primenu u spremanju koktela. On može da se pomeša kako sa voćnim napitcima, tako i sa drugim alkoholnim pićima. U različitim koktelima on se kombinuje s brendijem, džinom, viskijem, likerima, pernoom, rumom i vermutom. Inače ne treba da zaboravimo da ova kombinacija može da bude koliko interesantna za čula, toliko opasna u slučaju da se pretera s konzumacijom koktela.
Koristi od apsinta
Smatra se da su korisna svojstva apsinta manja u poređenju sa negativnim osobinama. On ima lekovito dejstvo zbog biljaka od kojih se pravi. Infuzije od pelina se koriste u lekovite svrhe dugo vremena. One pokazuju blagotvoran efekat kod žutice, nekih ženskih problema, anemije i reumatizma.
Uzimanje napitka poboljšava apetit i utiče pozitivno na gastrointestalni sistem. Smatra se još da on deluje opuštajuće i da može da se koristi kao afrodizijak. Apsint se koristi još za lečenje gripa, prehlade, bronhitisa. On ima zagrevajuće i antiseptičko dejstvo. Dokazano je da pomaže bržem zarastanju površinskih rana.
Narodna medicina s apsintom
Apsint prisustvuje u narodnoj medicini nekoliko zapadnih naroda. Prema jednom receptu bonhitis se leči lakše kada s uzima smesa od svežeg mleka (100 ml), apsinta (30 ml) i meda (1 kašičica). Ovaj napitak ublažava bolove u grlu i pomaže za brže otklanjanje nakupljenog sekreta.
Prema narodnim lekarima kompresa s apsintom pomaže kod bolova u zglobovima. Pomešajte apsint (50 ml), svinjsku masta i vodu (100 ml). Dobijenu smesu rasporedite na debelu gazu. Stavite gazu na bolno mesto i uvijte najlon kesom. Nakon toga uvijte odećom. Nakon 40 minuta sklonite oblogu i operite mesto.
Štetnost apsinta
Neki eksperti nastavljaju da tvrde da je apsint jedno od najopasnijih alkoholnih pića. Po njihovim rečima sa ovim pićem treba da se pazi jer pravi brzu zavisnost od alkohola. Prema istima konzumacija apsinta vodi do pojave halucinacija, gubitka pamćenja, nesvestica, razdražljivosti, histeričnog smeha i dr.
Komentari