Kjanti (Chianti) je crno suvo vino, koje s proizvodi u legendarnoj oblasti Toskana (Italija). Kjanti je jedno od najstarijih vina, koje se proizvodi bar 700 godina. Ime obuhvata grupu crvenih vina među kojima se razlikuje 7000 različitih vrsta.
U kiantiju dominira sorta Sanđioveze, koja je dopunjena kanajolom zasićene boje i drugim sortama. Na flaši kiantija stoji etiketa sa crnim petlom koji simboliše autentičnost vina.
Kjanti je jedno od vina koja su najviše italijanska, a poznato je po neverovatnom ukusu, godinama iskustva u proizvodnju i ne na poslenjem mestu, činjenici da se proizvodi u jednoj od najlepših oblasti Italije.
Sedam zona koje mogu da proizvode kjanti su određene još tokom 1932. godine od strane specijalne komisije. To su kjanti Montalbano, Kjanti Klasiko, Kjanti Rufini, a ostale 4 su bregovi neverovatnih toskanskih gradova Siena, Piza, Areci i Firenca.
Tokom 1967. godine stvorena je klasifikacija DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita) i kjanti je postao dao nje sa specifičnim vrstama Colli Fiorentini, Classico, Colli Senesi, Colline Pisane, Colli Aretini, Rufina, Montalbano i Montespertoli. Svako od tih vina je napravljeno u jednoj od gorepomenutih zona i regulisano je na različit način. Kjanti Klasiko je strožije regulisan od ostalih vrsta.
Istorija Kjantija
Nesumnjivo kjanti je jedno od najcenjenijih i popularnih italijanskih vina u celom svetu, ali njegova istorija je nepoznata čak i samim žiteljima Italije. Prvi put, kada se kjanti spominje je daleke 1300. godine, ali tada se opisuje kao belo vino ne visokog kvaliteta. Oko 30 godina kasnije, o kjantiju se već piše kao o crvenom i dosta cenjenom vinu.
Tek tokom 1800. godine baron Betino Rikazoli detaljno opisuje proporcije različitih vrsta grožđa koja su korišćena za pravljenje neverovatnog vina.
U osnovu kjantija stavlja se grožđe sanđioveze, a dodaju mu se male količine Malvazija neera i Kanajola. Dve dodatne vrste grožđa omekšavaju karakteristike ukusa inače specifičnijeg sanđivoezea i poboljšavaju boju vina.
U svoj recept baron Rikazoli dodaje da ako čovek želi da dobije laganije vino, treba da mu se doda smesa od vina Trebiano Toskano i Malvazija Blanka. Dodavanjem ovih belih vina, kako je bilo u prošlosti, kjanti se pretvorio u jedno loše roze vino.
Tradicija kupažiranja malih proporcija belih sorti datira iz 19. veka, dok se baš baron smatra njegovim osnivačem. Osnovni cilj je omekšavanja inače suviše agresivnih tanina.
Zbog pristojne cene kjanti je nastavio da bude tražen, ali ne i među poznavaocima vina. Posle toga u sanđioveze se dodaje merlo, sira i kaberne sovinjon, da bi se poboljšali kvalieti ukusa vina. Rezultat svih ovih poboljšanja tokom godina je jedan - i dan danas većina italijana ne zna šta tačno predstavlja kjanti.
Karakteristike kjantija
Prema savremenim pravilima za proizvodnju kjantija, ovo neverovatno crno vino se pravi od minimum 80% sanđiovezea, a ostalih 20% se raspodeljuje po izboru od drugih vrsta grožđa. To znači da ako čovek kupi nekoliko flaša kjantija od različitih proizvođača, toliko različitih vrsta vina može i da proba.
Vina sa kontrolisanim i garantovanim poreklom od kjantija treba da odgovore na nekoliko osnovnih zahteva. To su intenzivan blago taninski ukus; jarka boja rubina; delikatna aroma sa svežim nijansama ljubičice.
Raznovrsnost vina kjanti je zaista velika i orijentacija može da bude zaista teška. Vina koja su etiketirana kao Chianti obično su stona vina, koja nemaju posebne pretenzije ka kvalitetu. Ona su pogodna za najbržu konzumaciju i prihvatljivih su cena. Najbolja vina kjanti su Kjanti Klasiko i Kjanti Rufina. To su i dva podrejona u Kjantiju, od kojih trenutno dolazi najkvalitetnije vino ove vrste.
Serviranje Kjantija
Prema somelierima neverovatne osobine vina kiantija su očigledne kada se ono kombinuje s hranom visoke kiselosti, kao i sa jelima od mesa sa gustim sosovima.
Kjanti može da se pije kako dok je mlado tako i kad ostari. Mladi kianti se kombinuje savršeno sa pečenim mesom, a puniji i komplesno odležali kjanti je neverovatan sa divljači i sirevima.
Mlađi kjanti je dobro društvo špagetima Marinara ili drugim crvenim sosovima, pilećim šniclama, sendvičima sa mesom, pici. Odgovarajuće su pica margarita, kobasice, sirevi kao što su parmezan i pekorino. Salata cezar, servirana s mladim kjantijem je pravo uživanje za čula.
Vrste koje su odležale više, kombinuju se sa pastom primavera, piletom na roštilju, patližanom na roštilju, telećim kotletima. Kjanti klasiko pokazuje mnogo elegantnije i složenije nijanse na sušene biljke i kožu. Ide uz rižoto sa pečurkama ili piletom, garniranim sa blagim sosom od pavlake sa pečurkama i garnirungom od dinstanog brokolija.
Kjanti klasiko pokazuje svoj neverovatan ukus sa običnim jelima kao što su pečene šnicle sa čubrom i krompir pireom. Riba na roštilju, pasta bolonjeze takođe odogvaraju.
Kjanti Klasiko Rezerva je jedan od najboljih predstavnika ovog vina i uopšte italijanskih vina. Tato uopšte nije čudno da ono najbolje ide sa klasičnom italijanskom hranom. Fetučini sa paradajz sosom, sočan biftek, ravioli s pečurkama, pečena mesa, jela sa divljom svinjom, lazanja, pečena jagnjetina postaju još više neodoljivi uz čašu vina Kjanti Rezerva.
Komentari