Rizling (Riesling) poznat još kao Rajnski rizling predstavlja staru belu vinsku sortu grožđa, koja potiče iz regiona reka Rajna i Mozel u Nemačkoj. U Nemačkoj sorta zauzima oko 25% od svih zasada - oko 23000 hektara.
Rizling je veoma rasprostranjen i u nizu vinogradarskih država kao što su Francuska, Austrija, Luksemburg, Italija, Mađarska, Češka, Rumunija, Švajcarska, SAD, Ukrajina, Kanada, Australija, Novi Zeland, Južna Afrika, Argentina i druge. U Bugarsoj sorta rizling je regionalizovana i gaji se u hladnijim severositočnim regionima.
Iako ne može da se pohvali širokom rasprostranjenošću kao šardone, rizling je jedan od najviše cenjenih i važnih vrsta za vinigradarske regione severne polu lopte. Vina od rizlinga ostavljaju neverovatnu uspomenu svakome ko je ima sreću da ih proba.
Istorija Rizlinga
Poreklo rizlinga, kao i mnogo drugih starijih vrsta grožđa, gubi se u vremenu. Dokazana činjenica je da je tokom daleke 1435. godine rizling gajen u Riselhajmu u Nemačkoj. Nažalost tokom stoleća rizling je bio jedino razočaranje vinogradara.
Čak do 18. veka rizling se smatra sortom slabom za proizvodnju vina, koja ne zaslužuje da se troše zemljane površine i da bude zasađen samostalno. Umesto rizlinga ostavlja se mesto za druge sorte kao što je traminac. Nisko mišljenje, koje su vinogradari imali o rizlingu, je zbog činjenice da ova sorta grožđa zri tek tokom oktobra i čak novembra meseca i obično se bere poslednji. Mala i okrugla zrna rizlinga imaju potrebu za toplom i dugom jeseni, da bi mogla da sakupe dovoljnu količinu šećera.
Jedna obična slučajnost ipak je izvela rizling iz redova takozvanih zajednički zasađenih sorti, od kojih se ne očekuje ko zna šta. Tokom 18. veka monasi, koji su živeli i obrađivali vinograde u manastiru pokraj Johanisberga u Rajnskoj oblasti počinju da sade rizling odovojeno od ostalih sorti. Svake jeseni kada je grožđe zrilo, slali su izaslanika do opata u Fuldi da dobiju rešenje od njega da počnu sa berbom.
Tokom 1775. godine iz nejasnih razloga vraćanje izaslanika nazda kod monaha se usporilo.
Oni su očajnički čekali njegov povratak, a grožđe koje je bilo osnovni izvor prehrane se sasušilo i ubuđalo. Kada se kurir ipak vratio monasi su odlučili da beru odovjeno zelene i skoro propale grozdove. Iznenađenje je bilo veliko, kako se pokazalo, jer su od ubuđalog grožđa dobili nejneverovatnije vino rizling.
Karaktersitike Rizlinga
Prema mnogim vinskim kritičarima rizling je najveća sorta za proizvodnju belog vina u svetu. Poređen s drugim kandidatoma za prvo mesto - šardoneom, rizling ima više karktera.
Grožđe ove vrste je kameleon po prirodi i u mnogo velikom stepenu odražava mesto gde je gajeno. On voli strme nagibe na brdovitim reljefima, hladnu klimu, ali istovremeno s tim ima potrebu za sunčevom toplotom sa zaštitom od vetrova.
Zbog kasnog pupljenja rizlinga, ranog zrenja i ostpornosti na slanu, rizling raste u jednim od najhladnijih vinogradarskih zona.
Šećeri i kiseline su ona dva faktora koje podržavaju balans i harmoniju u jednom odličnom rizlingu. Čak i najslađi rizlinzi raspolažu sa ogromnom svežinom koja daje neverovatan potencijal za starenje.
Sposobnost za starenje rizlinga poredi se s onim kod burgundskih belih sorti. Druga prednost rizlinga je što gde god da je gajen, on ne dostiže naročito visoke nivoe grožđanog šećera i retko se proizvode vina sa više od 11% alkoholnog sadržaja.
U zavisnosti od uzrasta vina, aroma mu varira od jabukovih i nežnih nota limuna kod mladih vina, do mirisa breskve, kajsije, meda, minerala, orašastih plodova i cveća što je sterije. Sekundarne i tercerne arome ovog vina podsećaju na bananu, badem, vosak i ušećerene kajsije.
Opušteno može da se kaže da je rizling uzdržane ali kristalno čiste jasnoće i nepokolebljive elegancije. Pun života i delikatan, rizling se karakteriše višeslojnošću i fleksibilnošću tečnosti.
Rizling u svetu
U Nemačkoj rizling je rasprostranjen u svim vinarskim rejonima zemlje koji su rasprostrenjeni na površini oko 23000 hektara ili na jednoj četvrtini od celokupne vinogradarske površine u zemlji. Danas je rizling najvažnija sorta nemačkog vinogradarstva.
Elzas u Francuskoj je neosporno jedan od najznačajnijih regiona za širenje rizlinga. Tamo se prostire na površini iznad 3000 hektara i daje najbolja vina u toj oblasti.
U SAD rizling igra važnu drugostepenu ulogu gde ipak još nije uspeo da formira krug ljubitelja. U Južnoj Africi ima zasada rizlinga u klimatskim zonama koje su pogodne za njih, ali za sad se na evropskom tržištu još nisu pojavila vina iz te oblasti.
U Austriji rizling je predstavljen sa površinom od oko 1000 hektrara. U Australiji površine rizlinga su oko 500 hektara. Novi Zeland koji je stvorio reputaciju proizvođača posebno kvalitetnih belih vina, takođe raspolaže sa značajnim zasadima te vrste.
Serviranje rizlinga
Rizling je univerzalno vino, čiji fin balans šećera i kiselosti dozvoljava da to vino bude servirano uz najrazličitije vrste jela - mesna, riblja i od povrća.
Rizling je jedno od malobrojnih vina koja se odlično slažu sa jakim aromama začina istočne kuhinje.
Rizling se odlično kombinuje sa različitim hladnim predjelima, pre svega od mesa. Ovo vino odlično pogoduje različitim vrstama sireva, koja se karakterišu jačom aromom, kao što je rokfor na primer.
Aroma sireva sa jakom plesni veoma dobro se kombinuje s mirisom ovog belog vina. Jela od ribe takođe odlično pašu sa istančanim ukusom rizlinga kao i predjela od morskih plodova.
Sveže voće i voćni dezerti idu odlično sa voćnim notama koja se osećaju u ovom sjajnom vinu.
Rizling se, kao svako belo vino, servira dobro ohlađeno. Najbolje temperatura za njegovo serviranje je 11 stepeni. Dopušta se i temperatura oko 13 stepeni, ali ni u kom slučaju ne treba da bude veća, jer će se to odraziti pogubno na njegove kvalitete ukusa.
Komentari