Kamut je drevna egipatska pšenica, otkrivena u piramidama, koja ima svoju istoriju, staru više od 3000 godina. Veruje se da ova sorta pšenice dobila naziv prema drevnom egipatskom nazivu za pšenicu - kamut. Na trpezi Amerikanaca se kamut pojavio tek 1980. godine, a na našim prostorima još uvek nije mnogo popularan.
Zrna kamuta su slična pšenici, ali su 2-3 puta veća od zrna pšenice. Prednosti kamuta u odnosu na pšenicu ima nekoliko, jer ova drevna sorta žitarice postaj sve popularnija među ljubiteljima zdrave ishrane.
Sastav kamuta
Kamut sadrži oko 40% više proteina od obične pšenice. On takođe sadrži i velike količine aminokiselina, lipida i vlakana.
Kamut je bogat kalijumom, magnezijumom, gvožđem, fosforom, cinkom, manganom, selenom, vitaminom B1, vitaminom B6 i vitaminom E. Kamut, za razliku od ostalih žitarica, ima nizak sadržaj glutena. Ova drevna pšenica sadrži 16 aminokiselina i bogatija je vitaminima od pšenice.
100 g sirovog kamuta ima 337 kalorija, 70 g ugljenih hidrata, 2 g masti, 9 g balastnih materija, 15 g proteina, 6 mg natrijuma.
Odabir i čuvanje kamuta
Kao što smo već rekli, kamut kod nas nije mnogo popularan. Iz tog razloga se ne može sresti u svim prodavnicama, već samo u onim specijalizovanim, kao što su prodavnice zdrave hrane.
500 g kamuta košta oko 350 dinara, a na etiketi bi trebalo da budu jasno navedeni podaci proizvođača i rok trajanja. Kamut se čuva u suvim prostorijama, gde je prisutno često strujanje vazduha, daleko od sunčeve svetlosti.
Kamut u kulinarstvu
Pre termičke obrade je preporučljivo da se kamut potopi u vodu i tako prenoći. Zatim se kamut skuva u vodi, tako da odnos ove žitarice i vode bude 1 : 4. Kuva se oko 40 minuta. Ako se prethodno ne potopi u vodu, dužina kuvanja se povećava za 45 - 50 minuta.
Od kamuta se pravi integralno brašno, od kojeg se mogu praviti testenine, keks, hleb, kolači, biskviti itd.
Brašno od kamuta se može kombinovati sa drugim brašnima /na primer, brašno kamuta i brašno pšenice, takod anjihov odnos bude 1:3/. Kamut se najbolje slaže sa brašnom od ovsa, ječma, pšenice, spelte. Samo od kamuta se ne može napraviti kvalitetno brašno, pa se zato preporučuje da se brašno od kamuta meša sa drugim vrstama brašna.
Kada se skuva i ohladi, kamut je odličan dodatak raznim zdravim salatama. Idealni doručak je kuvani kamut sa maslacem i sirom. Kamut je dobar i za klijanje. Zrna kamuta se mogu spremiti i kao sam pirinač - da se dodaje salatama i čorbama, ali i da se koristi i umesto muslija.
Takođe, kamut se može dodati i jelima sa povrćem, ali je za te svrhe potrebno da se ova žitarica prethodno skuva. Od kamuta se mogu praviti i kolači i torte kremaste i sa zlatnom bojom.
Koristi od kamuta
Sadržaj glutena u kamutu je znatno manji nego u pšenici. To čini ovu žitaricu pogodnom za konzumaciju kod osoba koje su netolerantne na gluten, ali se svakako preporučuje prethodna konsultacija sa lekarom.
Kamut, za razliku od drugih žitarica, ima niži stepen oksidacije, pa zato mu se veliki deo hranljivih materija sačuva, čak i nakon mlevenja ili termičke obrade.
Smatra se da kamut smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Rezultati nedavnih istraživanja su pokazali da konzumacija kamuta smanjuje rizik od razvoja kancerogenih oboljenja.
Kamut poboljšava rad sistema za varenje i preporučuje se osobama koje žele da smršaju ili da svoju težinu drže pod kontrolom. Takođe, ova žitarica podstiče razmenu materija. Konzumacija kamuta obezbeđuje organizmu dovoljne količine energije, a i laka je za varenje.
Kamut ima antioksidantna svojstva zbog visokog sadržaja selena. Kamut nije genetski modifikovan, a prvobitne osobine su mu sačuvane i vremenom su poboljšane. Mogu ga konzumirati deca starija od 1 godine.
