Spelta /Triticum monococcum L./ je jedna od najstarijih namirnica koje čovečanstvo poznaje. To je vrsta žitarice iz porodice Poaceae i pripada rodu Triticum. Spelta je veoma bogata proteinima, a osim toga spada u veoma moćne antioksidanse i ima veliku lekovitu moć. Kada se bere, stabiljke se lome, dok zrna ostaju cela ispod četiri sloja omotača.
Klas spelte se specijalno obrađuje, sam proces obrade je skup, ali zato se dobija veoma koristan bioproizvod. Sa druge strane, to je kultura koja ne zahteva posebne klimatske uslove.
Spelta je jedna od prvih kultivisanih oblika pšenice. Zrna divlje spelte su otkrivena u iskopinama koje datiraju još iz doba epipaleolita u oblasti Biskog Istoka, poznatijoj kao Plodan polumesec.
Istraživači smatraju da je spelta prvi put odgajana još pre 7500 godina pre nove ere. Kasnije, tokom bronzanog perioda se ona manje gaji, jer se otkrivaju i druge kulture. Ako se malo bolje sagleda, sve današnje sorte pšenice vode potiču od spelte.
Zrna spelte nisu laka za obradu. Kako bi se dobilo brašno, prvo treba da se uklone ljuske. Treba da se uklone četiri sloja, koji kod pšenice nestaju još u početku. Prinos spelte nije veliki, a i ne može da se potpomogne rast spelte pomoću raznih hemijskih sredstava, sa kojima se tretiraju današnje hibridne forme pšenice. Ne upija štetne materije iz zemljišta, što je velika prednost ove biljke.
Spelta je od davnina bila neka vrsta zagonetke za samog čoveka. Zanimlivo je to da je spelta suva i otporna, čisti zemljište oko sebe, a čak može da raste i u radioaktivnim mestima i da se pritom ne poprimi svojstva sredine u kojoj se nalazi. Postoje tvrdnje da konzumacija spelte dajte telu energiju i dozu pozitivnosti.
Sastav spelte
Zrna spelte su obavijena veoma tvrdim ljuskama, koje ih štite od štetnih spoljašnjih uticaja - bolesti, parazita, mraza. Spelta sadrži skoro sve materije koje su potrebne telu čoveka, kako bi ono bilo zdravo. Za razliku od većine sorti pšenice, spelta sadrži mnogo više minerala, proteina i vitamina B grupe. Osim toga se lakše melje, jer vlakna koja se nalaze u ovoj biljci su dosta izdržljive.
Što se tiče vitamina B grupe, najviše ima tiamina /vitamin B1/ i niacina /vitamin B3/. U spelti ima dosta magnezijuma, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, cinka i sumpora. Sadrži i velike količine vitamina A, E i selena. Spelta ne sadrži holesterol.
100 g spelte ima 338 kalorija, 2.43 g masti, 11 ml vode, 14.5 g belančevina, 10.7 g vlakana, 6.82 g šećera.
Odabir i čuvanje spelte
Zrna spelte se najčešće prodaju u pakovanju od 500 grama. Može se naći u specijalizovanim radnjama za zdravu hranu. Čuvaju se u dobro zatvorenim kesama, na suvom i provetrljivom mestu, kako se ne bi ubuđala.
Spelta u kulinarstvu
Mlevena spelta se veoma uspešno koristi za pravljenje raznih vrsta testa. Sa njom se možu veoma brzo napraviti ukusan i dijetetski keks, ali druga namena jeste za pravljenje hleba. Zrna spelte se mogu koirstiti za punjenje paprika. Važno je znati da brašna od spelte skoro ne sadrže gluten, što ih čini odličnom namirnicom za osobe koje su alergične na ovaj sastojak.
Smatra se da protein, koji se nalazi u spelti - glidein, nije toksičan za osobe koje su netolerantne na proizvodesa glutenom. Na primer, u brašnu pšenice gluten čini oko 80% ukupnog proteina ili približno 1/10 težine svakog peciva pojedinačno. Speltu možete koristiti za razne salate i da je kombinujete sa tahinijem, medom i orašastim plodovima. Od spelte se prave i veoma zdrave klice. Semenke spelte se kuvaju oko 45 minuta.
Predlažemo vam jedan lak i veoma ukusan recept za veoma brzo predjelo sa speltom. Potrebno vam je 2 šolje kuvane spelte, 1 paradajz, 1 jaje, pola veze peršuna, 1 glavica luka, maslinovo ulje i so po ukusu.
Maslinovo ulje zagrejte i uz neprestano mešanje dodajte iseckan luk i peršun. Kada se luk proprži, dodajte iseckan paradajz i prethodno skuvanu speltu. Dodajte so i dinstajte uz neprekidno mešanje, dok paradajz ne omekša. Pre nego što sklonite sa vatre, dodajte umućeno jaje. Konzumirajte dok je toplo.
Koristi od spelte
Jedna od najvažnijih prednosti spelte je ta što ne sadrži holesterol. Vitamin E i selen koji se nalaze u spelti su važni antioksidansi koji eliminišu slobodne radikale. Spelta poboljšava varenje i opšte stanje slezine i pankreasa. Spelta sadrži i materije koje održavaju zdravlje motornog sistema.
Zamena pšeničnih proizvoda sa proizvodima od spelte pomaže u poboljšanju krvne slike i održavanju tkiva.
Visok sadržaj magnezijuma u spelti čini ovu biljku odličnom za sve one koji se aktivno bave sportom. Narodna medicina preporučuje konzumaciju spelte kod stanja neuroze, osteofita, kolitisa, kao i za jačanje odbrambenih moći organizma.
Komentari