Konzumiranje dobro odabrane i uravnotežene ishrane i izbegavanje restriktivnih dijeta je ključno za održavanje zdravlja mozga, što zauzvrat određuje nivo raspoloženja. Uz to, konzumiranje nekih ključnih grupa namirnica osigurava da telo i mozak dobijaju sve što im je potrebno da ostanu zdravi.
Pridržavanje uravnotežene ishrane sa adekvatnim količinama ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti, uz dosta zelenog lisnatog povrća, najsigurniji je način za održavanje dobrog raspoloženja kroz hranu. Redovno vežbanje i san takođe igraju ulogu i podržavaju ono što je hrana postigla.
Grupe namirnica koje utiču na raspoloženje i koje su važne za njegovo održavanje mogu se rasporediti na sledeći način:
Ugljeni hidrati za više raspoloženja
Mozak koristi glukozu kao izvor goriva, pa je telu potrebna hrana sa ugljenim hidratima da obezbedi dovoljno glukoze za svoje potrebe. Najzdravije opcije su integralna zrna, krompir, povrće, voće i mahunarke.
Nizak nivo glukoze dovodi do poteškoća u koncentraciji, ali sve dok u telu postoji dovoljan nivo glukoze da bi mozak pravilno funkcionisao, ne treba uzimati velike doze. Nivo fizičke aktivnosti određuje odgovarajuću količinu ugljenih hidrata koja je telu potrebna da bi bilo u dobroj kondiciji.
Povrće
Konzumacija raznovrsnog voća i povrća znači da ishrana obezbeđuje obilje vitamina i minerala. Oni imaju ključnu ulogu u održavanju dobrog zdravlja, funkcije mozga i regulacije raspoloženja.
Jedan od najboljih predloga u ovom pravcu je blitva. Visok sadržaj magnezijuma je razlog zašto se preferira ovo povrće, predstavnik zelenog lisnatog povrća. Magnezijum je važan za biohemijske procese u mozgu i nivo energije u telu, zbog čega je blitva jedna od namirnica kod depresije.
Paradajz je još jedan sjajan predlog jer je odličan izvor likopena, antioksidansa koji štiti mozak i bori se protiv upale u njemu koja izaziva depresiju. A pošto se likopen nalazi u kori paradajza, dobro je jesti ceo paradajz u salati začinjenoj maslinovim uljem, koje poboljšava apsorpciju likopena.
Riba sa visokim sadržajem masti
Ribe bogate mastima poput lososa i skuše su idealan izvor omega-3 masnih kiselina. Oni su prilika da popravite loše raspoloženje hranom. Preporučuje se konzumiranje porcije ribe sa visokim sadržajem masti.
Morski plodovi za dobro raspoloženje
Školjke su rezervoar najvećih nivoa vitamina B12, supstance koja većini ljudi nedostaje. Ovaj važan vitamin štiti ćelije u mozgu dok starimo.
Školjke sadrže i hranljive materije kao što su cink, jod i selen, koji brinu o dobrom funkcionisanju štitne žlezde. Takođe su bogate proteinima i imaju malo masti i kalorija, što ih čini jednim od najzdravijih morskih plodova.
Škampi su takođe bogati vitaminom B12, a sadrže i antioksidans astaksantin, koji podržava zdravlje nervnog sistema.
Sa 100 grama škampa telo dobija skoro 100 odsto preporučene doze selena, koji podržava dobro stanje srca i preporučuje se kod depresije.
Crveno meso, piletina i jaja
Crveno meso, piletina i jaja su izvori proteina, sa velikim brojem najvažnijih aminokiselina. Amino kiseline triptofan i tirozin su prekursori neurotransmitera koji regulišu raspoloženje serotonina, dopamina i norepinefrina.
Meso i jaja su takođe dobri izvori vitamina B, a posebno B12.
Važno je, međutim, pojasniti da se radi o mesu teladi koja se hrani na paši, jer njihovo meso sadrži mnogo veću količinu linolenske kiseline, koja uništava hormone stresa.
Orasi i semenke su hrana za dobro raspoloženje
Orasi i semenke sadrže važan element selen. Odgovoran je za mnoge procese u organizmu, a njegov nedostatak povećava rizik od lošeg raspoloženja.
Brazilski orasi su posebno dobar izvor selena. Dakle, ovi orašasti plodovi predstavljaju užinu za podizanje raspoloženja.
Brazilski orasi su jedan od najboljih izvora triptofana, aminokiseline koja pomaže mozgu da proizvodi serotonin, čiji nedostatak može dovesti do agresivnih napada, gubitka pamćenja i promena raspoloženja.
Kokosovi orasi su bogati trigliceridima i mastima koji podržavaju zdravlje mozga i podstiču vaše raspoloženje. I iako se kokos najčešće nalazi u desertima, dobro je dodati kokosove ljuspice u ovsene pahuljice ili kiselo mleko.
Prebiotici i probiotici za dobro raspoloženje
Zdravlje creva, ili mikrobiom, može uticati na raspoloženje, a ovo nije samo nalaz iz istraživanja, već i iz ličnog iskustva.
Prirodno kiselo mleko i kefir sa dobar izvor probiotika. Voće i povrće ih takođe sadrže.
Pića sa kofeinom i bez kofeina
Kafa sadrži kofein, koji je jak stimulans i uzima se za povećanje budnosti i koncentracije. Unos kofeina kroz kafu ili čaj menja unos neurotransmitera kao što su adenozin, dopamin i serotonin, što može kratkoročno poboljšati raspoloženje. Ali kofein može negativno uticati na san, a nedovoljno spavanje može negativno uticati na raspoloženje. Dakle, pića sa kofeinom treba uzimati umereno.
Tamna hrana poput borovnica podiže raspoloženje
Voće tamne boje kao što su borovnice često pomažu u gubitku težine i smanjuju stvaranje masnih ćelija. Ove činjenice definitivno popravljaju raspoloženje. Pored toga, borovnice sadrže velike doze vitamina C. Ovo voće je odlična hrana, posebno tokom hladnih meseci kada na trpezi nedostaje letnje obilje povrća i voća. A nedostatak vitamina C može dovesti do depresije, niske motivacije i opšteg osećaja iscrpljenosti. Sok od borovnice je odlična opcija za piće u svako doba.
Med kao hrana za sreću
Med, za razliku od običnog šećera, sadrži mnoga korisna jedinjenja kao što su kvercetin i kempferol, koji održavaju mozak u dobrom stanju i eliminišu depresivne epizode. Med ima manji uticaj na nivo šećera u krvi od običnog šećera, što znači da će telo skladištiti manje masti.
Mleko i mlečni proizvodi
Kalcijum koji se nalazi u kiselom mleku deluje kao stimulator mozga, izazivajući oslobađanje neurotransmitera koji obezbeđuju naše dobro raspoloženje.
Nedostatak dovoljno kalcijuma dovodi do doživljaja stanja kao što su anksioznost, depresija, razdražljivost, osim toga oštećuje pamćenje i usporava misaone procese. Ovo su razlozi koji sugerišu da će kiselo mleko koje sadrži proteine duže održavati osećaj sitosti.
Crna čokolada za dobro raspoloženje
Ne možemo govoriti o dobrom raspoloženju, a da ne pomenemo čokoladu, tačnije crnu čokoladu. Pored prijatnog ukusa, kakao koji se nalazi u njoj trenutno poboljšava raspoloženje i koncentraciju i povećava dotok krvi u mozak, podržavajući energiju i tonus.
Ljudi koji konzumiraju više ove namirnice ređe pate od depresije jer supstance u njima štite mozak od depresije.
Raspoloženje direktno utiče na sveukupno zdravstveno stanje, tako da hrana ima značajan doprinos održavanju opšteg dobrog tonusa.
Pogledajte još:
- Sreća dolazi sa ovih 10 namirnica;
- Hrana za više srećnih endorfina.
