Glikogen je složeni ugljeni hidrat zasnovan na glukozi životinjskog porekla. Prisutan je u telima ljudi i životinja. Veoma je interesantna supstanca za osobe na dijeti zbog svoje glavne uloge – da akumulira energiju, kao i za one koji su zainteresovani za telesne procese i funkcije glavnih organa u telu.
Zanimljivo im je da nauče da se glikogen nalazi u ćelijama tela, ali ne i u mozgu. Mozak nema vremena da ga razgradi u glukozu, pa potrebnu glukozu dobija direktno iz krvi.
Za one koji se pridržavaju različitih režima ishrane važno je da znaju da uz ishranu sa ugljenim hidratima količina glikogena u jetri može dostići 6-8 procenata po težini. Kada se gladuje 1-2 dana, ovaj procenat pada na 0.1, jer glikogen postaje izvor glukoze u krvi.
U mišićima, glikogen je samo 1 procenat i obezbeđuje energiju samo za kontrakciju mišića, što znači da se troši tokom fizičkog napora, a ne tokom gladovanja.
Bebe majki pušača rađaju se sa smanjenim nivoom glikogena u jetri. Kod njih se glukogeneza potiskuje duvanskim dimom.
Ove kratke činjenice pokazuju da je glikogen važan ugljeni hidrat za životne procese. Korisno je naučiti najvažnije stvari o tome.
Suština glikogena
Složeni ugljeni hidrat glikogen se nalazi u svim ćelijama, ali najviše u ćelijama jetre (hepatocitima), a takođe je prisutan u mišićnim ćelijama. Inherentno je da je rastvorljiv u vodi. Mišićni glikogen obezbeđuje glukozu samo za rad mišića, dok glikogen jetre snabdeva glukozom sva tkiva i organe u telu. Zanimljivo je da u mišićima ima više glikogena nego u jetri jednostavno zbog razlike u masi organa u korist mišića.
Kada se akumulacija ovog složenog ugljenog hidrata uveliko poveća, nastaju patološki procesi koji dovode do poremećaja metabolizma glukoze. Primer skladištenja glikogena je dijabetes melitus, koji se ne kontroliše lekovima i ishranom. To izaziva poremećaj metabolizma glukoze. Akumulacija glikogena se odvija i u epitelnim ćelijama tubula bubrega, u ćelijama miokarda srca, u beta ćelijama pankreasa i u ćelijama jetre.
Ovaj proces je reverzibilan. Neophodna je korekcija hiperglikemije i povećano izlučivanje glukoze u urinu.
Kod genetskih bolesti postoji jaka intracelularna akumulacija glikogena. Ovi procesi su poznati kao glikogenoze. Karakteristično za ove bolesti je da imaju nasledni nedostatak nekih enzima koji učestvuju u razgradnji ili sintezi glikogena. U zavisnosti od specifičnog nedostatka enzima, razlikuje se 12 vrsta glikogenoze.
Značaj glikogena
Glikogen ima centralnu ulogu u procesima proizvodnje energije na svim nivoima tela. U stanju mirovanja mišićni glikogen se koristi za oko 15-20 procenata energije proizvedene za te potrebe. Sa umerenim opterećenjem može se dostići 80-85 odsto, a što se intenzitet opterećenja više povećava, to je veći procenat iskorišćenja glikogena u tu svrhu. Smanjenje glikogena dovodi do osećaja umora.
Glikogen u telu
U svakom trenutku postoji određena količina glukoze u krvi. Ako se propusti obrok ili vežba, njegov nivo počinje da opada, a zajedno sa njim opada i nivo insulina u krvi. Zatim enzim fosforilaza razgrađuje glikogen da bi telu obezbedila glukozu koja mu je potrebna. Postaje glavni izvor energije za telo.
Jetra takođe oslobađa glikogen u određenim situacijama, na primer:
- Pod stresom;
- Ujutru, kada je glukoza povišena;
- Da pomogne procesima varenja;
- Kada telo zahteva više šećera u krvi - tada pankreas oslobađa hormon koji se zove glukagon i on pretvara glikogen u glukozu.
Glikogen i ishrana
Hrana i fizički napori utiču na proizvodnju glikogena u telu. Dijeta sa malo ugljenih hidrata daje posebno izražajne rezultate, jer ograničava glavni izvor za sintezu glukoze, odnosno ugljene hidrate.
Keto dijeta smanjuje unos ugljenih hidrata na 5-10 procenata svih namirnica, što dovodi do ketoze. Sagoreva masti da bi telu dala energiju.
U keto dijeti zalihe glikogena su ponekad jako iscrpljene i to dovodi ne samo do umora, već i do pomućenja svesti, poteškoća u koncentraciji i drugih. Postepeno, ovi simptomi se smanjuju kako se rezerve tela obnavljaju.
Sa svim dijetama, u početku težina naglo pada. Zatim polako počinje da usporava. Glikogen takođe igra ulogu u ovom stanju. Na početku dijete brzo se iscrpljuje i telo izbacuje tečnost. Vremenom se tečnost obnavlja kao rezerva u telu i vraća se težina. Rezultati mršavljenja na početku dijete nisu zbog otopljene masti, već zbog vode izbačene iz organizma.
Sportisti često konzumiraju velike količine ugljenih hidrata pre takmičenja kako bi povećali svoju izdržljivost. Istina je da im ugljeni hidrati daju dodatno gorivo, ali to izaziva prekomerno zadržavanje vode u telu, što dovodi do problema sa varenjem.
Glikogen kod bolesti kao što je dijabetes
Kada je telo zdravo sa višim nivoima šećera u krvi dobijenim iz obroka, pankreas oslobađa više insulina kao odgovor na povećan glikogen. Insulin reguliše nivo šećera u krvi, podstičući jetru i mišiće da uzimaju više glukoze i pretvaraju je u glikogen za skladištenje.
Dijabetičari ne mogu proizvesti dovoljno insulina ili ga ćelije ne apsorbuju dobro. Tada pankreas gubi sposobnost da adekvatno reaguje na povećanje glukoze u krvi. Neophodan insulin im se daje spolja.
Nedostatak glikogena, višak i ishrana
Višak glikogena u mišićima smanjuje efikasnost njihovog rada i dovodi do pojave masnog tkiva. Sportisti često akumuliraju glikogen u svojim mišićima u većoj meri od drugih.
Kod drugih ljudi, akumulacija viška glikogena dovodi do smanjene funkcije mišića i viška težine.
Nedostatak glikogena negativno utiče na telo. Njegove manifestacije su letargija, apatija, smanjen imunitet, oštećena memorija, gubitak težine, smanjen tonus mišića, depresivna stanja.
Dostupnost glikogena u hrani koja se konzumira može se regulisati.
- U slučaju viška, treba ograničiti hranu sa više ugljenih hidrata i dati prednost proteinima;
- U slučaju nedostatka, prednost treba dati hrani koja sadrži glikogen. Od voća, to su smokve, grožđe, jabuke, pomorandže, japanska jabuka, breskve, kivi, mango. Preporučuju se šargarepa i cvekla od povrća, kao i brašno i mahunarke. Slatkiši i med su takođe dobra ideja.
Doze glikogena potrebne telu
Prema rečima stručnjaka, neophodna dnevna doza je 100 miligrama glikogena uz normalan ritam života. Sa fizičkim i mentalnim stresom, ova potreba se povećava.
Neophodna razlika između glikogena i glukogena
Glikogen se praktično može definisati kao rezervni ugljeni hidrat u ljudskom telu, koji pripada polisaharidima. Termin glukogen označava proteinski hormon koji proizvodi pankreas.
Komentari