Akrilamid je opasno hemijsko jedinjenje, koje se koristi za dobijanje polimera poliakrilamida, koji služi za proizvodnju plastične ambalaže.
Štetnost akrilamida
Prema mnogim istraživanjima, akrilamid je veoma toksičan za nervni sistem, tako je bilo kod osoba na kojima se eksperimentisalo, a tako i kod osoba koje su bile stalno izložene akrilamidu. Dokazano je da je akrilamid bio kancerogen i kod eksperimentalnih životinja, izazivajući im pojavu tumora u pojedinim organima.
Ne postoje čvrsti dokazi za slično delovanje kod ljudi. Međunarodna agencija za ispitivanje kancera je 1994. godine klasifikovala akrilamid kao "moguću kancerogenu materiju za ljude".
Dozvoljena doza akrilamida
Prema podacima Međunarodne agencije za ispitivanje kancerogenih oboljenja, akrilamid može izazvati genetske mutacije i ima kancerogena dejstva na ljudski organizam.
Svetska zdravestvena organizacija je odredila graničnu dozvoljenu dozu njegove koncentracije u vodi - 0.1 mkg po 1 litru.
U Nemačkoj su proizvođači plastičnih ambalaža obavezni da naglase i garantuju da namirnice, kada dospeju u kontakt sa plastičnom ambalažom, neće poprimiti više od 10 mkf akrilamida po 1 kg namirnice.
Izvori akrilamida
Hleb i brašno, pirinač, meso, sirov krompir, riba i mnoge druge namirnice su se ispitivale da li sadrže akrilamid. Naučnici su otrkili da namirnice koje su napravljene od krompira i žitarica, kao i i namirnica koje su bogate skrobom su bukvalno pune akrilamida.
Sledeće šta su ovi naučnici otkrili jeste da su ove namirnice bile termički obrađene preko 120 stepeni - pečene u rerni, na grilu ili pržene.
Visok sadržaj akrilamida u njima je zbog aminokiseline asparagin, koja se pri zagrevaju od 120 do 185 stepeni i više pretvara u štetnu materiju.
Treba pomenuti da se akrilamid ne nalazi u namirnicama, samo jer proizvođači imaju za cilj da truju ljude ili ne poštuju tehnološke procese. Ako i kod kuće pržite krompir u fritezi, količina akrilamida će biti ista kao i da jedete krompir u nekom restoranu. Kako biste izbegli opasnost od akrilamida, namirnice bi trebalo češće da dinstate ili da kuvate.
Zagrevanje prženih jela u tiganju ili u rerni se takođe ne preporučuje, jer se na taj način sadržaj akrilamida duplo povećava.
Drugi izvori - akrilamid je toskično hemijsko jedinjenje, koje se lako polimerizuje, zato se koristi u proizvodnji poliakrilamidnih materijala.
Poliakrilamid, sa svoje strane, ima široku upotrebu - kao materija koja štetne materije taloži pri procesu pročišćavanja pijaće vode, u sintezi bagrilnih materija, u kozmetici, u papirnoj industriji. Izvornik akrilamida je i dim cigareta.
Evropska komisija za praćenje nivoa akrilamida u namirnicama je preporučila u maju 2007. godine da zemlje članice prate i proveravaju nivo akrilamida svake godine.
namirnice koje se nalaze na crnom spisku su: čips od krompira i prženi krompir; namirnice od krompira, koje su predodređene za spremanje kod kuće; keks, hleb i proizvodi od žitarica; sterilizovana hrana za bebe i hrana za bebe na bazi žitarica, kao i druge namirnice.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u čipsu ima 1343 mkg/kg, a u pecivima 150 mkg/kg; u prženom krompiru 330 mkg/kg; u kukuruznim štapićima ima 167 mkg/kg; u keksu, tostevima i kolačima 142 mkg/kg; u pečenom piletu 52 mkg/kg.
Smanjenje nivoa akrilamida
Već je jasno da nije dovoljno da ne naručujemo prženi krompir u restoranima, jer i kada se oni isprže kod kuće - ipak su štetni.
Evropski lekari savetuju da se namirnice peku dok ne dobiju zlatnu boju, a ne da se čeka da dobiju braon boju. Posebno je rizično ako je jelo pregorelo. Takođe, preporučuju da se izbegava pohovanje kao način pripremanja hrane.
Pohovanje daje dodatne ugljene hidrate, koji na visokim temperaturama stvaraju akrilamid. Ako je moguće, pečenje zamenite kuvanjem. Brza hrana treba da se zameni prirodnim namirnicama.
Komentari