Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su organska jedinjenja, koja imaju važnu biološku funkciju u živim organizmima. U ugljene hidrate spadaju glukoza, fruktoza, saharoza, skrob, celuloza i dr. Ugljeni hidrati se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika. Oni su osnova ishrane živih organizama. 80% suve materije u biljkama i 20% iste u životinjama su ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati se dele u tri grupe - monosaharidi, oligosaharidi i polisaharidi. Dok monosaharidi ne mogu da se razgrađuju hidrolizom, oligosaharidi i polisaharidi se hidrolizuju do prostijih šećera, i u krajnjem slučaju do monosaharida.

Manosaharidi i oligosaharidi imaju nižu molekulsku masu, a polisaharidi su jedinjena sa višom molekulskom masom. Ugljeni hidrati se dele na dve osnovne karegorije - prosti, koji se smatraju nepotpunim ugljenim hidratima i složeni, koji su potpuni ugljeni hidrati.

Prosti ugljeni hidrati

Prosti ugljeni hidrati se sastoje od prostih šećera, nazvanih monosaharidi, ili od dva monosaharida, nazvani dosaharidi. Prostih ugljenih hidrata ima u slatkišima kao što su šećerne luše, sladoled, slatkiši, bombone i t.d. Kalorije, dobijene od prostih izvora ugljenih hidrata, mogu se posmatrati kao "prazne" kalorije, što je razlog da se smatra da oni nemaju veliki značaj za ljude, naročito za one koji se intenzivno bave sportom. Osnovni razlog da se prosti ugljeni hidrati nazivaju "praznim" kalorijama je u tome, što oni ne mogu da se skladište u organizmu, poput glikogena. Glikogen se pak smatra osnovnim gorivom za mišiće u vreme izrazite fizičke aktivnosti. Bez jakog i odgovarajučeg goriva ne može se očekivati od mišića da deluju na maksimalnom nivou.

Složeni ugljeni hidrati

Složeni ugljeni hidrati sastoje se od polisaharida, koji su nastali povezivanjem monosaharida - šećera u dugačke lance.

Polisaharidi su viši od monosaharida i disaharida zbog toga što su dva ili tri šećera povezana tako, da stvaraju skrob. Skrob proizbodi glikozu, koja vodi do stvaranja glikogena. Složenih ugljenih hidrata ima u pecivima integralnim hlebovima i toploj zrnastoj hrani: u pirinču, ovsenoj kaši, kao i u pečenom krompiru. Smeđi pirinač je takođe odličan izvor složenih ugljenih hidrata. Složeni ugljeni hidrati se smatraju visokokvalitetnom hranom, pošto mogu da se skladište u organizmu u obliku glikoze.

Složeni ugljeni hidrati ili polisaharidi se klasifikuju u dve osnovne grupe - biljni i životinjski. Dva osnovna oblika biljnih polisaharida su skrob i celuloza.

Skrob je najpoznatiji oblik i može se naći i u namirnicama kao što su kukuruz, različita semena i zrnaste biljke, od kojih se prave hleb, zrnasta hrana, špagete i neki kolači. Polisaharidi u obliku skroba se nalaze i u mahubarkama i krompiru. Skrob se smatra najvažnijim oblikom ugljenih hidrata i predstavlja osnovnu sirovinu za ishranu sportista. Niko, ko intenzivno trenira, ne bi trebalo da izbegava složene ugljene hidrate. Nažalost, standardne dijete u Severnoj Americi propisuju smanjenje složenih ugljenih hidrata i povećanje prostih.

Biljke su važan izbor složenih ugljenih hidrata. Struktura stabala, semena, korena i listova biljaka sadrži polisaharide i obezbeđuju najvažniju komponentu u ishrani - vlaknastu strukturu, poznatiju kao celuloza. Mnogo specijalista su mišljenja, da uzimanje hrane sa vlaknima je instrument za smanjenje rizika od nekoliko zdravstvenih problema, a među njima i oboljenja raka. Smatra se, da unos celuloze osetno može da smanji povećanje telesne težine i da ograniči rizik od srčanog infarkta, koji je posledica prekomerne težine.

Funkcija ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati imaju nekoliko veoma važnih funkcija u organizmu čoveka. One mogu da se klasifikuju na sledeći način:

- Energetska funkcija - kao što smo već pomenuli, ugljeni hidrati su osnovni i najvažniji izvor za ovezbeđivanje energije u čovekovom organizmu. Oni su i jedini izvor mišićne energije, što znači da hrane rezervna mišićna vlakna i osnovan su izvor energije mozga;

- Zaštitna funkcija - ugljeni hidrati učestvuju u izgradnji različitih vrsta zaštitnih sekreta, koji se luče iz sluzokože žlezda različitih organa. Osim toga oni su sastavni deo tečnosti zglobova;

- Plastična funkcija - ugljeni hidrati ulaze u sastav mnogih ćelija. Nezavisno od toga što su količine veoma male, veoma su značajne.

Korist od ugljenih hidrata

Srčana oboljenja se smanjuju pod uticajem namirnica, koje sadrže celulozu, i ograničavanjem holesterola. Konzumiranje celuloze može da smanji holesterol, dajući mogućnost da se očiste putevi krvotoka, i da se značajno smanji opterećenje srca. Namirnice sa ugljenim hidratima, bogate celulozom, pomažu kod poremećaja u organima za varenje, koji se javljaju pre svega zbog sporog prolaska hrane kroz gastro-intestinalni trakt. Ubrzani prolazak hrane kroz sistem organa za varenje doprinosi smanjenju rizika od raka creva. U najširem smislu prijem složenih ugljenih hidrata puni organizam energijom i smanjuje rizik od narušavanja zdravlja čoveka.

Štetnost ugljenih hidrata

Ako uzimate previše ugljenih hidrata sa hranom, više nego što je potrebno da se pretvore u glukozu ili glikogen (koji se skladišti u jetri i mišićima), rezultat će biti gojaznost.

Unošenje ugljenih hidrata

Ljudi sa dijabetesom imaju poremećen metabolizam ugljenih hidrata. Unos hrane sa velikom količinom ugljenih hidrata kod njih će izazvati naglo povećanje šećera u krvi. Kod adekvatno napravljenog izbora namirnica može da se smani povećanje šećera. Ove namirnice sadrže spore ugljene hidrate, koji se nalaze u mahunarkama, voću, svežem mleku, krompiru, integralnom hlebu. Upravo ove namirnice povišavaju nivo šećera u krvi sporo i umereno, i odgovaraju dijabetičarima. Preporučuje se čak, da oni čine 55% dnevnog menija. Namirnice sa brzim ugljenim hidratima kao što su bombone, med ili šećer mogu da se unose samo u slučajevima velikog fizičkog napora i hipoglikemije.