Sodžu je tradicionalno korejsko alkoholno piće, koje je po ukusu dosta blisko sa votkom. Sadržaj alkohola u sodžuu je oko 20%, kako to tradicija nalaže, ali on može varirati od 16 do 35%.
Sodžu se proizvodi od pirinča, a neki savremeni proizvođači dodaju receptu i slatki krompir ili neke žitarice (pšenica, ječam). Što se tiče izgleda, sožu je piće bez boje, tj. providno.
U Koreji je ovo glavno alkoholno piće. Iako su viski, pivo i votka dosta popularni, sodžu ipak zadržava mesto kao piće koje se najviše konzumira u Koreji - najviše zbog njegove dostupnosti i niske cene.
Zanimljivo je da je u Južnoj Koreji ispijeno više od 3 milijardi flaša sodžua tokom 2004. godine. Dve godine kasnije je izračunato da je prosečan Korejac popio 90 flaša sodžua tokom 2006. godine.
Sodžu se vodi kao korejski ekvivalent japanskom piću - sake. Najveći proizvođač sodžua - Jinro u velikim količinama prodaje ovo piće, a njegova popularnost ne prestaje da raste.
Ovo piće je veoma popularno i nekim delovima Azije, ali da li će steći istu popularnost i u drugim delovima sveta? Ova korejska votka, svakako, ima sve predispozicije za to, a to duguje svom ukusu.
Istorija sodžua
Sodžu se prvi put pojavljuje oko 1300. godine za vreme mongolskih emigracija. Mongoli su sa sobom doneli i tehnologiju destilacije, koji su Persijanci prihvatili za vreme svojih pohoda u Centralnoj Aziji.
Nakon što se Korejski rat završio (1950 - 1953. godine) i usledile ekonomske krize, korejska vlada je dvaput zabranjivala (1965. i 1991. godine) korišćenje čistog zrna za proizvodnju sodžua na tradicionalan način.
Cilj toj zabrani jeste bilo kontrolisanje materijala u teškoj ekonomskoj situaciji. Ove mere utiču na proizvodnju pića sve do danas, jer se nalaže korišćenje etanola i dodavanje raznih aromatizatora.
Danas vlada Republike Koreje pokušava da kontroliše proizvodnju sodžua i da povrati tradicionalni način pravljenja ovog pića, gde oko 35% proizvedenih pića se dobija na tradicionalni način.
Interesantno je koliko je sodžu postao deo korejske kulture da se 1995. godine otvorio čak i muzej sodžua, koji za cilj ima da prikaže poreklo pića, proces proizvodnje, korejska alkoholna pića, kao i istoriju raznih vrsta pića.
Muzej daje mogućnost degustiranja pića. Nalazi se u gradu Adong, u Južnoj Koreji. Muzej sodžua je povezan i sa muzejom tradicionalne hrane, pa posetioci mogu da saznaju i o tradicionalnim jelima, karakterističnim za ovaj region.
Serviranje sodžua
Sodžu se obično konzumira samostalno. Sipa se u veoma male čaše - 25 - 50 ml. Prihvaćeno je da se sipanje pića obavlja dvema rukama, a ako se koristi samo jedna, onda se to može shvatiti kao nepoštovanje i znak nekulture. Sodžu ima najbolji ukus ako se servira hladan.
Kada mlađi piju sa starijima, oni se uvek okreću na stranu i tako ispijaju ovo piće. Ako to ne urade, to se shvata kao loše vaspitanje i nepoštovanje. Uobičajeno meze koje ide uz sodžu je riba ili meso.
Sodžu se retko koristi za pravljenje koktela, iako poslednjih godina postoje i takve tendencije. Sodžu se često meša sa sprajtom, tonikom ili sirupom.
Kada se ovom piću dodaju razni pojačivači ukusa i aromatizatori, ono može imati ukus dinje, lubenice ili limuna. Među Korejcima je veoma popularna varijanta poktandžu - 25 ili 50 ml sodžua se sipa u veliku kriglu sa pivom i piće se ispija na eks.
Komentari