Dinja

Dinja je izuzetno sočno i slatko voće, član iste biljne porodice kao što su tikve i krastavci. Sa dokazanim širokim spektrom koristi na zdravlje čoveka dinja je sezonska hrana koje ne treba da se lišavamo. Leto je vreme kad dinje zru i njihova redovna konzumacija garantuje dobar tonus i raspoloženje. Osim toga sočan i sladak ukus dinja donosi rashlađenje tokom vrelih letnjih meseci.

Dinja svoje poreklo vodi sa bliskog istoka i postepeno je dobila popularnost u celoj Evropi. Još su drevni egipćani i rimljani jeli danas toliko popularnu dinju. Semenke dinje su bile prenesene u SAD od strane Kristofera Kolumba i kultuvisane od strane španskih istraživača u Kaliforniji.

Po svojoj suštini dinja (Cucumis melo) je jednogodišnja puzavica, koja voli toplotu i svetlost. Podsećajući po svom obliku i boji na sunce, dinja raste zahvaljujući suncu i navodnjavanju. U proseku dinja može da bude od 500 g pa čak do 7 kg.

Različite vrste dinje se razlikuju po obliku, strukturi spoljašnjeg omotača, boji i, naravno, ukusu. Spektar boja kod različitih dinja varira od zelenkaste do žutozelene i ne retko plod može da bude obojen zlatasto, krem ili da ima šare.

Zahvaljujući kultivaciji od strane drevnih Grka i Rimljana, danas je poznato više od 500 sorti dinja. Jedna od najrasprostranjenijih i konzumiranih su Medna rosa, Elando, Carevec, Persijski i Vidinski koravci. Broj jedan u gajenju ovih ukusnih letnjih plodova su Uzbekistan, SAD, Španija i Francuska.

Vrste dinja

Kantalup - Ova vrsta, zvana još maksmelon, ima jarko narandžastu unutrašnjost i koru s kaki bojom. To je vrsta dinje koja sadrži najviše beta karotena. Ona obično može da se nađe tokom cele godine, ali od juna do avgusta joj je glavna sezona.

Kasaba - Za razliku od drugih dinja ova vrsta nema aromu. Kasaba je velika dinja koja dobija bledo žutu boju kad sazri i ima belu unutrašnjost sa slatkim ukusom. Glavna sezona ove vrste dinje je tokom jeseni.

Krijšou - Ova vrsta dinje dostiže težinu od pet kilograma i ima jednistven istovremeno sladak i pikantan ukus. Ona je hibrid između kasabe i persijske dinje, ima žućkastu koru u unutrašnjost boje lososa. Vrhunac sezone za ovu vrstu dinje je od avgusta do septembra.

Medena rosa - To je najslađa od svih vrsta dinja i relativno je mala po veličini. Vrsta medena rosa je svetlo žute skoro zelenkaste kore i bledo zelene unutrašnjosti. Vrhunac sezone ove vrste dinje je od juna do oktobra.

Persijska dinja - Ova vrsta dinje je dosta slična vrsti Kantalup, ali malo veća po veličini i unutrašnja strana kore je okružena finom mrežom. Persijskim dinjama je vrhunac sezone tokom avgusta i septembra.

Deda mraz - Ova vrsta dinje je tako poznata kao božićna dinja jer joj je vrhunac sezone tokom decembra. Ova vrsta je slična lubenici i ima zelene i zlatne ivice, ali nije toliko slatka kao druge dinje.

Šarlijn - Ova vrsta dinje podseća na kombinaciju kantalupe i medene rose. Ona je slatka vrsta, sa zelenkasto-narandžastom korom i belom unutrašnjošću.

U celini, donje treba da budu oblikovane u skaldu s njihovom sortom. Na primer vrsta kantalup treba da bude okruglog oblika itd.

Sastav dinje

U 100 g dinje nalazi se između 26 i 38 kalorija u zavisnosti od sorte, dok su joj kalorije masnoće tek 1 gram. Dinja se smatra korisnom hranom, važnom za balansirani meni i snabdevanje našeg organizma umerenom količinom ugljenih hidrata uključujući glukozu, fruktozu i zaharozu. Dinja je izvor skroba i pektina, koje se ne usvajaju od strane sistema za varenje ali su veoma vani jer imaju svojstvo da upijaju štetne materije u crevima i da ih izbacuju iz organizma.

Ukusan plod je cenjen izvor dosta vitamina među kojima su A, C i K, a od minerala najveće je količina kalijuma, magnezijuma, fosfora, natrijuma, selena i kalcijuma, svih koji su važni za pravvilno funkcionisanje različitih sistema u ljudskom organizmu. Dinja i njene korisne materije su važne za imuni sistem i povećavaju otpornost tela.

Izbor i čuvanje dinje

Prilikom izbora dinje neophodno je da se biraju one koje nemaju pokotina, mekih mrlja ili kontuzija. Treba da se traže one dinje koje imaju čistu i glatku dršku i toliko prijatnu i ukusnu aromu voća.

Cela dinja može da se čuva na sobnoj temperaturi od dva do 4 dana ili dok potpuno ne sazri, a nakon toga treba da se stavi u frižider, gde izdrži do pet dana. Isečenu dinju je neophodno čuvati u frižideru u zatvorenoj posudi i izdrži do tri dana.

Kulinarska upotreba dinja

Dinja je voće čije su osobine ukusa najbolje izražene kad je sirova. Kombinujte je s drugim letnjim voćem u primamljivoj voćnoj salati ili napravite ukusnu dezert salatu samo sa dinjom, suvim grožđem i medom.

Koristi do dinje

Dinja sadrži prosećno oko 18% šećera. One su pogodne za ljude koji pate od anemije i bolesti cirkulatornog sistema. Ljudi sa problemima sa žuči bi dobili poboljšanje stanja ako bi u meni uključili dinju. Ukusno voće je čudesno kozmetičko sredstvo za one koji žele da iščiste ten svog lica.

Dinje sadrže veliku količinu vitamina C i kalijuma. Ovo ukusno voće je karakteristično po velikom sadržaju vode i niskom sadržaju kalorija. Poznato je da dinje ne sadrže masti i holesterol.

Maske od dinje sklanjaju pigmentisane mrlje i brišu površinske kapilare. Za obolele od dijabetesa i za punije preporučuje se dinja sorte galija. Ona sadrži najmanje šećera, ali je ipak veoma sočna i aromatična.

Redovno jedenje dinja se preporučuje ljudima koji pate od patoloških stanja kao što su giht, ateroskleroza, reumatizam, tuberkuloza, konstipacija, osteohondroza i prehlada. Voće hrani timus i štitnu žlezdu, a njihovo zdravlje održava imuni sistem u punoj ispravnosti. Dinja značajno poboljšava peristaltiku creva i izbacivanje urina što vodi do čišćenja organizma.

Mršavljenje sa dinjom

U vrelim letnjim danima, dinaj je čudesnos redstvo za rashlađivanje, osveženje, a što da ne, i za skidanje nekog suvišnog kilograma. Redovna konzumacija dinja pomaže u oslobađanju organizma od toksičnih materija, osim toga utoljuje glad i na taj način pomaže u dijetalnoj ishrani.