Mlečika /Euphorbia/ je rod jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih biljaka iz porodice mlečika /Euphorbiaceae/. Predstavnici Euphorbia imaju u različitovim delovima tečnost, koja podseća na mleko, koja izlazi kada se biljka povredi. Odatle i proističe naziv za ovu biljku.
Mlečike imaju uspravne i naspramne zelene listove, koji se nalaze na kratkim drškama. Cvetovi su jednopolni, razlićitih boja, a najčešće to bude žuta boja. Tučak se sastoji iz tri dela. Plod biljke predstavlja suvu mahunu. Biljke koje pripadaju ovoj porodici se mogu naći u celom svetu, pa i kod nas.
Vrste mlečike
Kod nas kao divlja vrsta raste oko 29 vrsti ove biljke, a među njima je najpoznatija rudinska mlečika /Euphorbia myrsinites/, jastučasta mlečika /Euphorbia polychroma/, baštenska mlečika /Euphorbia peplis/, žilasta mlečika /Euphorbia barrelieri/ i obična mlečika /Euphorbia cyparissias/.
Rudinska mlečika je višegodišnja zeljasta biljka, čija stabiljka može dostići visinu i do 40 cm. Listovi su zelenkasti, jajastog oblika. Cveta od februara do maja i može se naći na travnatim mestima, kao i mestima gde ima dosta kamenja. Ova vrsta mlečike se smatra otrovnom, ali zato je izvanredna kao dekorativna biljka.
Jastučasta mlečika je višegodišnja biljka, čija stabiljka dostiže visinu do 40 cm. Kod ove biljke je plod crvene ili žute boje.
Tzv. baštenska mlečika je biljka koja je zaštićena vrsta. Ona je jednogodišnja zeljasta biljka, koja ima stabiljku dugu između 10 i 25 cm. Ova vrsta u pročeće i može se sresti uglavnom kod Crnog mora.
Žilasta mlečika je višegodišnja zeljasta biljka, koja ima dosta stabilki, koje su duge između 10 i 40 cm. Cveta od aprila do juna i može se naći na suvim i stenovitim mestima.
Obična mlečika je višegodišnja biljka, čija stabiljka dostiže visinu do 50 cm. Ima uspravne, ogoljene listove, čija dužina obično bude do 4 cm. Cveta od aprila do jula, a može se sresti na travnatim površinama, kao i onima sa dota kamenja, među raznim zbunjem, kraj puteva oko naseljenih mesta.
Istorija mlečike
Bilje iz roda mlečika se koriste kao lekovito sredstvo već hiljadama godina unazad. Još u 1. veku su grčki lekari prepisivali seme Euphorbia lathyrus za lakše izbacivanje šlajma.
Sok ove biljke se koristio i kao sredstvo za depilaciju, a takođe i za uklanjanje žuljeva. Mlečika se koristilau zapadnoj medicini i kao sredstvo za dezinfekciju u 18. veku.
Koren Euphorbia corollata je bio veoma cenjen kod plemena Foks. Članovi plemena bi poparili bilju u vodu i onda bi je koristili kao sredstvo za dezinfekciju.
Ista biljka se koristila i za reumu. Euphorbia serpyllifolia su za podsticanje stvaranja mleka kod dojilja koristila plemena Omaha i Ponka. Takođe, ona se davala i deci koja su imala probleme sa nadutošću stomaka.
Sastav mlečike
Biljke koje pripadaju ovoj vrsti mogu biti izvori različitog tipa materija. Na primer, Euphorbia corollata sadrži alkaloide, alkane, flavonoide, aminokiseline i triterpenoide. Euphorbia hirta sadrži holin, flavonoide, fenilne kiseline, itd. Euphorbia pekinensis e izvor euforbona.
Koristi od mlečike
U lekovite svrhe se koriste različii delovi mlečike, i to samo pojedinih vrsta, jer je većina predstavnike ove vrste otrovna.
U korisne mlečike spada Euphorbia hirta, čiji se nadzemni delovi koriste kao lekovito sredstvo. Takođe, za lečenje se koristi i koren Euphorbia pekinensis, listovi Euphorbia corollata i semenke Euphorbia lathyrus.
Vekovima unazad su narodni lekari koristili mlečiku za lečenje velikog broja bolesti i kod mnogih neprijatnih stanja.
U krajnjem slučaju, stiglo se do zaključka da Euphorbia lathyrus ima veoma mnoćno dejstvo kada je u pitanju detoksikacija. Ovakvo jestvo ove biljke je toliko moćno, da je to bio razlog da je savremeni lekari ne preporučuju.
Euphorbia pekinensis se koristi kod opstipacije i lenjih creva. Pošto se u kineskoj medicini ova biljka smatra orovnom, onda se ova biljka koristi samo ako je situacija veoma ozbiljna i ako ništa drugo ne pomaže. Narodni lekari su primetili da Euphorbia pekinensis pozitivno deluje i kod nefritisa, ascitisa i problema sa bubrezima.
Euphorbia hirta je biljka koja se široko koristi kod problema sa disajnim putevima. Preporučuje se kod astme. Za nju je poznato da ima odlično sedativno, antiseptičko dejstvo, kao i da dobro deluje protiv grčeva.
Druga korisna vrste jeste Euphorbia corollata. Ova biljka potpomaže iskašljavanje i znojenje. Takođe, koristi se i za stimulisanje povraćanja. Euphorbia atoto se koristi za izazivanje abortusa i podsticanje mesntruacije, ako kasni.
Narodna medicina i mlečika
U prošlosti se koren Euphorbia corollata se koristila kao sredstvo za mršavljenje. Za to je bilo potrebno da se iseče parče korena dužine 1 cm. Ono se isitni i onda se kuva u vodi. Dobijena tečnost se procedi i pije se ujutru pre obroka.
Isitnjen koren Euphorbia pekinensis se koristi kod upaljene kože. Smatra se da pomaže u uklanjanju otoka oko rane.
Štetnost mlečike
Kao što je već bilo reči, deo predstavnika porodice mlečika su otrovni i mogu izazvati nerpijatna stanja. Iz tog razloga ne bi trebalo da se koriste bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Ako se nepravilno koristi, biljka iz roda Euphorbia može izazvati dijareju, povraćanje, gušenje ili abortus. Trovanje mlečikom može dovesti i do smrti.
