Ako usred zime neki trgovac pokuša da vam proda tečan meda s garancijom da je pravi - ne verijte mu. Izuzatak mogu da budu samo med od heljde i bagrema, koji se ne kristalizuju.
Prirodni med je tečan samo tokom prva dva meseca, a nakon toga se obavezno kristalizuje. Razume se, šećerni med nije lošiji od tečnog, i garancija je kvalitetnog i pravog proizvoda.
Štaviše, on uvek može da se rastopi na vodenoj pari. Osnovno pravilo je da temperatura vode nije više od 40 stepeni, da se ne bi ubila korisna svojstva.
Kada kupujete med obavezno gledajte da bude homogen, bez grudvica i da se polako sliva niz kašiku.
Ako se sliva previše brzo to znači da sadrži dosta primesa, vlage i da ima šanse da ubrzo užegne, mada pravi med po pravilu nema rok trajanja.
Prirodni med se sastoji 75 % od glukoze i fruktoze, praktično ne sadrži zaharozu, ali zato je bogat fermentima, organskim kiselinama, mikroelementima i vitaminima. Heljdin med je dobar kod anemije. Pčelinji produkt od lipe je veran pomoćnik kod prehlade i gripa.
Med od planinskog kestena unormaljuje rad bešike, a mlečika - disajni sistem. Med od srdačice umiruje. Upotreba samo jedne njegove kašičice može drastično da poboljša san. Med se smatra alergentom, ali eliksir od bele akacije najređe izaziva alerigije.
Ako med koji ste kupili ima ukus zagorelog šećera to znači da ne samo da nema korisna svojstva već je i štetan za zdravlje. Pod dejstvom visokih temperatura u njemu se obrazuju kancerogene materije.
Laka provera kvaliteta pravog meda može da se uradi uz pomoć joda ili sirćeta. Ako med razređen vodom i sa nekoliko kapi joda poplavi, znači da je pomešan sa skrobom, a ako ga sirće zapeni - verovatno je u njega dodat kreč.
Komentari