Pomarosa /Syzygium jambos/ predstavlja veliki žbun ili manje ili srednje drvo, koje obično dostiže visinu od 3 do 15 metra i koje je blago razgranato. Pomarosa se ne može okarakterisati ni kao ruža ni kao jabuka. Pripada porodici Myrtaceae.
Pomarosa dolazi iz Istočne Indije. U Aziji ovo drvo ima određenu simboliku i pominje se u dosta legendi. Smatra se da je pomarosa zlatno voće besmrtnosti, a sam Buda je imao prosvetljenje baš kada je sedeo na ovom drvetu. Pomarosa ima čvrsto stablo sa kojeg se pružaju tanke grane.
Zimzeleni listovi pomorose su naspramni, blago elipsasti i kopljasti (lancetni). Njihova dužina se kreće od 10 do 22 cm, a širina im varira između 2.5 i 6 cm. Mladi listovi su roze boje, a stariji su tamnozeleni.
Pomarosa ima bež ili zeleno-bele cvetove, dužine od 5 do 10 cm. Oni se sastoje od 300 latica, kruničinih listića koji se sastoje iz 4 dela, i 4 zeleno-bela izvijena lista. Najčešće je 4 ili 5 cvetova sabrano u guste grozdove. Plod pomarose je zatvoren i nalazi se u tvrdoj zelenoj čašici. Ovalnog je oblika, ima blago kruškastu ili kruškastu formu i može biti 4 - 5 cm dužine.
Kožica je glatka i tanka, bela ili bledožuta, a ponekad može imati i izražene roze nijanse. Mesnati deo po ukusu podseća na aromu ruže. U sredini ploda se nalazi 1 ili 4 braon semenke, srednje veličine i debljine od 1 do 6 cm.
Duboko i glineno zemljište se smatra najodgovarajućim za gajenje pomarose, ali to nije odlučujući faktor. Ova vrsta jabuke takođe dobro uspeva i u peskovitom i rastresitom zemljištu, koje je siromašno organskim materijama. Pomarosi je potrebno toplo i osunčano mesto, koje je dobro zaštićeno od hladnoće. Ovom drvetu je potrebno i dosta mesta. Brzo raste i počinje da daje plodove u 4. godini starosti.
Postoji dosta vrsta pomarose, uključujući i one koje nisu poznate i koje su divlje. Na Tajlandu najkultivisanija sorta daje bledozelene plodove. Malezijske sorte daju plodove sa crvenom kožom.
Sastav pomarose
Pomarosa je bogata tiaminom, vitaminom C, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i sumporom. Ona je dobar izvor vlakana, a u isto vreme ima nizak sadržaj masti i kalorija. 100 g pomarose jedva da ima 56 kalorija.
Odabir i čuvanje pomarose
Pomarosa kao vrsta jabuke ni po čemu nije slična običnoj jabuci. Kada ima jarkocrvenu boju, znači da je plod zreo. Pomarosa bi trebalo da se čuva u frižideru. Kod nas se ne može naći ovo egzotično voće.
Pomarosa u kulinarstvu
U tropskim predelima je deci pomarosa jedno od najomiljenijih voća. U zemlji odakle nam dolazi ova jabuka, ona se često kuva sa malo šećera i služi se kao desert. Oni koji eksperimentišu u kuhinji seku jabuku na pola i pune unutrašnjost raznim smesama.
Pomarosa se veoma lako može oštetiti i pokvariti. Plodovi ovog drveta treba da se uberu i da se tako sveži konzumiraju, jer su tada najbolji. Pomarosa je slađa od obične jabuke, a unutrašnjost joj je hrskava. Kožica pomarose se može konzumirati, što ne važi i za njene semenke. Pomarosa se može konzumirati sveža ili u vidu želea i džema, a takođe se može konzervirati sa drugim voćem, kako bi njen ukus došao do izražaja.
Kada se doda pudingu i kolačima, pridaje im nežnu aromu ruže. Voćni ekstrakt pomarose se može koristiti za pravljenje ružine vodice, koja je karakteristična po slatkom mirisu. Od pomarose se mogu praviti i sosevi, koji daju prijatnu aromu različitim napicima.
Koristi od pomarose
Pomarosa je niskokalorična i bogata je antioksidantima. Činjenica zašto ova jabuka ima malo kalorija jeste to što se ona sastoji od 90% vode. U Indiji se ovo voće smatra dobrim tonikom, koji potpomaže rad mozga i jetre.
Ljudi u nekim delovima Afrike koriste koru pomarose za lečenje pojedinih infekcijskih oboljenja. Plod ovog drveta deluje kao diuretik, a semenke pomažu kod dijareje. Na Kubi se veruje da koren pomarose je dobar lek za epilepsiju. U Nikaragvi se obloge od semenki pomarose koriste u lečenju dijabetesa.
Kora jabuke se koristi i za lečenje astme. Čaj od cvetova snižava visoku temperaturu, a čaj od listova ublažava bolove u očima.
